Љиљана Богдановић: Конкурс за дефинисање Новог светског поретка

Љиљана Богдановић (Извор: Печат)

Под еуфемистички названим Конкурсом за одређивање New World Order-а, Блинкен и вашингтонска елита заправо именују оно што већ увелико чине – рат, свеопшти и немилосрдни. Међутим, исход рата је неизвестан

Прво да (ми) поразимо Русију, па Кину и онда да дефинишемо нови светски поредак, јер САД треба да учествују у раду на организовању мира. У супротном то ће учинити неко други. Ера после Хладног рата је завршена и тренутно је у току конкурс за стварање новог светског поретка. Сједињене Државе имају све што је потребно да заузму централну улогу у овом питању.

Све ово цептање од самопоуздања, све поменуте одважне мисли судбински одабраних победника недавно је изрекао амерички државни секретар Ентони Блинкен, надовезујући се на претходну изјаву америчког председника Бајдена: Наша земља намерава да задржи војну супериорност над другим државама.

У којој стварносној равни настају искази који су по форми, и суштини, једнаки наведеним? Помало дакле посвађани са чињеницама, у несагласју с аналитичким резонима и аргументацијом која подразумева закључивање уз какву-такву оријентацију и ослонце у реалном свету. Јесу ли ово искази из домена storytelling-a – вештине причања приче где се поздравља сва слобода имагинације и фантазија које себи не постављају ограничења? Или то, у сусрет Божићу – времену испуњавања жеља, из Вашингтона пишу Деда Мразу у Лапонију да би му већ сада, пре празничне гужве, емотивно и топло поверили своје жеље, и открили какве би дарове желели „под јелком“? Блинкен је наиме објаснио (РИА Новости) да „Вашингтон сада ради са савезницима на подршци Украјини како би се постигао стратешки пораз Русије, а да поред тога САД активно сарађују са партнерима у супротстављању Кини“. Стога је убеђења да „Сједињене Државе имају све што је потребно да заузму централну улогу у овом питању“ – питању новог уређивања света у којем се, наслућујемо, ови поражени неће питати или одлучивати ни о чему!

 

Авај, „конкурс за дефинисање новог светског поретка“, доноси изненађење, а прозвани учесници у надметању нису екипа „лузера“, па се све надаље озбиљно компликује.

Може ли Деда Мраз испунити набројане, с обзиром на прилике и догађања у свету, немогуће америчке жеље? Под еуфемистички названим Конкурсом за одређивање New World Order-а, Блинкен и вашингтонска елита заправо именују оно што већ увелико чине и што је њиховим пресудним залагањем одавно у току – рат, свеопшти и немилосрдни. Међутим, исход рата је неизвестан, за Вашингтон и пријатеље збивају се не баш пријатна изненађења, па отуда и ово атлантистичко мантрање о програму и редоследу победа које ће, попут природног закона неминовно доћи, сада подсећа на мотивационе говоре губитника, чија страховања покрива хотимична галама без смисла.

 

Говорећи једном приликом управо о рату и пропозицијама конкурса за NWO, руски мислилац Александар Зиновјев приметио је да је тај рат јединствен и свеобухватан: „Он се диференцира на велики број операција на читавој планети, укључујући војне у уобичајеном смислу речи које се на овај или онај начин обједињавају у један целовит рат са штабом у САД, у Вашингтону.“

Ово подсећање, чија је актуелност данас потпуна, крајем протеклог октобра обележено је и датумски важном чињеницом: навршило се 100 година од рођења Александра Зиновјева, једног од великих мислилаца данашњице. У овом броју објављујемо његову уводну реч на међународној конференцији одржаној у Москви у августу 2001. у знак подршке Слободану Милошевићу као „симболу антиглобализма“, а важан део његовог разматрања посвећен је био разобличавању процеса који Блинкен сада именује као „конкурс“ за стварање новог планетарног устројства.

„О глобализацији се уобичајено говори као о некаквом објективном процесу обједињавања човечанства у јединствену целину ради добробити читавог човечанства. Али то је идеолошка лаж. Глобализација се не одвија сама по себи, њу остварују одређени људи који активно делују, остварују је одређеним методама, остварују као скуп унапред планираних и диригованих операција, остварују у интересу само одређеног дела човечанства и науштрб преосталог његовог дела, немерљиво већег од првог“, пише Зиновјев.

 

Шта је циљ стварања новог поретка ратом новог типа, а посредовањем активног субјекта у лику „глобалног западнистичког наддруштва чија метропола је концентрисана у САД и које у свом интересу мобилише читаву моћ западног света“? Према историјском искуству и збивањима чији смо сведоци и невољни учесници, Зиновјев даје одговор: „Његов циљ је потчињавање читавог човечанства и његово организовање по сопственом западнистичком узору и у интересу успостављања сопствене светске превласти.“

Проценама и аргументима Зиновјева саопштеним пре више од две деценије данас се придружују, потврђујући њихову непогрешивост, говори Владимира Путина, „најмоћнијег светског политичара и државника“. Називана историјским, Путинова излагања својеврсно су разоткривање снова, намера и интереса оних снага у чије име наступају Блинкен и Бајден, намерни да, наводно супериорно, „одувају“ све учеснике на актуелном „конкурсу“ за (рас)поделу светске моћи. Прошле недеље – на 19. заседању Међународног дискусионог клуба „Валдај“, руски председник је приметио да „Запад нуди само одржање своје хегемоније и плаши се појаве нових алтернативних модела, привлачнијих и успешнијих“. Јесмо ли овим подсећањима ближи бољем разумевању мотива и смисла хипотетичног „божићног писма у Лапонију“?

„Улог Запада је власт над целим светом“, а његови ирационални поступци истовременог сукоба и с Русијом и с Кином, откривају да иза тога стоји једнако бесмислена, ирационална и опасна „самоувереност и осећај некажњивости“, закључује Путин. Како Запад претендује на све ресурсе човечанства, уз помоћ „поретка заснованог на правилима“, а она, суштински, подразумевају и стварају свет у коме правила не постоје, „пред нама је најважнија и најопаснија деценија после Другог светског рата“, опомиње и упозорава свет говорник у Валдају.

Као својеврсну подударност и сагласност с тезама и чињеницама разматраним у иступању поменутих говорника, овом приликом требало би поменути и аргументе које је изрекао политичар именован као „симбол антиглобализма“ Слободан Милошевић. Време је потврдило, а догађаји учинили историјски релевантним његове речи из антологијског говора 2. октобра 2000. Између осталих и ове: „Све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом брзином су постајале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година, и њу сви можемо да видимо (…) И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли већину веома сиромашних, чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома неизвесна и далека.“

За разлику од Блинкена, ни Зиновјев и Милошевић некада, а ни Путин данас, не држе мотивационе већ пророчке и судбински отрежњујуће говоре.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Печат, 4. 11. 2022)

stanjestvari
?>