М. К. БАДРАКУМАР: Три знака да Запад попушта пред Путином

Владимир Путин (Фото: ИН4С)

Само у току протекле недеље, Вашингтон је показао спремност да „штипне” понешто од западних санкција против Русије у три различите ситуације на којима је инсистирала Москва. Шта нам то говори?

Министри финансија су панголини у свету међународне дипломатије, усамљени предатори, а министри спољних послова више личе на свице, очаравајуће и прелепе животиње које својим репом стварају светлост. И док је амерички државни секретар Ентони Блинкен напустио састанак министара спољних послова Г-20 у Балију у тренутку кад је Сергеј Лавров пришао говорници, америчка министарка финансија Џенет Јелен просто је наставила да седи док је руски министар финансија Антон Силуанов говорио на састанку шефова централних банака и министара спољних послова у Балију.

Јелен је рекла своје – назвала је руски рат у Украјини ”највећим изазовом” глобалној економији, а за то време заменик руског министра финансија Тимур Максимов је мирно седео и слушао. Међутим заједничко саопштење Г-20 је мало вероватно, будући да САД притискају друге чланице да се обавежу на ограничење цене руске нафте, о чему није остварен консензус. Међутим, умереност у понашању Џенет Јелен привукла је пажњу. Она је вероватно схватила да више није у ситуацији да диктира глобалну агенду.

Чак и блиски амерички пријатељи, попут бившег израелског министра спољних послова Шломо Бен-Амија, сматрају да је „Русија генерално успела да укроти украјински талас”, те да се ”тренутно одвија сличан геополитички заокрет у руску корист”, што значи да би ”последице истрајавања на актуелном курсу (за Запад) могле бити далеко горе.”

Три весника слабости

Овакви гласови разума сигурно не пролазе незапажено у Вашингтону. Само у току протекле недеље, Вашингтон је показао спремност да ”штипне” понешто од западних санкција против Русије у три разчичите ситуације на којима је инсистирала Москва.

Последња се тиче прехрамбене кризе у којој су Русија и Украјина постигле споразум према којем ће Кијев уклонити мине око својих јужних лука како би отворио ”пшенични коридор” ка Босфору. Истовремено, Вашингтон је обавестио међународне банке, бродске и осигуравајуће компаније да се западне санкције не односе на извоз руске хране, житарица и ђубрива на светска тржишта.

Осим тога, потенцијално експлозивна ситуација настала је 18. јула када је Литванија блокирала транзит руске робе ка Каљиниграду. Након срдитог протеста Москве и упозорења о узвратним потезима, Европска комисија објавила је 13. јула ревизију одлуке, што је портпарол руског Министарства спољних послова назвао „одразом реализма и здравог разума”.

Према новим смерницама ЕУ, санкције се неће односити на железнички транзит нафте и нафтних деривата, угља, гвожђа и челика, дрвета, цемента и других невојних добара у Калињинград. Незамисливо је да би ЕУ донела овакву одлуку без консултовања са Вашингтоном, који је вероватно интервенисао како би смирио потенцијално опасну ситуацију.

Слично томе, 11. јула портпарол Стејт департмента је признао да је Вашингтон подржао изузимање Сименсове турбине из санкција Канаде, како би иста била послата у Немачку где је ургентно потребна за функционисање Гаспромовог Северног тока, што би требало да спречи погоршање енергетске ситуације у Немачкој.

У свакој од изнад наведене три ситуације, став Вашингтона је био да не би требало дозволити да се односи између Русије и Европе додатно погоршају. У Белој кући су сасвим сигурно свесни да је ратни замор Европе непобитна чињеница. Протести фармера у Холандији брзо су се проширили и у друге европске земље.

Премијер Велике Британије можда је морао да поднесе оставку услед проблема које је сам изазвао, али и у том случају се заправо више радило о процесу, него о јединственом догађају, а велики фактор тог процеса је и чињеница да је британска економија на ивици рецесије. Италијанска влада је поново на рубу колапса, а питање мера за сузбијање раста трошкова живљења постало је кључна тачка спорења унутар широке коалиције коју предводи премијер Марио Драги.

Кад се ради о Немачкој, локомотиви Европе, стање је немогуће предвидети. Питање изводљивости оживљавања индустрије нуклеарне енергије; инфлација и најефикаснији начини за њено сузбијање; раст цена; криза енергетске безбедности; предстојећи индустријски банкроти и масовна отпуштања – све ово је погоршало међупартијске несугласице унутар коалиционе владе коју предводи Олаф Шолц, и поткопало поверење јавности.

Интерни неспоразуми око кључних питања утичу на владин процес доношења одлука, као и на репутацију коалиционог кабинета. Британски Телеграф јуче пише: „Некада предмет дивљења и зависти, Немачка је данас школски пример до каквих резултата може довести погрешно вођење спољне и енергетске политике.”

Британски лист наглашава да Шолц покушава да задовољи и НАТО чланице и Русију, али да га „нико не поштује”, због чега му у овом тренутку преостаје мало добрих потеза. Телеграф прогнозира: „Или ће Берлин доживети масивни неуспех, праћен распадом семафор коалиције и падом владе, или ће капитулирати пред Путином.”

Притезање шрафова

И заиста, Москва притеже шрафове. Гаспром је у среду упозорио да не може гарантовати функционисање „критичне” опреме за Северни ток 1 упркос одлуци Канаде да врати турбину која је била на ремонту.

Не тако давно, Путин је предвиђао да ће Немачка бити нова светска суперсила. Немачка данас плаћа веома високу цену сврставања на страну ратоборне америчке политике према Русији. У том смислу нарочито предњаче Зелени, као део Шолцове коалиције. Вашингтон данас не може Берлину да понуди решење за ситуацију у којој се немачка економија налази пред колапсом због последица санкција које је увела Русији.

Кинески лист Чајна дејли је саопштио једну горку истину: „Приликом европске дужничке кризе из 2011. године Немачка је, уз помоћ довољне количине руских енергената које је прибављала захваљујући стабилним односима са Москвом, успела да – предвођена Ангелом Меркел – спасе целу Европску унију… Хоће ли Немачка бити у стању да спасе ЕУ и овога пута?

Нема сумње да је Бајденова администрација свесна да се западно савезништво суочава са тренутнком истине. Лабављење антируских санкција три пута за само недељу дана говори нешто само по себи.

Утицајни руски лист Известија у недељу је написао да проналазак решења за ”пшенични коридор” кроз Црно Море може створити амбијент за наставак мировних преговора између Кијева и Москве. Лист цитира Ивана Абрамова, заменика економског комитета Савета Федерације (гоњег дома руског парламента), који је рекао:

„Наравно да сваки нови споразум приближава позиције две стране. У Калињинграду је дошло до помака. Можда ће успех преговора о пшеници бити подстицај за наставак мировних преговора са Украјином. Међутим, ово подразумева спремност Кијева да иде у овом правцу.”

Абрамов је сугерисао да би председник Путин и његов турски колега Ердоган могли да размотре нове мировне преговоре на њиховом предстојећем састанку у Техерану који ће се одржати у уторак. Заменик председавајућег Комитета за економску политику Државне думе (доњи дом руског парламента) Артјом Кируанов такође је рекао за Известију да ће за обустављање специјалне војне операције бити неопходно да услови Москве буду испуњени, али да делује као да Кијев више наде полаже у прилив западног оружја него у преговарачки процес.

У позадини ових дешавања, руски министар одбране Сергеј Шојгу боравио је данас у „инспекцијској посети“ командном месту Јужне и Централне групе Оружаних снага Русије, које предводе специјалне војне операције у Украјини, где су га војни командири обавестили о „тренутној ситуацији, акцијама непријатеља и напретку у испуњењу задатих циљева”.

Саопштење руског министра одбране наводи да је Шојгу „дао неопходна наређења за интензивирање акција борбених трупа на свим фронтовима како би се спречила масовна ракетна и артиљеријска ватра којом кијевски режим гађа инфраструктурне објекте и цивиле у Донбасу и другим регионима.”

Шојгуов фокус био је на консолидацији стечених територија, а не на њиховом проширењу.

 

Превод: Владан Мирковић/Нови Стандард

 

Извор Indianpunchline

 

standard.rs