М. К. БАДРАКУМАР: Кинеска дипломатска офанзива у Украјини

Насловна фотографија: Yuliia Ovsiannikova/Ukrinform/Barcroft Media via Getty Images

Након разговора Сија и Зеленског, именован је кинески специјални изасланик за Украјину, а Си је истакао да је „рационално размишљање” о тој кризи у порасту. Назире ли се политичко решење?

Без обзира на сву буку из Вашингтона, све више земаља интегрише своје ланце снабдевања са Кином. Чак се и министар спољних послова Велике Британије обраћа Кини, док је Зеленски имао „дуг и смислен“ телефонски разговор са Си Ђинпингом у среду. Позиција Вашингтона, санкције и остало, доживела је распад.

Прерано је за предвиђање шта ће произаћи из говора британског министра спољних послова Џејмса Клеверлија, који је најавио да ће у уторак изнети став владе о Кини. (Кинески) Глобал тајмс је опрезно оптимистичан:

Јасно је да Британија покушава да се искобеља из ћорсокака у којем се нашла нашла након пропасти покушаја групе Пет очију да подастакну протесте у Хонг Конгу. Британија нема шта много да чека у тренутку кад се општи интереси европских земаља, које уживају дубоке обострано корисне економске везе са другом светском економијом, манифестују кроз невољност да постану ударни ован америчког сукоба са Кином. (Више о томе у мом тексту Ко има користи од вечног рата у Украјини?)

Ипак, тајминг је занимљив. Клеверлијев говор уследио је уочи телефонског разговора између кинеског председника Си Ђинпинга и украјинског председника Владимира Зеленског (на захтев потоњег). С обзиром на своју јединствену позицију у трансатлантској осовини, Британија може да осети потресе који утичу на геополитику сукоба у Индо-Пацифику и Украјини, који су на неки начин међусобно повезани. Стога Лондон покушава да се адекватно позиционира.

Садржај разговора на највишем нивоу никада се јавно не открива, односно огромна већина изрећеног остаје испод површине, попут санти леда који се одвајају од глечера. Али кинеско саопштење након разговора Сија и Зеленског у уторак одише позитивним тоном.

Си је поздравио кинеско-украјинске односе као „стратешко партнерство које подстиче развој и ревитализацију две земље“ и ласкаво истакао личну улогу Зеленског. Такође је изнео доследан став Кине да је „узајамно поштовање суверенитета и територијалног интегритета политички темељ односа Кине и Украјине“. Си је показао спремност за унапређење стратешког партнерства две земље са дугорочном перспективом.

Пораст рационалности

Што се тиче украјинског питања, Си је изнео три кључне ствари: „Кина чврсто настоји да олакша мировне преговоре“, као што је објављено у кинеском мировном предлогу за Украјину од 24. Фебруара. Осим тога, Си у саопштењу истиче да Пекинг намерава да буде проактиван и да су дијалог и преговори једини пут напред.

Посебност лежи у Сијевој наглашеној референци на „рационално размишљање и раст гласова“ који у последње време истичу да би Кијев требало да „искористи прилику и изгради повољне услове за политичко решење“.

Си је Зеленском дискретно указао да је лопта у његовом дворишту и да би још увек можда могао да буде победник само ако одустане од ризичне и бесмислене идеје о „контраофанзиви“, ка којој га гурају Вашингтон и Лондон.

Осећајући потенцијалну пријемчивост Зеленског, Си је предложио да Кина „уложи напоре за рани прекид ватре и обнову мира“. Конкретно, „Кина ће послати специјалног представника кинеске владе за евроазијска питања у Украјину и друге земље како би имали дубинску комуникацију са свим странама о политичком решавању украјинске кризе.”

Нису поменути никакви временски рокови. Упркос томе, Си је направио проактиван потез. Каква би могла бити његова рачуница? Оно што је очигледно, Си је управо имао низ разговора са европским лидерима који су посетили Пекинг, што га је уверило да се „криза у Украјини развија на сложен начин са великим утицајем на међународни пејзаж“, како је рекао Зеленском.

У међувремену, документи Пентагона који су процурели су разоткрили да су нејединство, неповерење и разлике између САД, Европе и Украјине озбиљни и да се стално погоршавају. С друге стране, Вашингтон није само највећа препрека прекиду ватре и мировним преговорима, већ и подстиче западне савезнике да се окупе иза своје индо-пацифичке стратегије за обуздавање Кине.

Шлаг на торту

Управо због тога изјава коју је француски председник Емануел Макрон дао у интервјуу за Политико, док се у авиону француске владе враћао из посете Кини током које је провео око шест сати у комуникацији са Сијем, постаје дефинишући моменат.

Наравно, Макронов егзалтирани позив Европи да избегне „увлачење у логику блоковске конфронтације“ одјекнуо је у Пекингу – односно, чежња Европе за стратешком аутономијом; европско преиспитивање и умор од „вазалског“ статуса; вишеструки изазови Европе у друштвеном управљању и одређивању приоритета развоја и просперитета, не остављају јој другог избора осим да пригрли идеју о већој повезаности, те развије економске и трговинске односе са Кином и обнови везе са Русијом. Након Макронове изјаве уследила је лавина кинеских коментара (овдеовдеовдеовде и овде).

Као шлаг на торту долази недавно цурење поверљивих докумената САД и НАТО-а о украјинској војсци и дуго очекиваној „пролећној контраофанзиви“ Кијева (о чему је америчко Министарство правде већ покренуло истрагу).

Документи су разоткрили бројне недостатке и мане украјинске војске, као и строго чувану тајну процену Вашингтона да је украјинска војска у тешком положају након недавних неуспеха. Заиста, магла неизвесности и губитка самопоуздања се спушта на Кијев, који је све несигурнији у постојаност и поузданост западне подршке.

Ситуацију додатно компликују додатни процурели обавештајни извештаји да САД „такође шпијунирају највише украјинске војне и политичке лидере, што је одраз настојања Вашингтона да добије јасан увид у украјинске борбене стратегије“ (како пише Њујорк тајмс). Над процурелим подацима приметна је сенка Едварда Сноудена – овако САД одржавају своју хегемонију.

Прозор за мир

Било како било, у уводнику кинеског Глобал тајмса се наводи: „Како време пролази, међународна заједница све трезвеније размишља о овом врућем сукобу. Расте спремност за преговоре на свим странама, а у разним европским земљама се појављују рационалнији гласови. У извесном смислу, појавио се прозор могућности за постизање политичког решења украјинске кризе”.

Си је убрзо након разговора са Зеленским именовао Ли Хуја, заменика генералног директора Одељења за Евроазију у кинеском министарству спољних послова, да предводи кинеску делегацију за решавање кризе у Украјини. Паметна одлука.

Ли Хуј, један од најспособнијих кинеских кадрова у Евроазији, раније је служио као изасланик у Кремљу у изузетно дугом периоду од десет година (2009-2019). Он добро познаје и украјинску и руску ситуацију, разуме психологију словенских народа и, наравно, говори руски.

Именовање специјалног представника означава озбиљан покушај да се активирају посредничке функције за изградњу мостова. Али постоје и велики изазови. Русија поздравља све што би могло да оконча украјински сукоб, али њена крајња позиција ће бити да још увек нису остварени циљеви специјалне војне операције у Украјини.

Такође, Русија не види спремност Запада за мирно решење украјинске кризе, што је разумљиво с обзиром на чињеницу да Вашингтон рачуна на војно решење и потпуну победу.

Преговори уз посредовање Кине биће огроман ударац за америчку стратегију у Украјини. Уколико она добије на замаху то ће оставити САД у раскораку и у Индо-Пацифику. Зато треба очекивати раст притиска на Зеленског да покрене „контраофанзиву“.

 

Превод Владан Мирковић/Нови Стандард

 

Насловна фотографија: Yuliia Ovsiannikova/Ukrinform/Barcroft Media via Getty Images

 

Извор IndianPunchline.org

standard.rs
?>