Магични троугао: Како би „опкољена“ Србија могла да „прокопа“ свој пут ка слободи?

Недавна посета високог профила кинеског председника Си Ђинпинга Србији изазвала је многе коментаре.

Многи су везани за геополитичку оријентацију Србије.

Посебно је у западним медијима било доста забринутости због новог споразума о слободној трговини који су потписале Србија и Кина.

Неће ли овај споразум Србију превише приближити Русији и Кини и изазвати нове проблеме на Балкану, питали су се поједини аналитичари.

„Нови споразум о слободној трговини између Кине и Србије изазива забринутост за безбедност у Европи. Споразум о слободној трговини има за циљ повећање трговинских токова и укидање царинских тарифа на послове наоружања, што ће отворити терен за санкционисане кинеске компаније у Србији. Ово је лоша вест за Европу… Европски законодавци морају да признају да су се поновљена обећања о чланству у ЕУ показала неефикасним у обуздавању растућих веза Србије са Кином. Исто важи и за покушаје ЕУ да изврши већи дипломатски и економски притисак на земљу“, оцењује магазин „Дипломат“.

Званичан српски став је остао да „Србија остаје на европском путу“, ако ни због чега другог него да „нервира“ европске партнере.

Али – шта преостаје Србији, ако се напредак Србије ка ЕУ све више везује за неприхватљиво de jure и de facto одрицање Србије од Косова?

А шта би се десило ако би трговина са Кином и другим чланицама БРИКС-а наставила да стално расте у годинама које долазе, док трговина са Немачком и ЕУ опада?

Зар у овом случају не би једини начин да се очува слобода, независност и територијални интегритет Србије само кроз повезивање са главним чланицама БРИКС-а?

Мање користи, више проблема

Словеначки економиста Јоже П. Дамијан скренуо је пажњу на један од најновијих графикона који показује истрајни пад немачке индустрије.

Уколико не дође до промене спољне политике, економиста предвиђа протекционистичке мере за заштиту немачке и европске индустрије. Али то ће дугорочно штетити Немачкој и ЕУ, упозорава он.

„Немачкој индустрији не пише се добро. Нажалост, и словеначка индустријска предузећа су везана за то ланцима снабдевања“, закључује економиста.

Нешто врло слично важи и за Србију у овом случају.

Србија није чланица ЕУ, али са њима има велику робну размену, окружена је чланицама ЕУ и још више – чланицама НАТО-а.

Сасвим је јасно да због овакве геополитичке ситуације Србији не преостаје ништа друго него да истрајава на путу ка ЕУ, који доноси све мање користи, а све више проблема. Једина опција за Србију је промена геополитичке ситуације.

Не тако давно, ово је изгледало као нешто потпуно немогуће.

Али времена се мењају. И да је понекад потребно да се буквално „ископате“ из неповољне политичке ситуације, показују и примери великих сила а не само мањих држава попут Србије.
(Не)пријатељи

Погледајмо само случај Кине, коју је много теже „опколити“ од Србије, која исто тако жели да се буквално „пробије“ преко сопствених геополитичких изазова.

Кина, наиме, има проблеме због свог јужног суседа, Вијетнама. Кина и Вијетнам, два комунистичка суседа са заједничким револуционарним наслеђем, нису непријатељи и имају важне трговинске везе, али нису ни пријатељи.

Вијетнам све више јача сарадњу са САД и другим западним силама, а то изазива нелагоду у Кини. Вијетнам је такође сусед две земље које су дуго биле под његовим утицајем – Лаоса и Камбоџе. Због географске реалности Вијетнама, Лаос нема излаз на море, а Камбоџа има само мали део обале, тако да је Вијетнам главни пут снабдевања за обе земље.

Као део БРИ, Кина је први пут дала Лаосу који нема излаз на море, изградњом железничке линије између Кине и Лаоса, упозорава политички аналитичар Тимур Фоменко.

Али још важнији од тога је нови Техно Фунан канал у Камбоџи. Овај канал ће бити огроман пловни пут који финансира Кина. Пловни пут ће се протезати више од 180 километара од реке Меконг у Пном Пену до мора. Камбоџа ће изградњом овог канала заобићи делту Меконга, која се налази на територији Вијетнама, и своју престоницу претворити у луку. Овај канал јача Камбоџу и штети Вијетнаму јер слаби његову контролу над комшијом.

Кина је веома заинтересована и за Тајландски канал, такође познат као Kra Canal или Kra Isthmus Canal, који би повезао Тајландски залив са Андаманским морем преко превлаке Кра у јужном Тајланду. Такав канал би значајно скратио време путовања преко трговачких путева који су у великој мери пловидбе. Канал би представљао алтернативу транзиту кроз Малачки мореуз и скратио транзит за испоруке нафте у Јапан и Кину за 1.200 км.

Поменути примери су занимљиви, али на први поглед немају апсолутно никакве везе са ситуацијом Србије у Европи и на Балкану.
Велико богатство и директан приступ

Србија је наиме потпуно окружена чланицама НАТО-а – истим тим савезом који је напао Србију 1999. године. А данас, као што смо већ видели, ни министар спољних послова Русије не може да иде у Србију, ако чланице НАТО-а не дозволе тај лет.

Ово заокруживање делује непробојно, а то стално потенцира део прозападних партија у Србији.

Али, наравно, ово није сасвим тачно. Због промена које се очекују у Украјини, геополитички положај Србије се заправо мења веома брзо.

Сасвим је јасно да би позиција Србије била потпуно другачија када би из окружења чланица НАТО-а могла да се повеже и копненим, поузданим путем, са Русијом, а преко ње са Кином и целим светом.

Да то није фантастично и немогуће недавно је упозорио и познати руски војни стручњак Андреј Мартјанов, који је истакао значај „магичног угла“, географски важног дела Европе, који би могао да одлучи и о судбини Србије и о добром делу Европе.

При томе је пошао од већ добро познате чињенице да су Мађарска и Словачка чланице НАТО алијансе, али су истовремено и земље које су најкритичније према овом савезу.

„Али и овде постоји наговештај, овај црвени угао који чине границе Словачке и Мађарске са 404 (Украјина, прим. аутора). Овај аспект је изузетно важан, јер када се посао са 404 заврши, то значи да ће свако ко има коефицијент интелигенције изнад собне температуре у конзервативним европским круговима то видети као благослов. Зашто? Јер ово ће бити заједничка граница између Русије, Мађарске и Словачке. Угао ће постати троугао. Шта ово стратешки значи? Енергија, доста приступачног и поузданог снабдевања енергијом и кретање робе. То значи велико богатство и директан приступ, када се ова подручја пацифицирају, земљама БРИКС-а са њиховим огромним економијама. Одеса и Придњестровље су овде кључни. Можете се кладити да ће Руси одмах почети да граде неку врсту енергетских цевовода, од нафте, гаса до струје, преко свега што је остало од далековода из доба Варшавског пакта.“

Мађарска аутоматски значи Аустрију и приступ Србији. Што више Русија буде економски напредовала, то ће више гравитационог базена обезбедити у овом региону. „Руси већ почињу да живе боље од већине Европљана“, каже познати војни аналитичар.

Тржиште које обећава

Мартјанов је такође уверен да се Запад неће усудити да ратује са Русијом по окончању Специјалне војне операције, јер за тако нешто неће имати ни средства ни обучену војску.

И наставља: „​Ако пробијемо копнени коридор до Мађарске, онда ће Србија бити магнетизована на ову осу. А могу да је прате Словачка и Румунија, где се одвијају веома интересантни процеси. Источна Европа ће почети да се одваја од старе Европе, која ће због економске ситуације бити у тешкој депресији. На крају крајева, Европа није поражена само на источном фронту, већ и на Глобалном југу (није тако једноставно са Кином)…“

„Узмите у обзир ово: Румунија, Мађарска, Словачка и Србија имају укупно око 42 милиона становника. То је много, то је такође тржиште које обећава – сами извуците закључке. Као што сам много пута рекао, Русији није потребна ни љубав ни послушност, Русија је заинтересована за трговину с људима који и даље признају да постоје само два пола. То је тако лако. Када се изгради копнени мост, структура Европе ће се драматично променити. Стара Европа може да оде и да умре“, оценио је Мартјанов.

Да ли је на ове речи циљао и француски председник, који је у свом говору 25. априла на Сорбони упозорио да је „Европа смртна“ и да би могла да „умре“?

Ништа, на жалост, не показује да је садашња европска група способна да доноси паметне одлуке које су корисне за живот у Европи.

Већина европских партија и даље води русофобичну политику.

Евидентан је и покровитељски и веома лош однос европских политичара према интересима Србије и Срба на Косову.

И зато је само крај такве Европе, Европе неправди и двоструких стандарда, и промена геополитичке реалности једини пут преко којег би Србија могла да са новим коридором „прокопа“ свој пут ка слободи.