Ендрју Корибко: Путин није ескалирао у Украјини, напротив

Руски председник Владимир Путин се обратио својим сународницима у среду, када је објавио делимичну мобилизацију резервиста. Рекао је да је то одговор на прекограничне нападе Украјинаца уз подршку НАТО-а, као и на масовну војну подршку ове антируске алијансе бившој совјетској републици (Украјини). Додатно, руски лидер је поновио раније ставове да Запад, предвођен Америком, покушава да раскомада Русију, додајући да им то неће поћи за руком.

Министар одбране Сергеј Шојгу одмах потом је појаснио да се Русија у Украјини бори против колективног Запада. Оптужио је западне земље да пружају обавештајне податке и најсавременије оружје Украјини како би олакшале њене нападе на територију Русије, као и оно што је назвао кампањом геноцида и тероризма. Шојгу је такође прогласио делимичну мобилизацију од 300.000 људи, наводећи да је то само 1% тоталног мобилизационог потенцијала земље.

Шири контекст у којем су ове изјаве дате одражава мењајућу војно-стратешку динамику украјинског конфликта. Руске оружане снаге су претрпеле неуспех у Харковској области, након чегу су друге четири области – Доњецк, Херсон, Луганск и Запорожје – најавиле одржавање референдума о придруживању Руској Федерацији. Кијев и његови западни савезници су осудили референдуме и обећали да ће успоставити пуну контролу над тим територијама.

Између ових дешавања, председник Путин се састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом на маргинама прошлонедељног самита ШОС-а у Самарканду. Предсендик Ердоган је у интервјуу у понедељак рекао да је Путин наводно показао „спремност да оконча рат што је пре могуће”, додајући да мисли како ће „бити предузет важан корак.” Догађаји који су уследили показују да је Путин имао на уму референдуме и делимичну мобилизацију.

Мејнстрим медији ове потезе приказују као очајничку ескалацију која је наводна последица растуће војне слабости. Амерички председник Џо Бајден је раније упозорио руског колегу да не користи нуклеарно оружје чак ни ако се ситуација за Русију погорша, што је сасвим у складу са трендом западног звецкања оружјем које траје од самог почетка сукоба крајем фебруара. Русија је демантовала такве намере, али и истакла да ће увек бити спремна на самоодбрану.

Председник Путин је током обраћања у среду потврдио ове ставове, обећавши да ће његова земља користити „све што јој стоји на располагању” да одбрани „Русију и наш народ”. Такође је упозорио Запад да не прибегава тактици коју је назвао нуклеарним уцењивањем. Ово се може описати као алузија да заправо САД разматрају употребу таквог оружја или у најмању руку да покушавају да Русију ставе у неповољан војно-стратешки положај како би Вашингтон стекао предност у случају евентуалног нуклеарног рата.

Због свега овога је разумљиво што многи последња дешавања око референдума у четири украјинске области и најаву мобилизације тумаче као ескалаторне потезе Москве, али у стварности ти потези имају за циљ деескалацију конфликта. Шта то значи? У случају да ови региони гласају за придруживање Руској Федерацији, као што се очекује, они ће бити сматрани руском територијом једнако колико и сама Москва.

Украјина и њени НАТО патрони ће потом морати да размотре да ли смеју да нападну области које Русија у правном смислу третира као своју територију, будући да би такав потез сасвим сигурно изазвао снажне последице. Није јасно шта ће Москва урадити у случају таквог сценарија, али Кремљ евидентно ништа не препушта случају, па је делимична мобилизација коју је најавио председник Путин усмерена на стабилизацију линија фронта које би се ускоро у Москви могле сматрати делом руске граничне линије.

Могуће да је руски председник ово имао на уму кад је на прес конференцији у Самарканду рекао: Ако се таква дешавања наставе (мислећи на прекограничне и терористичке нападе), наш одговор ће бити још одлучнији.” Потом је додао: „До сада смо прилично уздржано одговарали, али то неће трајати заувек.” Ово значи да се Русија у војном смислу до сада суздржавала, али да би је промена војне динамике могла навести да преиспита ту одлуку.

Имајући на уму овакву Путинову рачуницу, његови последњи потези јасно указују на намеру да деескалира украјински конфликт тиме што би замрзнуо линију контроле или је можда мало проширио како би обухватила целокупне територије четири украјинска региона која гласају за придруживање Русији. Пошто би Москва у том случају ове области третирала као своје, мобилизација је била неопходна да би се оне одбраниле од украјинских и НАТО снага.

Стога је одлука о питању ескалације украјинског конфликта на Кијеву и на његовим НАТО савезницима. Они могу или да прихвате нову реалност коју је изнео председник Путин како би се фокусирали на унутрашње проблеме пред предстојећу зиму и очекивану социо-политичку и економску кризу, или да војно узврате ризикујући да испровоцирају Русију да свим снагама брани територије које ће сматрати својима. Надајмо се да ће превладати хладне главе које ће умети да цене руске де-ескалаторне потезе.

Превод Нови Стандард

Извор korybko.substack.com