Марина Хакимова-Гацемајер: МОДЕРНО ЈЕ БИТИ НЕНОРМАЛАН

Marina Hakimova-Gacemajer (pecat.co.rs)

Пре 10 година, кад сам дошла да живим у Немачкој, приметила сам да се различити нивои лудила тамо сматрају нормом. Психотерапеут је најтраженија професија после чистачице. Депресија је дијагноза чешћа од грипа. Била сам запањена колико је слаба немачка психа. Сукоб на послу, развод брака, селидба – већ су разлог јурњаве за антидепресивима. Статистике о менталним поремећајима су застрашујуће.

Нарочито последњих година, кад је панични страх од ковида ударио на нерве Европљане, и кад су они са маничном послушношћу посматрали апсурдне законе усвојене у борби против њега. На пример, људи су кажњавани због руковања у знак поздрава, мајке су престале да грле децу, која су сматрана главним преносиоцима вируса. Коронавирус је изазвао нову менталну болест – фобију од улице и људи, од које сад болују хиљаде европских школараца.

Зашто су Европљани, за разлику од нас Руса, ризиковали здравље своје деце, затварајући их код куће? Зашто сад, по препорукама својих влада, одржавају +16 степени у дечијим спаваћим собама, упркос шмркању? Зашто се чак и прехлађена деца купају у хладној води? Могли бисмо да им поставимо и друга питања на ову тему. Зашто активно вуку своју децу на геј параде? Зашто бебе купују лутке са две сексуалне карактеристике одједном – и мушке и женске? Зашто дечаке облаче у ружичасте хаљине?

Сад, кад се по команди немачког Министарства здравља у школама промовише хормонска терапија која одлаже пубертет, зашто су многе немачке мајке срећне? „Ово је правилно! Шта ако моја Улрика једном одлучи да постане дечак?“; „Наш 11-годишњи Нилс не жели да одрасте! Моја супруга и ја поштујемо његов избор, подсећамо га да узима пилуле!“ – чатују немачки родитељи. Заштомајка која своје дете ставља на хормоне не прочита списак нежељених ефеката? Зашто поздрављају прелазак своје деце у други пол? И тиме се хвале свету на друштвеним мрежама: „Мој Јирген је постао Доли! Погледајте, каква лепа фрау!“ – уз импресивне фотографије двометрашког створења са вештачким грудима и Адамовом јабучицом. „Шеф моје Оливије, која је била Макс, приредио јој је прославу у канцеларији! Оливија је, иако је постала фрау, лезбејка, живи са девојком! Сад имам и ћерку и снају!“

Агресивни трансџендери, гејеви, лезбејке – све позитивни јунаци, добрице за углед. Неприкосновени. Њих, као ни апсурдне законе, не можете не само критиковати, о њима је забрањено критички размишљати. У Европи су сви одавно навикли да на термин код лекара специјалисте чекају шест месеци, па и више. Али, с друге стране, хормонска терапија и операција промене пола су бесплатне, без чекања. Иако сви знају да је проценат самоубистава међу трансродним особама застрашујући. Зашто родитељи не пружају отпор?

Одговор је следећи: Запад уништава сопствени инстинкт самоодржања. Зашто – не могу ни да разумем, ни да објасним. Али ево, својим очима видимо колико година је људска природа агресивно и вешто уништавана. А на њеном месту се негује вештачки створени наказни сурогат. Ако покушате да разговарате од срца са трансродном особом, учиниће вам се да она живи у другој димензији – по неким другим законима. „Они су за мене као црне рупе, изнутра не могу да их разумем, само их волим и подржавам!“ – поверио ми је немачки психотерапеут који ради са децом која планирају промену пола.

Бити ненормалан је постало норма. Цела Европа аплаудира геј парадама голих тела, врве од акција голих феминисткиња, украјинских избеглица. Најплаћенији уметници не приказују дела културе, него своје менталне девијације. Више од деценије, најчитанија књига у Немачкој је, с опроштењем, „Вагинин монолог“.

Руски психијатар Владимир Бехтерев је још у деветнаестом веку писао да се лудило може пренети као инфекција: „Ментална инфекција чији микроби, иако невидљиви, свуда делују као прави физички микроби и преносе се речима, гестовима, књигама, новинама и сл. Једном речју, где год да се налазимо, у друштву око нас већ смо изложени деловању менталних микроба и, последично, у опасности смо да се психички заразимо.“

Сад смо сви сведоци: психичке болести су масовније и горе од физичких. Ту не помажу ни карантин ни медицина, јер се лудаку не може објаснити шта је добро, а шта лоше. Елементарни појмови су му недоступни. Његов свет је окренут наглавачке. Добро постаје лоше, осуђено, кажњено, а одвратно постаје укусно.

Знам неке Немце који се свим силама труде да очувају свој разум и свој природни карактер. Они потајно, изнутра покушавају да се одупру зеленом, родном, феминистичком, русофобичном лудилу. Многи, као на сцени, играју улогу избезумљене већине, сами себи одвратни. Али чак и у искреним разговорима, ретки Немац признаје да не жели да мења пол свог детета. Таква револуционарна мисао могла би га заувек учинити изопштеником. А знамо како немачко друштво реагује на изопштенике – погледајте историју Немачке у првој половини 20. века.

Страх да се не буде аутсајдер је још једна модерна европска болест. И кад ме питају, укључујући и руске грађане, зашто је неопходна Специјална војна операција, ја мислим пре свега на очување човечности, људске природе. На храбре мушкарце, на женствене жене, на здраве породице са здравом децом, на савест и душу. Уопште, на обичну људску нормалност.

 

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)

?>