М. К. Бадракумар: Хоће ли Израел увући Трампа у рат са Ираном? (2

Председник Џо Бајден, премијер Бенјамин Нетанјаху и њихов кључни оперативац у Белој кући, саветник за националну безбедност Џејк Саливан, Потценили су брзу, рефлексну акцију изабраног председника Доналда Трампа којом је срушио њихов демонски план за покретање рата са Ираном, нападом на нуклеарне инсталације непосредно пре инаугурације новог председника.

Трамп је био на опрезу због „реалне могућности“ да Бајденов тим направи алиби за напад на Иран и покрене регионални рат у завршној фази транзиције власти, што би нову администрацију „увукло у мочвару“ и потенцијално пореметило њене спољнополитичке стратегије.

Суштина је да је управо у Западној Азији Трампово председниковање угрожено могућношћу спољнополитичког и војног ћорсокака – не у Евроазији или Азијско-пацифичком региону, ма колико улози били високи и у тим областима. Јер, безбедност Израела је такође питање унутрашње политике за САД!

Трамп је заиста остао прибран и задржао мисли за себе. Чак је дозволио Нетанјахуу да слободно глуми у јавности, представљајући како има посебан однос са Трампом и да је овај планирао војни сукоб са Ираном.

Трампов избор Стива Виткофа, Јеврејина, за свог специјалног изасланика за Западну Азију прошао је релативно непримећено. Виткоф је непознат, политички новајлија у Трамповом новом тиму, али то може указивати на маргинализацију Џареда Кушнера и закопавање Аврамових споразума.

Виткофова улога

Свакако, Виткоф, самостворени милијардер (син произвођача женских капута у Њујорку), занимљив је избор јер нема претходно искуство у дипломатији, а његова стручност лежи у рушењу објеката који су превазишли своју употребну вредност, изградњи нових здања и остваривању огромних профита.

Другим речима, њујоршки је инвеститор и градитељ некретнина, попут самог америчког председника. Трамп је упознат са његовим вештинама у тешким преговорима, његовом истрајношћу да пробије бетонске зидове, закључи послове и створи иновативне пројекте у неповољним условима.

Трамп је у Виткофу видео управо човека који би могао да натера Нетанјахуа на послушност. То је била ситуација створена по мери, јер је Трамп био одлучан да се реши катастрофалног ћорсокака који је Бајден, у сарадњи са Нетанјахуом, оставио у Западној Азији. А где је амерички утицај и престиж у региону на дну, а међународна репутација Израела је непоправљиво нарушена.

Виткоф је одмах почео са радом, стигавши у Тел Авив да Нетанјахуу преда поруку како Трамп жели да договор о Гази буде постигнут пре његовог ступања на дужност. Убрзо су се (прошле недеље) појавиле вести на израелском Каналу 12 да је Трамп послао поруку званичницима у Тел Авиву, позивајући Израел да избегне било какву „непотребну“ ескалацију и да се уздржи од изјава које би могле довести до регионалних сукоба, посебно током транзиционог периода пре почетка његове администрације.

Канал 12 је додао да су „Трампови сарадници обавестили израелске званичнике како нова америчка администрација има за циљ постизање стабилности на Блиском истоку, са фокусом на подстицање мира између Израела и Либана, као и очување текућег примирја.“

Извештај даље наводи: „У својим разговорима са израелским званичницима, Трамп је нагласио да нема намеру да започиње нове ратове током првих дана свог мандата, јер намерава приоритетно да се бави решавањем унутрашњих питања у Сједињеним Државама.“

Трамп је у Виткофу видео управо човека који би могао да натера Нетанјахуа на послушност

Очигледно је Трамп осетио да Нетанјаху оркестрира сценарио „судњег дана“ како би га приморао на одређене кораке, у тренутку када је Техеран више пута сигнализирао да нема никакве намере да настави програм за развој нуклеарног оружја и обећао да ће 2025. година бити она у којој се нуклеарно питање Ирана може решити са Западом. Председник Масуд Пезешкијан лично је дао то обећање уз понуду за преговоре са Вашингтоном.

У међувремену, појавио се и снажан неоконзервативни глас који је покушао дати оправдање за израелске планове да „гурну“ Трампа на ратни пут. Наиме, ради се о есеју у часопису Foreign Affairs, који је објављен шестог јануара, а написао га је нико други до Ричард Хас из Савета за међународне односе.

Хас је истакнута фигура у америчкој спољнополитичкој елити, а његов чланак под насловом The Iran Opportunity имао је за циљ да подстакне јавно мњење против Трамповог покушаја било каквог напретка у односима са Ираном, слично ономе што је постигао са Северном Корејом током свог првог мандата. Јасно је да је Хас преносио „израелске сигнале“.

Брзи договор

Суштински, Хасов чланак је једно велико разочарање – поновљене фантазије и неистине које су обликовале политику Вашингтона према Ирану у протекле четири деценије. Оно што је важно, без икаквих емпиријских доказа који би подржали његове тезе, инсистирао је на томе да је Иран данас знатно ослабљена сила након преузимања Сирије од стране исламистичких група, те да се отворила прилика за обрачун са Техераном.

Укратко, Хас је дословно репродуковао израелски наратив под својим именом, намерну обману која нимало не доприноси његовој репутацији.

Међутим, Трампу се не допада што га Нетанјаху притиска. Он се сећа како га је израелски премијер навео да нареди атентат на високог иранског генерала Касема Сулејманија, трећег јануара 2020. године, а затим се сам повукао у последњем тренутку, чим је операција почела, оставивши Трампа да се самостално носи са последицама! (Занимљиво је да је Пезешкијан у интервјуу за NBC News прошле недеље изјавио да Техеран никада није издао фетву против Трампа због Сулејманијеве смрти.)

Трамп неће да га Нетанјаху поново превари, те је јасно објавио на својој друштвеној мрежи Truth Social оштру примедбу о Нетанјахуу („дубоки, мрачни кучкин син“), коју је изрекао амерички стратешки мислилац професор Џефри Сакс са Колумбија универзитета на догађају који је трајао сат времена и који је организовао „Кембриџ унион“ у Великој Британији прошлог месеца. Тиме је јасно ставио до знања да према Нетанјахуу најблаже речено нема топла и другарска осећања.

Сакс је помињао кључну улогу Израела у покретању регионалних ратова и упозорио нову америчку администрацију, палећи црвене аларме, да је Нетанјаху поново у акцији – овога пута у циљу покретања рата са Ираном – што је замка у коју Трамп не би смео упасти.

Нема сумње да је последњи договор о Гази наметнут Нетанјахуу од стране Виткофа. Према израелским извештајима, Виткоф је позвао Нетанјахуову канцеларију, тражећи састанак у Тел Авиву прошлог викенда, али је добио одговор да је петак време за јеврејски шабат. Након тога Виткоф је, како се извештава, употребио псовку и позвао Нетанјахуа да дође. Што је овај, наравно, прихватио. Узгред, формално одобрење израелске владе за договор о Гази већ је било спремно у року од 24 сата након тога.

Сада Виткоф, уз Трампово одобрење, „планира да буде готово стално присутан у региону у покушају да спречи распад постигнутог договора“ и разматра посету Појасу Газе „као део својих напора да одржи примирје између Израела и Хамаса, према једном званичнику из транзиционог тима који има директне информације о процесу примирја.“ (ОВДЕ)

Трамп можда гледа и даље од договора о Гази. Позитиван одговор из Техерана и арапских престоница (као и преовлађујућа међународна подршка) му пружа подстицај да настави са реализацијом. Нови-стари амерички председник разуме да се Западна Азија трансформисала до непрепознатљивости откако је напустио свој положај, а помирење између Ирана и Саудијске Арабије и последња историјска промена у саудијској стратегији представља кључни шаблон регионалних односа. (Погледајте чланак у Foreign Affairs, The Saudi Solution? How Riyadh’s Ties to America, Iran, and Israel Could Foster Stability.)

Велико питање је колико далеко ће Трамп ићи у преобликовању тока историје – конкретно, да ли ће се укључити у преговоре са Техераном? Несумњиво, позадински канали преговора су активни – на пример, значајан је извештај о састанку 11. новембра између Илона Маска као блиског Трамповог сарадника и амбасадора Ирана при УН. Дакле, постоје различите могућности.

КРАЈ.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: indianpunchline.com

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Reuters

?>