Иља Смирнов: ОН ПОКУШАВА ДА ОСТАНЕ ЧОВЕК
Прва емотивна реакција на вести из САД је солидарност са Доналдом Трампом. И та реакција је нормална. Кад се жив човек суочи са безличним, асексуалним и бесмисленим злом попут канцерогеног тумора, тешке инфекције или сиве масе из научнофантастичног романа, ми саосећамо са својим братом, представником исте биолошке врсте, при чему уопште није обавезно да тај човек буде паметан, љубазан и наш пријатељ.
Без обзира на то колико се национални душебрижници подсмехивали поводом универзалних људских вредности, те вредности су потпуно стварне – иначе бисмо изумрли у фази палеолита – и дубоко рационалне.
За себе лично могу да кажем: Републиканска партија САД, на челу са Трампом, није ми нимало блиска, посебно агресивно незнање многих њених присталица у области природних наука. Али ти људи полуде свако на свој начин, већина није крива што је код њих болоњско образовање настало много (25 година) раније него код нас. Како можете осудити човека који у школи није учио ни хемију ни биологију па је вакцина за њега магија, а даље по избору – добра или зла? Уосталом, ко је од нас без греха? Радо признајем да са становишта просечног Американца из провинције у мом понашању много тога није у реду, и није чињеница да сам у праву ја, а не он.
Сасвим је друга ствар оно шта је напало на Трампа, покушавајући да уклони њега и милионе његових присталица (оне сасвим обичне радне Американце) од учешћа на председничким изборима и уопште у било којој легалној политици (трудим се да не користим правну терминологију – хапшење, процес , суђење – у вези са недавним догађајима, мало касније ћу објаснити зашто).
Шта је суштина олигархијске групе на челу са Џозефом Бајденом? Да ли је она антируска? Изгледа да јесте: хушкајући на Русију свој бандеровски шуцманштрафт, Демократска партија САД је довела планету на ивицу нуклеарног рата. Али са истим разлогом ово груписање можемо сматрати антисиријским, антикинеским, антиукрајинским (колико су Украјинци добили од тога што је амбасада САД постала њихова влада?), и коначно, антиамеричким. Погледајте недавну Бајденову изјаву да тзв. „трансродни људи“ „обликују душу“ америчке нације – и искрено ми реците: да ли је ико из руководства САД икада вређао Русе на тако безобразан и непристојан начин као што је садашњи председник увредио сопствене сународнике?
Парафразирајући стари виц:
– Душо, да ли ме волиш?
– Наравно, ја волим мушкарце уопште…
… може се рећи да Бајден и компанија уопште не воле људе, а да ли су они Руси, Бербери или фармери из Канзаса, то су већ детаљи. Све у своје време мора бити самлевено у „постиндустријску“ биомасу без домовине, професије, породице и пола. Оно што се некима чини геополитиком само је ред у колони за утилизацију. Прво барака број 3, па онда број 6. Кад се пројекат тек развијао, претпостављало се да ће његови цинични аутори остати бели и пахуљасти. Сад је јасно колико су били у заблуди.
У току светог рата против разума, сама глобална олигархија је деградирала. Толико је дубоко и радикално деградирала да јој је тешко наћи историјске паралеле, осим можда са лудим римским императорима попут Нерона, који је, подсећам, први не само званично ступио у „истополни брак“, већ такође кастрирао свог срећног изабраника, па с правом треба да буде поздрављен као оснивач нове америчке душе (по верзији председника Бајдена). Шта значи оријентација ка Нерону са становишта хришћанске теологије објасниће вам свештеници.
Трамп је категорички неприхватљив управо зато што покушава да остане човек.
Разлози за његово садашње кривично гоњење још су смешнији од оне „руске завере“ на изборима. „Фалсификовање радних докумената првог степена” како би се прикрио још један прекршај, а који – тужилац се није потрудио да објасни. Чини се да је свој новац уплатио некој грађанки, са којом је, можда, имао везу пре 17 година. У сваком случају, то се нас уопште не тиче, јер ми нисмо перверзњаци који се напаљују шпијунирањем других људи у спаваћој соби и у тоалету. Судије и тужиоце туђа интима тим пре не треба да брине. Према кривичном правосуђу то има исти однос као хомосексуална кохабитација према браку, а сиријска Ал-Каида према демократији и људским правима.
Уопште, време је да научимо да ствари називамо правим именима, за почетак, бар да из употребе избацимо туђи жаргон.
Додуше, аутор ових редова не гаји неке нарочито светле наде. Отпор глобализаторима се гради по принципу: „Наравно, не желимо да буде лоше, али не знамо како то да урадимо, извините“. Човечанству није представљена алтернативна стратегија развоја, а још је нема ни у Русији; креативна мисао копрца се у лавиринту „постиндустријског“ ћорсокака, то јест у друштвеном систему који природно рађа неодговорну финансијско-бирократску олигархију одозго, масовно друштвено паразитирање одоздо, са бонусом једне или друге перверзије.
Па ипак, директан и кратак пут до утилизације Хомо сапиенса – кроз централизовану диктатуру са ослонцем на НАТО – тешко да је више могућ; та опција је три пута заредом торпедована: покретом Доналда Трампа, коронавирусом и конфликтом у Украјини. Нашој врсти је дат грејс период који она још може да искористи.
(politconservatism.ru; превео Ж. Никчевић)
