Књига као завет и сведочанство – „Добровољци“ Александра Кравченка

Феномен руског добровољачког учешћа у ратовима на простору бивше Југославије почетком деведесетих година XX века представља једно од оних историјских поглавља које, иако често и лукаво склањано на маргину новије српске историје, ипак, одолева времену својом снагом симболике и дубоком моралном поруком. У тренуцима када је Србија остала без савезника, осуђена од стране Запада и препуштена злочиначкој изолацији, руски добровољци појављују се као носиоци једног вишег принципа: идеје братства, части и верности, упркос званичној тишини тадашњег Кремља.

Кроз таму једног од најтурбулентнијих периода новије руске историје, по распаду СССР-а, када је сама Русија тражила нови идентитет, стотине њених грађана нису оклевале да се одазову позиву свог срца, и да стану уз српски народ у рату који је био више од сукоба за територије. Управо тим појединцима, њиховим судбинама и жртви, посвећена је књига „Добровољци“ Александра Кравченка, дело које одбија заборав и релативизацију, и уместо тога нуди сведочанство исклесано од истине, емоције и дубоке људске посвећености.

Ова књига није само историјски документ, она је својеврсни завет. Подсећа нас да у временима мрака постоје они који бирају да буду светлост. Упркос свим ризицима и без икакве користи, добровољци о којима Кравченко пише доказују да су вера, братство и слободарски дух вредности које ни политика, ни пропаганда не могу угасити.

Кравченко, руски добровољац који је деведесетих година као млад човек дошао на ратиште у Босни да помогне српском народу, у овој књизи не пише само о себи. Он пише у име стотине сабораца, који нису вођени личним интересом, ни новцем, ни идеологијом, већ савешћу, љубављу према братском српском народу и осећањем правде, који напуштају своју отаџбину Русију, да би стали уз Србе у најтежим тренуцима.

Фактографска прецизност и мемоарска искреност испреплићу се у овој књизи тако да она превазилази жанр личног сведочења. Она постаје историјски документ, зборник судбина, али и књига етике, јер у свакој причи о рату, рањавању, смрти и побратимству, провејава питање: шта човека чини човеком? За Кравченка и његове саборце, одговор је јасан: чини га спремност да помогне, чак и када ништа не добије заузврат.

Руски добровољци су, како књига показује, били део једног ширег историјског контекста у коме се православни народи налазе на удару западних сила и њихових тада актуелних геополитичких пројеката. Ово није први пут у историји да се Руси и Срби сусрећу на бојиштима, али је деведесетих година тај сусрет добио специфичну тежину, јер је дошао у време када су оба народа била разапета у државама које су се распадале.

Овај публицистички рад значајан је и због осврта на социјалну структуру руских добровољаца. То нису били плаћеници или авантуристи. То су већином били обични младићи, радници, студенти, ветерани, људи који су у животу имали мало, али су били спремни да дају све.

У књизи налазимо и важну духовну компоненту. Аутор често истиче појам савести, али не у рационалном или правно-световном смислу, већ у духовном, као унутрашњи позив човека да следи истину, чак и по цену живота. Управо тај појам савести водио је Кравченка у Босну, и чини срж његовог промишљања рата, страдања и љубави.

Велика заслуга припада и ауторовом вишегодишњем раду на порталу srpska.ru, који је постао дигитални архив сећања на руске добровољце. Књига „Добровољци“ је наставак те мисије, она материјализује оно што је интернет страница годинама чувала: имена, лица, судбине, и изнад свега…истину.

С почетка пролећа, тог априлског прохладног и кишног дана на промоцији књиге у препуној сали СКЦ „Ћирилица“ у Београду сведочили смо дубоком поштовању које српски народ и даље осећа према руским добровољцима. Пуна сала и сузе у очима многих присутних, није чинило само промоцију једне књиге, већ чин саборности и заједничког памћења. А такве књиге попут ове, не читају се само једном, оне су за поштовање, преношење и брижно чување.

На самом крају, битно је напоменути речи проф. Хаџи Николе Михајловића које красе корице ове књиге, да дело Александра Кравченка први пут преведено на српски језик, доноси аутентична сведочанства о учешћу руских добровољаца у Одбрамбено-отаџбинском рату на простору Републике Српске. Књига је лична, дубоко емотивна и морална исповест човека који није био пуки посматрач, већ борац, човек који је преживео ране рата, али никада није изгубио веру у заједништво, истину и идеал слободе.

Многи руски добровољци су своје животе уградили у темеље данас слободне и поносне Републике Српске. Њихов подвиг није био само ратна мисија, то је био чин дубоке људскости, светла тачка наде за народ Вишеграда, његове околине, и ширег српског простора.

Понављам, „Добровољци“ Александра Кравченка нису само књига. Без обзира што је штампана у скромном тиражу. То је сведочанство. То је огледало једног тешког, али часног времена. И пре свега, то је споменица онима који су дали највише што су имали, али и опомена нама: да памтимо. Да их не заборавимо.

Душан Опачић