НЕБОЈША БАБИЋ: Русија чека да се ЕУ смрзне

Насловна фотографија: Etienne De Malglaive/Getty Images

Митинзи у Европи се не одржавају под антируским паролама, него под антиукрајинским. А становништво Прага, Атине или Амстердама није незадовољно Путином, него својим владама

Питам се јесу ли еуропски челници играли Фростпанк? Ово је прва мисао која вам пада на памет када читате вијести из Европске уније и Велике Британије.

Фростпанк је апокалиптична зимска компјутерска игра за преживљавање у свијету глобалног захлађења и вјечне зиме. И ту чак није проблем недостатак ресурса, којих има точно онолико „колико треба“. Има их, али морате стално доносити одлуке, трошити оскудна средства на гријање домова, гријање стакленика за узгој хране, производњу електричне енергије или индустријску производњу, јер их више нема довољно за све у исто вријеме.

Негдје треба резати. Али резови на једној страни доводе до гладовања, резови на другој доводе до болести и смрти од хладноће. И поврх свега, новца у игри нема. Односно, нема га нужно. Можете и сами извлачити ресурсе, а не куповати их по претјераним цијенама. Такођер нема инфлације.

А Европљани сада већ појачавају цензуру, већ полиција пендрецима и сузавцем тјера просвједнике, а сав понос на демокрацију и слободу говора нестаје као дим у вјетру.

Незадовољство народа расте. Већ сада је потребно повећати број полицајаца и ојачати њихову опрему. А све те полицајце треба нахранити и угријати, иначе би се могли придружити просвједницима.

Смијешно је то што је за рјешавање већине ових проблема било довољно једноставно признати пораз Запада у Украјини. Вјешт ЕУ политичар, професионални лажов, о томе не мора чак ни викати наглас, само рећи себи у браду и потврдити лансирање Сјеверног тока 2. И оскудица ресурса би се смањила, а цијене би се могле спустити на релативно прихватљиву разину.

Не мислите ваљда да бринем, јер што се мене тиче, сви проблеми ЕУ (иако живим у њој), садашњи и будући, оправдана су одмазда за патолошку русофобију. Само говорим о једноставности и приступачности рјешења. Свеједно мене западне елите не читају, а и да читају, не би слушале.

Три препреке

Три ствари им стоје на путу. Понос, за неке у комбинацији с нереалним геополитичким амбицијама, потом недостатак стварног суверенитета у доношењу одлука, а ту је крива зависност од Сједињених Држава, и очигледна некомпетентност већине европских елита, које умјесто менаџера и економиста за премијере и министре постављају „оно“ као што је премијерка Финске Сана Марин или, што је још горе, шампионку идиократије Урсулу вон дер Лејен. Ако сте је гледали дана тијеком говора о стању ЕУ у Европском парламенту, тешко ћете ми моћи противрјечити.

И још увијек је септембар. Иако је још увијек релативно топло, а дан још релативно дуг, још увијек нема проблема с снадбјевањем храном. Европљанима још није хладно, нису гладни и не сједе у мраку да штеде струју.

Али стотине хиљада протестних скупова већ се одржавају у низу европских земаља, јер људи добију рачуне за стамбено-комуналне услуге гдје је цијена плина, струје и топле воде поскупјела седам, десет, дванаест пута, и схватају да то неће издржати.

Примјерице, бивши шеф пољске владе, челник опозиционе странке Грађанска платформа Доналд Туск, један од „најпроевропскијих“ политичара у Пољској, за којега се никако не може рећи да симпатизира Русију, говорио је о „лавини очајничких порука грађана” због одлуке националне нафтне и плинске твртке ПГНиГ да плин за домаћинства поскупи 12 до 15 пута.

Додао је и да ће до фебруара „пасти најбоље пољске творнице“, иако је упитно које, након затварања петрохемије и челичана, још увијек постоје. Заправо, већ су се почели затварати управо сада, не чекајући фебруар. Неће бити творница, па неће бити ни БДП-а. Неће бити пореза и неће бити ни радних мјеста. Посљедица тога је смањење социјалних програма и накнада, смањење прорачунских расхода, незапосленост и пораст криминала.

Ни у осталим земљама ЕУ ситуација није пуно боља. А сада све тек почиње и Европљани ће пуноћу сензација моћи окусити тек зими.

Изузетно је тешко то изразити бројкама. Јер, прво, морате покрити многе параметре у низу земаља. Друго, зато што су домаћи медији под цензуром и често дају претјерано оптимистичну слику, иако у њу више готово нико не вјерује. Треће, јер се ситуација динамично мијења, и то с лоше на горе.

Суштина проблема

Имајте на уму да Русија није учинила ништа да створи ову ситуацију, осим малог улагања у дионице производње кокица. Све је то искључиво резултат властитих сулудих поступака европске идиократије и националних влада, искључујући Орбанову Мађарску. Дакле, ако су мислили и још увијек мисле “подстакнути незадовољство и окренути га против Руса”, као дио неког „лукавог плана“, онда неће успјети.

То више не функционише. Јер митинзи се не одржавају под антируским паролама, него напротив, под антиукрајинским. А становништво Прага, Атине или Амстердама није незадовољно Путином, него својим владама.

Изјаве „политичара“ попут Анналена Баербок да њу није брига за властите бираче, да ће ионако наставити подржавати Украјину, само додатно појачавају ово незадовољство.

Суштина проблема је једноставна – ресурси не само да су недостатни, већ су и суперскупи. Јер ако транспортујете течни руски гас из Кине, а то се чини да се заобиђу санкције, онда не само да га морате додатно укапљивати ​​и реплинифицирати, него с њим правити и велику обилазницу. Чак и кроз Суез, то је додатних неколико хиљада километара пријевоза и ноћна мора за сваког логистичара.

Струја и гас, чак и да их има довољно, уз такву цијену готово сваку производњу у Еуропи чине не само неконкурентном, него и дубоко нерентабилном. Као да треба подсјећати на Адама Смита, који је рекао: „Производне нације напредују.“

Непроизводни побуњеници, плачите, платите и покајте се.

И поврх свега, ту је Зеленски. Вођа банкротиране државе и војске која сада већ овиси о НАТО борцима. Јутрос сам објавио да је Запад у Украјину послао 47.000 тона оружја, еквивалент ко зна колико милијарди. Само из Америке око 750 летова војних транспортних авиона.

Одлучујућа три месеца

И опет, да цитирам Блумберг, јер ће неки рећи да је све то „руска пропаганда“, кажу да би се ситуација у Украјини могла ријешити у сљедећа три мјесеца, односно с почетком хладног времена у Европи и доласком зиме.

“Украјинска економија озбиљно се урушава. Зеленски и његов тим добро су свјесни да ће сљедећа три мјесеца Украјини донијети и економске и дипломатске опасности. Сљедећих 90 дана руско-украјинског сукоба бит ће одлучујући”, наводи се у чланку.

Такођер се напомиње да у Украјини тренутно постоји „катастрофална финанцијска и монетарна ситуација“, све то доводи државу до повећања инфлације, ако не и до хиперинфлације. Надолазећа зима, која пријети да Еуропљани остану без руског плина због санкција ЕУ и Сједињених Држава, могла би подијелити ЕУ око украјинског питања.

Осим тога, украјински предсједник Зеленски упозорио је да је пред Украјином „зима незадовољства“. Проблема ће бити не само у Украјини, већ у цијелој Еуропи. Банкрот је на помолу, јер је украјински дефицит прорачуна скоро 50 милијарди долара.

Помоћ западних држава Украјини од краја фебруара ове године до данас износи 18 милијарди долара. Уз горе наведене испоруке оружја, које су такође губитак, јер Кијев то „за сада“ и, како кажу, „сљедећих 70 година неће моћи платити“

Ова помоћ није довољна да се покрије мјесечни дефицит од пет милијарди долара, изјавио је министар финансија Украјине Сергеј Марченко на међународној конференцији у Минхену. Министар је истакао да ће, према оцјенама Свјетске банке, у наредних 18 до 36 мјесеци Украјини за припреме за зиму, жетву, ремонт путева и социјалне издатке бити потребно 105 милијарди долара.

Ових 105 милијарди долара је три пута више од прорачунских прихода Украјине у 2021. години. И то још у границама од прије почетка специјалне војне операције.

Најважнија ствар

И овдје долазимо до најважније ствари, коју ми, укључујући и мене, због менталног склопа не можемо докучити. Русија је покренула кампању за „денацификацију и демилитаризацију Украјине“. То су декларативни циљеви, али особно мислим да су они амбициознији.

Да је Русија хтјела војни пораз Украјине, то би тако и било. Немојте у то ни најмање сумњати. Друго, зар ико нормалан мисли да Русији треба територија? Па ни са својом не зна куд ће. Тачно, треба јој сигурност на западним границама и сигурност ЛНР и ДНР, а сада су у воз ускочили и Херсонска и Запрошка област, које су скоро у потпуности слободне, као и Доњецка Република.

Оно што Русији треба је економски и војни колапс Украјине и колапс њених спонзора – ЕУ, Сједињених Држава и Велике Британије.

И тачно у вријеме када су западне силе почеле размишљати да обуставе војну и финансијску помоћ Кијеву, што би означило брзу капитулацију Украјине и створило услове за мировну конференцију Русија-НАТО о статусу те земље, догодио се Харков и на крилима еуфорије због „побједе“, иако без неких већих битака, западне пријестолнице и ЕУ одједном одлучују да ће ипак бацати новац и оружје у украјински бездан.

Константин Сивков је рекао да су руске снаге сада измамиле Украјинце и НАТО на брисани простор  у Харкову и сада их могу суставно уништавати. Ово је дијелом точно, али пуно важније је то што ће се руска кампања продужити најмање до касног прољећа 2023. и ЕУ ће бацати милијарде, као и сад већ вриједније оружје, јер старе совјетске гвожђурије више нема. А то су огромни издаци. И као у игри Фростпанк, резаће на једној страни да би се то дало кијевском режиму. А ти резови ће додатно продубити економску, финансијску и друштвену кризу и када више не буде било гдје заграбити, на „екрану“ ће се појавити натпис „Game Over“. Само у овом случају неће бити поновне игре и додатних живота. Тада Русија може пристати на „мировну конференцију“, али под својим условима, а они ће бити испуњени.

Тада не да неће бити украјинске војске, што значи потпуну демилитаризацију, већ ће и западе земље имати проблема с количинама наоружања, које се невјеројатном брзином губи у украјинским степама. Што се тиче денацификације, то је мањи проблем. Већина ће их изгинути, а остатак, по мом особном суду, живјет ће у „Украјини“ која преостане. Гледано кроз ову призму, чак и повлачење из Харкова је за Москву као наручено. Еуфорија због побједе је одрадила своје и кампања улази у зиму, а то су додатне баснословне количине новца и оружја, што на другој страни узрокује све већи пад стандарда грађана ЕУ.

 

Извор alterminfo.blogspot.com

 

 

standard.rs