Михаило Меденица: Једном ништа – довека ништа!

Убиће нас ако убију Косово и Метохију у нама!

Кад нам огаде корен, крв, полен, семе…

Кад пристанемо да будемо ништа зарад нечега.

Једном ништа- довека ништа!

Рађаће се нови НИШТА да наставе лозу НИШТА, без икога у прошлости и без ичега у будућности.

НИШТА ће умирати, НИШТА ће се рађати, НИШТА ће мислети да живи, НИШТА ће се вране гнездити на гробовима и тишина на колевкама.

Тишина свих тишина! Тишина у којој ћемо као звери јурити себе као плен…

Убиће нас кад убију Косово и Метохију у нама!

Разљудиће нас. Разбожити. Учиити да ни плача ни осмеха немамо.

Чему да се НИШТА радује и за чим да заплаче?!

Као да не схватамо да није Косово и Метохија- Србија већ да је Србија- Косово и Метохија?!

Да не крочиш тамо- тамо си проходао. Да видео ниси Призрен- тамо си прогледао!

Није Грачаница да стоји но да ми постојимо!

Мошти смо ми- вечни и свети!

У кивоте је свак од нас повијен!

И није важно колико је Срба на Косову и Метохији већ колико је Косова и Метохије у Србину!

Где нас нема тамо нас је највише!

Немамо шаку земље вишка да дамо, јер та шака је мера онога под земљом и над њом, а том се мером Србин мери!

На које си се то врхове попео Србине а да ниси са њих догледао Косово и Метохију?

Који су те путеви водили а да нису кораци с Газиместана?

С којег извора да захватиш свак је потекао с Дрима.

Шта ти је родило а да није полен хочански?

Да ли си икада залутао ако знаш одакле си пошао..?

Свуда ћеш стићи док год знаш да си вековима тамо куд си се запутио.

Не бој се, Србине, сутрашњега дана и шта дан носи јер све си већ у њега понео што ти треба и већ си га стотину пута проживео вечношћу.

Запамти, Србине- не прогоне те што њима твоје треба, но што теби треба!

Они могу да се потврде тек где се ти одрекнеш!

Почеће да памте тек кад ти почнеш да заборављаш, другог сећања немају!

А, ти имаш све!

На тако мало земље- толико земље!

Оне што небо у снопље рађа!

Бог сеје- Србин жање!

Без Косова и Метохије ништа немаш, добри мој!

Сва та блага су окови, живиш казну молећи се да потраје…

Не плаши се ни мача ни огња звери- ти си камен Дечана!

Они могу да се потврде само ако се ти одрекнеш, себе немају док ти себе имаш!

Убиће нас ако убију Косово и Метохију у нама!

Ако нас убеде да је дан све што имамо и да свиће тек кад озори…

Не дај ни шаку заветне земље!

Жито ће родити и на камену ако имаш где неба да посејеш…