Марина Хакимова-Гацемајер: РУШЕЊЕ УКРАЈИНЕ ПОЧЕЛО ЈЕ ОД ЖЕНА

Једном ми је, у приватном разговору, шеф приватне регрутне фирме за рад са немачким старцима, мислећи на украјинске гастарбајтерке које је срео, грубо рекао: „Оне имају менталитет проститутке или љубавнице богаташа, која је сигурна да мора бити плаћена, мора бити мажена и негована само зато што има лепе ноге. Можда ће неко време живети на рачун других захваљујући својим ногама, али никад неће бити поштована због својих људских квалитета. Никад неће бити прихваћена као члан породице. То је за забаву, а не за живот.“

Кад је почела СВО, а ја сам још живела у Немачкој, видела сам својим очима потврду ових речи. Немачке мушкарце одушевиле су украјинске избеглице, које су, доласком у Немачку, пре свега тражиле не школе за своју децу, не курсеве језика и не посао, као што су то чиниле друге избеглице и мигранти, већ салоне лепоте, фитнес клубове и богате љубавнике.

Светле Украјинке преплавиле су Европу, која већ дуго доживљава кризу женствености. Европске феминисткиње, које дају предност личном усавршавању и каријери, инфериорне су у односу на украјинске жене у погледу приступачности и спољашње лепоте. Наравно, европски мушкарци су били фасцинирани, опчињени. И сама сам видела са каквом похлепом су немачки мушкарци гледали лепотице у венцима под жуто-црним заставама које су митинговале на њиховим трговима.

„Тражим украјинску љубавницу. Старост, друштвени статус, присуство деце не играју никакву улогу”, „Провешћу одмор на Мајорци са младом Украјинком и њеном пријатељицом. Гарантујем хонорар”, „Солидан ожењен власник аутомеханичарске радње тражи украјинску партнерку”,„Швајцарски пензионер чека поруку од младе Украјинке која жели да се опусти са њим на Алпима“ – таквим порукама препуни су европски сајтови за упознавање. А паралелно са тим, немачке социјалне и психолошке службе пуне су притужби немачких жена: „Док сам била у болници, мој муж је у кућу довео избеглицу. Однела је сав мој накит. Полиција је игнорисала нашу пријаву!“, „Кад је Русија напала Украјину, у нашу кућу смо сместили троје избеглица са децом. Добили су два спрата куће, док смо ми живели у подруму. Годину дана смо их хранили, ускраћујући себи неопходно! А недавно су две од њих посетили мужеви у Поршеу и Аудију А7!“

У исто време, немачки таблоид Билд, као да долива уље на ватру, спроводи читаво истраживање, покушавајући да одговори на питање зашто Украјинке више воле Немце: „Жене се жале на сиромаштво, нестабилност, а посебно на то да Украјинци не задовољавају њихове потребе – не брину о себи и слабо су васпитани, за разлику од Немаца.“ Публикација оглашава проводаџије, клубове за упознавање који уједињују локалне мушкарце и Украјинке. Бизнис је у току. „Зашто су Украјинке најлепше жене на свету?“ – расправљају локални стручњаци на немачким ТВ каналима.

Разврат са тучњавама, раскошним весељима, плесом уз Верку Сердјучку, обрачуни на различитим језицима захватили су Европу.

Али после ове опијености, природно, следи мамурлук. Отрежњење. И како видим, проучавајући немачке медије и друштвене мреже, све више бургера, који су се довољно поиграли украјинским лепотицама, мучи разочарење: „Немачка је уморна од гостопримства“, „Украјинске избеглице наљутиле Пољаке и Немце“, „мигранти из Украјине дрско траже новац од Немаца за Оружане снаге Украјине и покушавају да униште породице да би остали у Немачкој“. „Украјинци, који су дошли по новац у кул аутомобилима, разбеснели су Немце“, рекао је бивши депутат Бундестага Валдемар Герт. Већ другу годину цела Европа расправља о шекспировским страстима које су за њу већ постале класичне, у породици енглеског програмера Тонија Гарнета, који је напустио жену и децу због избеглице која се настанила у њиховој кући, а када је одлучио да се врати супрузи, Украјинка му је приредила прави крими шоу.

„Жена, опседнута својом лепотом и пожељношћу, на коју су усмерене стотине погледа, осећа се као центар универзума, његов владар. Њу сви желе. У томе она види свој значај. Али она не разуме да је мушкарац који поштује себе никада неће третирати као равноправну. Он ће је лагати о љубави до гроба, јер и она њега лаже, продајући своје тело. Ови робно-тржишни односи никад не иду даље од пожуде“, објаснио ми је мој пријатељ из Немачке, психотерапеут.

А отприлике исто видимо у односу на Украјину у целини и у другим земљама. Хистерија сад царује у заукрајинским медијима – страсти, робно-тржишни односи, „докажи ми своју љубав, дај ми дијаманте (оружје)!“ – чак ни на нивоу лексике украјински медији нису далеко од бабе на тржници у Одеси која хвали своју устајалу робу, љубоморна на сваког купца код суседне продавачице.

Украјинске паночке су својом лепотом очарале јунаке Гогољевих књига, доводиле их до лудила и смрти. Велики руски језик нам каже: речи „чар“, „очараност“ засноване су на њиховој неизбежној последици – на речи „казна“ („кара“). Погружење у окултизам, сујеверје, као и погружење у изопаченост, доводи до пропадања човека и друштва. И није нимало чудно што је савремена Украјина, заражена окултизмом, хистеријом, сведопуштеношћу, уроњена у мрак. Пала у прелест. И чак говори језиком псовки, бестидности, лицемерја, дволичности.

Деведесетих, као што се сећате, покушавали су да и нашу земљу ставе на ову иглу. Колико се тада по Русији накупило свакојаких окултиста, колико порнографских публикација. А масовни медији су промовисали сведопуштеност, вулгарност, подмитљивост. Али ипак није дошло до масовног заслепљивања ума. Окусивши сладост и горчину деведесетих, руски човек је успео да се спасе. Међутим, апсолутно не треба оцрњивати све Украјинце! И сами сад видимо људе који су верни себи и Богу, који су устали у одбрану Лавре. Мој пријатељ Украјинац који живи у Шпанији прикупља новац за помоћ болницама у Донбасу. Други, који живи у Турској, тамо организује поворку на Дан победе. Сигурна сам да има много Украјинаца који виде истину и не продају се за лименку немачког пива. Али, нажалост, њихови гласови не звуче тако громко као повици насилних заукрајинаца и заукрајинки.

Паночка-чаробница долази из загробног живота – из света мртвих. Она доноси смрт. Сад то постаје јасно не само Русима, већ и Европљанима који никад нису читали Гогоља. Уништавање друштва почиње распадањем жене. Развратна жена је симбол уништења не само породице, већ и државе. То је оно што сад видимо на примеру Украјине, чији је симбол блистава, вулгарна, секси, крвожедна лепотица.

А о симболу Русије (Родина-мать), о молитвеници и трудбеници, нећу вам причати. Сви је познајете. Она спокојно, са својственом унутрашњом храброшћу и достојанством, прикупља хуманитарну помоћ, плете маскирне мреже. Руске жене брину о очевима, мужевима, браћи и синовима. Њихове групе и заједнице на интернету „Молите се за наше војнике“ сабирају милионе.

Јер је истинска женска снага у бризи, душевности, верности, самопожртвовању и љубави. И због тога је Победа наша.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)

?>