Иван Аранђеловић: Како је Наваљни заслужио Оскара а Зеленски није

Данас je, у сваком сегменту друштва, довољно да пљунеш на Русију и да досегнеш неслућене висине и славу на Западу. А где је идеалан терен за тако нешто него у Сједињеним Америчким Државама, па још на додели Оскара, када Америчка филмска академија за најбољи документарац прогласи филм “Наваљни”, о омиљеном руском опозиционом лидеру Алексеју Наваљном који у Русији тренутно служи затворску казну у трајању од две године и осам месеци јер је прекршио претходну, условну казну.

Његова супруга Јулија, одевена у скупоцену црвену хаљину, изашла је на сцену Долби театра у Лос Анђелесу, руку под руку, са редитељем филма Данијелом Рохером и пред милионским ТВ аудиторијумом и холивудским кремом послала Наваљнију поруку:”Алексеј, сањам о дану када ћеш бити слободан и када ће наша земља бити слободна. Остани јак, љубави мој”. Било је то и очекивано од ње.

Уследио је млак аплауз. Стајаће овације су изостале.

Сем ове поруке, изненађујуће је да на овогодишњој додели Оскара нико словом није споменуо Украјину.

Ниједан презентер награда, нити било ко од добитника није се у свом говору дотакао ситуације у Украјини. Да прогура Украјину и на доделу Оскара покушавао је протеклих недеља глумац и редитељ Шон Пен који је снимио документарац о украјинском председнику Владимиру Зеленском. Холивуска звезда је преко свог агента захтевала од Академије да се Зеленском омогући да се укључи из Кијева у церемонију.

Сваки долар је важан

Америчка филмска академија је то одбила, другу годину за редом. Чланови Академије добро се сећају како је оскаровац Пен, када је 2004. добио позлаћену статуу за главну улогу у драми „Мистична река“, критиковао америчку агресију у Авганистану, међутим глумац је остао заведен глумом глумца и председника Зеленског. Ипак, ново руководство академије проценило је да би укључење Зеленског у церемонију донело више штете него користи.

Наиме, у Америци је опала подршка становништва Украјини, и слању наоружања и милијарди долара помоћи, а према последњим истраживањима она износи мање од 48 посто испитаника. Како пише холивудско гласило “Верајети”, ни спонзори ТВ преноса доделе нису желели да се рекламне поруке о њиховим скупоценим брендовима емитују после неког политичког говора. Америчкој филмској академији, као и читава тамошњој филмској индустрији, ипак је најважније да не изгубе ни један једини долар. Воде се само зеленом новчаницом, јер се сваки долар рачуна и важнији је од пласирања политичких идеја.

Без изненађења

Све остало у најишчекиванијој филмској ноћи протекло је без претераних изненађења. Након фокуса на мексичне ауторе (“Рома” Алфонса Куарона и “Облик воде” Гиљерма дел Тора), па на афроамеричке ствараоце (“Месечнина” Берија Џенкинса), а затим и на оне са далеког истока (“Паразит” Бонг Џунгхоа), за најбољи филм је проглашен “Све у исто време” о азијској мигранткињи у Америци која кроз мултиуниверзуме покушава да заузда свој реални живот.

Овај филм освојио је седам Оскара, међу којима и за најбољу режију, оригинални сценарио, споредну улогу (Џејми Ли Кертис) и најбољу главну глумицу – Мишел Јо. Колико је била јака кампања да управо овај филм треба да освојио Оскара говори и податак да је једна од најбољих глумица данашњице, Кејт Бланчет, која је била номинована за маестралну улогу у филму “Тар”, на крају поручила да Холивуд треба да гласа за њену конкуренткињу.

Зна Бланчетова да је ово била једина шанса Мишел Јио да се докопа статуете, а пред Кејт је још толико одличних улога и Оскара.

Оскара за главну мушку улогу заслужено је освојио Брендон Фрејзер за повратничку улогу у филму “Кит”. Некада глумац само акционих филмова, протеклих година био је заборављен, а на платно га је вратио редитељ Дарен Ароновски доделивши му улогу живота, којом је одскочио од конкуренције.

Немачки филм “На западу ништа ново”, нова екранизација Ремарковог класика, проглашен је за најбољи страни филм, а тријумфовао је и у већини техничких категорија. Русија ове године није имала свог представника на додели Оскара у категорији најбољег страног филма. Била је то одлука искључиво Руске филмске академије која није желела да предложи свог кандидата у трци у којој се унапред знао победник. А није да Русија није имала одличног кандидата.

Очекивано, “Аватар: Пут воде” награђен је за најбоље визуелне ефектре, а “Топ Ган: Маверик” за звук. Холивудска машинерија ради као сат.

Оваквом поделом Оскара, Америчка филмска академија још једном се потрудила да помери холивудски, комерцијални филм, који се води само профитом, и независну продуцију која се труди да се не утопи у строги систем холивудских студија или да послује по правилила стриминг платформи чији власници размишљају само о броју претплатника. Дакле, у Холивуду ништа ново.

Ипак, не може а да се не примети да је највећи губитник 95. доделе Оскара управо господин Холивуд лично – Стивен Спилбер. Његов филм “Фабелманови”, у којем је осликао своје филмско одрастање, иако је освојио награду “Златни глобус” за најбољи филм, није освојио нити једног Оскара.