Милан Гајовић: БЕЗМЈЕРНА ЖЕРТВА СВЕТОГ РУСКОГ ЦАРА ВЕЛИКОМУЧЕНИКА НИКОЛАЈА ДРУГОГ РОМАНОВА ЗА СРПСТВО И СРПСКЕ ЗЕМЉЕ

(Руски цар Николај Други) Фото: Screenshot

Умом Россию не понять,
Аршином общим не измерить:
У ней особенная стать —
В Россию можно только верить.

 

Русија није појмљива уму, / Аршином нећеш мјеру јој знати./

Она је нешто посебно – / у њу можеш једино вјеровати./

(Фјодор Иванович Тјутчев,1803-1873,руски пјесник и дипломата)

 

„…Име ти бјеше предсказање будуће судбе твоје, о Царе Мучениче, јер Николај значи „он са народом побјеђује“. И, заиста, ти си побиједио са народом Божјим…Чувши за невољу своје православне браће Срба које западни јеретици љуто притијеснише, хотећи да их за земље истријебе, у помоћ си им одмах похитао. И мада многи говораху да држава царства твога нема силе да војује, ти положи своју наду на Господа над војскама, кличући му са вјером. Алилуја!…(Из акатиста (химне благодарности) Светом Цару Николају Другом)

 

„(Ја) сам прије свега Рус…али…сам одмах послије тога Србин и    најближи (су ми) интереси српског народа…Послије рата она (Србија) ће бити неколико пута већа него што је то данас.“                                          (Цар Николај Други)

 

Последњи руски цар великомученик Николај Други Романов  је и за Србе свети  човјек. Овај благовјерни и благочестиви монарх родио се 6/19 маја 1868.године. На тај дан Црква слави  старозавјетног Светог Многострадалног Јова, узора смиреног подношења најтежих овоземаљских патњи и искушења, али и непоколебљивог уздања и несаломљиве вјере у Бога. Можда је и то било знамење царевог будућег страдалништва на Божјем путу. На престо је ступио 1894.године, након изненадне смрти свога оца, императора Александра Трећег.

Руска православна црква убројила га је у ред светих 2000. године. И Српска православна црква 17.јула прославља Светог мученика цара Николаја Другог, царицу Александру и дјецу им.

 

У јулу 2014.године, регент Александар Карађорђевић је руском цару, између осталог, писао:

„У овим мучним тренуцима ја износим осјећаје свога народа који преклиње Ваше величанство да се заинтересује за судбину Краљевине Србије.“

Цар Николај је одговорио већ  27.јула:

„…нека Ваше величанство буде увјерено да…Русија неће напустити Србију…сви моји напори биће уперени на очување достојанства Србије…Ни у ком случају, Русија неће бити равнодушна према судбини Србије.“

Његовом одлуком, Русија је одлучила да објави  рат  Аустро-Угарској, ако дође до агресије на Србију, иако су војни стручњаци упозоравали цара  да Русија није спремна за рат и да не може да се војно супротстави Њемачкој. Свети цар је упозораван и да, у случају уласка у рат, у Русији може доћи и до социјалних немира.

У току Првог свјетског рата. Русија је у Србију слала велике количине муниције, хране, санитетског материјала и добровољаца и вршила је притисак на савезнике из Антанте да помогну српској и црногорској војсци.

Цар Николај Други је директно заслужан за спашавање српске војске током њеног повлачења преко Албаније. („Нико не зна што су муке тешке,/ Ко не пређе Албанију пјешке.“). Упутио је ултимативно писмо савезницима и запријетио да ће Русија иступити из рата и потписати сепаратни мир са Њемачком, ако савезници, прије свега, Француска и Италија, не пошаљу своје бродове и превезу српске војнике и старешине у Грчку. Писмо је гласило:

„Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Њемачком.“

Након тога, савезничке државе су пребациле  српску војску на Крф, почетком 1916.године.

Царска Русија, ниједној другој држави, према пространству и броју становника, није пружила толику заштиту и помоћ  колико Црној Гори. Захваљујући руској економској и војној помоћи, те политичко – дипломатској заштити, Црна Гора је опстала, иако је била „кап у турском мору“.

Везе Црне Горе и Русије успостављене су још за вријеме владике Данила (Шћепчевића) Петровића  и цара Петра Великог, 1711.године, доласком у Црну Гору специјалних руских изасланика, пуковника Милорадовића и капетана Лукачевића. На позив руског цара у заједничку борбу против Турака, владика Данило, родоначелник двовјековне црногорске светородне династије, казао је Црногорцима и Брђанима:

„Ми ‘оћемо да се с Русима, а Руси нама, с Божјом помоћу, приближимо да не бисмо били једни од других тако далеко. И Руси и ми смо исте крви и истог језика.“

Свети Петар Цетињски се цијелог свог владарског и архипастирског живота залагао за вјечни савез са Русијом. Поново подсјећам на његову аманетну, тестаментарну клетву:

„Исто тако да Бог даде ономе који би од вас од вјерности благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему, ако би се који од вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на једнородну и једновјерну Русију да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило.“

Гроф Николај Павлович Игњатијев, министар иностраних дјела царске Русије, још је као посланик (амбасадор)  Цариграду (1864-1877) казао да је Црна Гора завјетна руска земља.

И за вријеме владавине  светог цара Николаја Другог, Русија је Црној Гори обезбјеђивала велике новчане субвенције за реформу и модернизацију војске, њено опремање и наоружавање; за подизање општег образовног нивоа; за градњу манастира и јавних објеката; те за финансирање државног буџета.

У периоду од 1907. до 1913.године, стопа раста индустријске производње у царској Русији је била већа него у САД, В. Британији и Њемачкој. Државни буџет је био уравнотежен, а валута стабилна са златном подлогом. До, од Запада и западних пулена, инсцениране револуционарне побуне дошло је послије полувјековног брзог и свеобухватног раста.

Године 1914. Русија је имала 181.537.800 становника (треће мјесто у свијету, послије Кине и Индије) на територији од 21.799.825 квадратних километара. А сада Русија има око 148 милиона становника, на територији од око 17,1 милиона километара квадратних?!

Цар Николај Други се одрекао престола, у току фебруарске револуције,1917.године. Тада је казао:

„Ако сам ја сметња за срећу Русије, и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним. Спреман сам, не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину.“

У ноћи између 3. и 4/ 17. јула 1918.године, бољшевици су, у сатанистичком пиру, масакрирали  цара Николаја Другог, његову супругу, четворо дјеце, дворског љекара, кувара, собарицу, послужитеља, па чак и пса царске породице!

Најстарија царева кћи Олга пренијела је његову последњу поруку:

„Отац моли да поручим свима, који су му остали вјерни, и онима на које може имати утицаја, да се не свете за њега јер је он свима опростио и за све се моли, а да се не свете ни због себе, него да памте да ће ово зло, које је сада у свијету присутно, бити још силније, али да зло не може бити побијеђено злом, него само љубављу.“

Јавност све више сазнаје да су „успјешности“ Октобарске (бољшевичке) револуције („колективном историјском експерименту“), са погубним последицама по Русију и руски народ, значајно допринијела и тајна (масонска) западна друштва и велики новац западних мегакапиталиста. Вође револуције Владимир Иљич Уљанов (Лењин) и Лав Давидович Бронштајн (Троцки), као и бројни други „револуционари“, били су њихови  плаћеници .

У грађанском рату страдало је око шест милиона људи. Поред тога, у присилној колективизацији, принудним расељавањима становништва и стаљинистичким чисткама до Другог свјетског рата, према минималним процјенама, страдало је преко 20 милиона људи (махом Руса)!

И Свети Сергије Радоњешки и Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна, слава Им и милост, указали су мојој супрузи Драгици да су Октобарска револуција и комунизам, уз скоро двоиповјековну монголску окупацију Русије, од 13. до 15.вијека, највеће несреће које су задесиле руску државу и руски народ.

Међутим, додали бисмо, и у вријеме монголске окупације руски народ сачувао духовно и социокултурно јединство, а послије ослобођења обновио је и државно јединство. За разлику од тога, у вријеме совјетског комунистичког периода на удару је био и руски језик и ћирилично писмо, а Руска православна црква, као духовни стожер рускога народа, и њено свештенство претрпјели су велика страдања.

Свети су, такође, указали и да би Лењинове посмртне остатке требало измјестити из маузолеја на Црвеном тргу, у Москви, и сахранити их на градском гробљу, јер и дан-данас исијавају снажну негативну енергију, не само по московски регион, него и по цијелу Русију. Умјесто маузолеја, требало би подићи величанствени храм, посвећен Светој Матронушки. На тај начин успоставила би се веза између Неба и Земље, и омогућио прилив благодатне архангелске позитивне енергије по Русију и руски народ. Благодатност тог светог чина осјетили би и Срби из свих српских земаља.

Вјечна захвалност Светом Цару Николају Другом и Русији! Нека Бог чува и штити Свету Мајчицу Русију у садашњој праведној и планетарно спасоносној борби са западном „Империјом зла“!

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице

18.јул 2023.године                                   

?>