Драгољуб Боснић: Прва хиперсонична фрегата у историји узнемирила НАТО

Таласократска доминација је од примарног значаја за Северноатлантску алијансу, јер њене најмоћније чланице своју снагу заснивају на поморској надмоћи. Ово пре свега важи за САД и Велику Британију, јер су обе земље формирале своје империје кроз контролу кључних поморских путева широм света. Одржавање овог статуса, по могућности његово проширење или бар спречавање других сила да га стекну је примарни циљ политичког Запада, посебно у погледу (евро)азијских гиганата као што су Русија и Кина. Иако се Москва и Пекинг традиционално сматрају копненим силама, њихову поморску моћ не би требало узимати здраво за готово, пошто обе суперсиле улажу значајна средства у развој и изградњу нових напредних бродова.

Руска морнарица, иако мања него у совјетско време, и даље је једна од највећих и најмоћнијих на свету. Москва има другу најмоћнију флоту нуклеарних подморница способних да униште практично сваког противника, укључујући САД. Након распада СССР-а Русија је углавном престала да се ослања на велике површинске бродове и усредсредила се на изградњу мањих пловила са релативно упоредивом способношћу за далекометне ударе. Ово је омогућено првенствено захваљујући огромном напретку у ракетним технологијама, области у којој Москва задржава значајну предност над својим геополитичким противницима, који се скоро сви ослањају на поморску силу како би пројектовали моћ.

Схватајући да је употреба великих површинских бродова практично обесмишљена развојем напредних противбродских ракета, како надзвучних тако и хиперзвучних, руска морнарица је променила доктрину и донела одлуку да гради мање бродове који би користили поменуте ракете и тиме угрозили много веће непријатељске капиталне бродове, попут носача авиона. На њих се посебно ослања НАТО, пре свега Америка, која располаже са десетак ударних група носача авиона распоређених широм света. Америчка морнарица има највећу светску флоту носача авиона на нуклеарни погон (односно суперносача), који су, као што је раније поменуто, од суштинског значаја за одржавање глобалне пројекције моћи политичког Запада.

С обзиром на надобудност НАТО-а када је у питању западна поморска надмоћ, прилично је необично да је ратоборна алијанса толико узнемирена руским слањем свега једне фрегате ка Атлантику. Званична церемонија испловљавања је одржана 4. јануара, у луци Североморск, након чега се руска фрегата „Адмирал Горшков” отиснула на отворено море. Откако је званично уведен у службу средином 2018, ово је други пут да је руски ратни брод послат на дуже путовање. Међутим, ово је први пут у историји да површинско пловило носи званично оперативно хиперзвучно оружје. Опремљена са 16 ракета 3М22 „Циркон”, руска фрегата је у стању да збрише читаву ударну групу суперносача авиона са удаљености од 1000-1500 км.

„Адмирал Горшков” ће се ускоро придружити оперативној групи руске морнарице распоређеној у Медитерану, где би требало да преузме улогу командног брода. Према различитим извештајима, након спровођења планираних активности у тој области, укључујући пристајање у лукама као што је руска поморска база Тартус у Сирији, фрегата ће кренути ка Црвеном мору, а затим одатле отпловити у Индијски океан. Са депласманом од 5.400 тона, фрегате пројекта 22350 (према руској поморској номенклатури) су прва већа постсовјетска површинска пловила осмишљена и изграђена за руску морнарицу, која тренутно располаже са још два брода овог типа, „Адмирал Касатонов” и „Адмирал Головко”.

Ови бродови поседују разне типове вишенаменског наоружања, укључујући сада већ легендарне крстареће ракете „Калибр”, односно варијанту НК, домета до 4500 км. Међутим, употреба хиперзвучне крстареће ракете 3М22 „Циркон” је оно што је изазвало панику у НАТО, јер је ово оружје на надзвучни набојномлазни (scramjet) погон практично без премца, пошто ниједна друга морнарица на свету не поседује такве ракете. Иако су званични подаци војна тајна, претпоставља се да је „Циркон” постао потпуно оперативан најкасније крајем 2022. године и да ће бити постављен и на површинске бродове и на подморнице. Бројна поморска испитивања која је последњих година спровела руска морнарица показала су да ово оружје достиже брзину од 9 Маха (отприлике 11.000 км/ч или 3,1 км/с), иако постоје тврдње да је и брже. Различити извори указују да, у зависности од циља, „Циркон” има домет до 2000 км.

Да би се боље разумела брзина и разорна моћ овог хиперзвучног оружја, може се направити следеће поређење – „Циркон” је преко дванаест пута бржи и има приближно 250 пута већу кинетичку енергију од америчке крстареће ракете „Томахавк”. „Адмирал Горшков” носи 16 ових ракета, док су новији бродови истог типа унапређени да носе чак 32 „Циркона”. Уз то, поред поменутих ракета „Калибр”, руска фрегата је наоружана противподморничким пројектилима „Ответ”, надзвучним ракетама „Оникс”, системом ПВО „Полимент-Редут” са 32 ракете средњег или 128 кратког домета, торпедним системом „Пакет-НК”, топом АК-192М „Армат” 130 мм, као и хибридним артиљеријско-ракетним системом палубне ПВО „Палаш”. Фрегата такође носи и један противподморнички хеликоптер типа Ка-27ПЛ.

 

Драгољуб Боснић је геополитички и војни аналитичар. Аутор је текстова за Fort Russ News и InfoBRICS који се баве војном технологијом, глобалном економијом и геополитиком, са фокусом на Балкан, Евроазију и ривалство великих сила.

 

Извор InfoBRICS