ДРАГОЉУБ БОСНИЋ: Мосад, Њујорк тајмс и руски губици у Украјини

standard.rs

Док извештај у листу Хурседа хабер, позивајући се на процене Мосада, наводи да је Русија до сада у Украјини изгубила мање од 20.000 војника, некада угледни Њујорк тајмс пише о 200.000

Турски Хурседа хабер, позивајући се на изворе из израелских обавештајних служби, известио је да су Русија (укључујући ту и снаге ДНР-а и ЛНР-а) и кијевски режим изгубили 18.000, односно 157.000 војника. Док је Америка помпезно прослављала тежак пораз који је нанела залуталом метеоролошком балону, још један апсурд је освануо у америчким медијима. Наиме, Њујорк тајмс је објавио извештај у ком тврди да је најмање 200.000 руских војника погинуло током интервенције у Украјини. Позивајући се на америчке и друге западне званичнике, злогласни (нео)либерални пропагандни памфлет наводи да је ово тобож „јасан показатељ како је инвазија руског председника Владимира Путина пошла по злу“. Извештај даље тврди да је Москва наводно „очајна у жељи да постигне велику војну победу“ и да руска војска шаље „лоше обучене регруте и бивше осуђенике на прву линију фронта“.

Бројке су знатно веће од претходних тврдњи Бајденове администрације. Још у новембру, начелник америчког генералштаба генерал Марк Мили, изјавио је да је „више од 100.000 војника са обе стране убијено и рањено“, а чак се и ова процена сматра претераном. Извештај затим цитира начелника за одбрамбену политику Норвешке, генерала Ерика Кристоферсена, који тврди да су Русија и кијевски режим претрпели 180.000, односно 100.000 погинулих и рањених. Међутим, и сам Кристоферсен наглашава да „постоји много непознаница у вези ових бројки, пошто нико у овом тренутку не може дати добру процену“.

Анонимне тврдње

Другим речима, за политички Запад ово је прилично забавна игра погађања и признање да су тврдње у најбољем случају упитне. Њујорк тајмс наводи да су бројке засноване на сателитском извиђању, војним комуникацијама које су пресреле западне тајне службе, украјинским медијским извештајима, званичним државним подацима, па чак и информацијама са друштвених мрежа, такође додајући да је „јако тешко установити прецизније бројке“. По обичају, амерички званичници који се наводе као извор ових информација „говорили су под условом да остану анонимни“, што баца додатну сумњу на ове свакако сулуде тврдње и додатно нарушава репутацију некада глобално угледног америчког листа.

У извештају се наводи још један „неименовани високи званичник америчког министарства одбране“ који тврди да је руска војска суочена са „озбиљним логистичким и тактичким проблемима“ и да јој „понестаје артиљерије и друге муниције“, што наводно „објашњава руску тактику надокнађивања тог недостатка слањем осуђеника да јуришају на места као што су Бахмут и Соледар, због чега [руска војска] губи на стотине људи дневно“. Овај мит из времена Другог светског рата је вероватно најстарија и можда најкомичнија америчка пропагандна сањарија о Русији. Једино још недостаје чувени приказ руских војника који чекају да им саборци погину како би од њих могли да покупе оружје или муницију, у зависности од тога шта који војник добије.

Турски извештај

Када су овакве процене у питању, можда и највећи доказ тога колико се западни медији играју бројкама могу бити подаци објављени крајем децембра, када је генералштаб самог кијевског режима тврдио да је погинуло 90.000 руских и 13.000 украјинских војника. У то време, Владимир Зеленски је тврдио да су губици његових снага били још мањи и износили 8.000-10.000 људи. Иако је Њујорк тајмс признао да је „број жртава у Украјини такође тешко утврдити због неспремности Кијева да открије своје губитке“, ипак је одлучио да објави спорну бројку о руским жртвама, иначе више него двоструко већу од оне коју су кијевске власти објавиле у децембру. Свакако да је тешко надмашити кијевски режим у пропаганди, али изгледа да је Њујорк тајмс некако успео да постигне управо то.

И док је пропагандна машинерија политичког Запада презаузета маштаријама о милионима ненаоружаних Руса који безумно јуришају на НАТО митраљеска гнезда, остатак света прикупља знатно уверљивије податке. Тако је турски Хурседа хабер, позивајући се на изворе из израелских обавештајних служби, известио да су Русија (укључујући ту и снаге ДНР-а и ЛНР-а) и кијевски режим изгубили 18.000, односно 157.000 војника. По наводима турског медија, подаци са терена приказују стање закључно са 14. јануаром 2023. и наводно су засновани на информацијама преузетим од Мосада. Хурседа хабер тврди следеће за губитке обе стране:

Русија, са 418.000 војника укључених у борбена дејства, има следеће губитке:

– 23 авиона;

– 56 хеликоптера;

– 200 дронова;

– 889 тенкова и оклопних возила;

– 427 артиљеријских система;

– 12 система ПВО;

– 18.480 погинулих и тешко рањених;

– 44.500 лакше рањених;

– 323 заробљена.

Снаге кијевског режима, са 734.000 војника (+100.000 резервиста) и неутврђеним бројем НАТО официра, војника и плаћеника, има следеће губитке:

– 302 авиона;

– 212 хеликоптера;

– 2.750 дронова;

– 6.320 тенкова и оклопних возила;

– 7.360 артиљеријских система;

– 497 система ПВО;

– 157.000 погинулих;

– 234.000 рањених;

– 17.230 заробљених;

– 234 погинула НАТО официра (САД и Велика Британија);

– 2.458 погинулих НАТО војника (Немачка, Пољска, Литванија, итд.);

– 5.360 погинулих плаћеника.

Урсулин гаф

Иако ни ове наводе није могуће потврдити са стопроцентном сигурношћу, они су много ближи проценама већине незападних извора и неутралних војних стручњака. Штавише, бројке дате за кијевски режим нису у супротности са цифром коју је у новембру навела шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, када је изјавила да украјински губици премашују 100.000 војника. У прилог томе говори и чињеница да је та изјава одмах уклоњена са званичног видео снимка њеног обраћања.

Могло би се рећи да турски извештај није предалеко ни од последњих званичних података руске војске. Крајем септембра 2022, руско министарство одбране је објавило да је погинуло 5.937 руских војника, не рачунајући податке за ДНР и ЛНР. У сваком случају, уколико су ове тврдње тачне, сасвим је јасно зашто политички Запад жели да их сакрије, јер би показале колико су снаге кијевског режима у стварности слабе у односу на руску војску, упркос годинама НАТО обуке, финансирања и опремања западним наоружањем. То свакако није добар показатељ за агресивну алијансу у целини и никако не слути на добро за НАТО уколико би дошло до директног сукоба са Русијом.

 

Драгољуб Боснић је геополитички и војни аналитичар. Аутор је текстова за Fort Russ News и InfoBRICS који се баве војном технологијом, глобалном економијом и геополитиком, са фокусом на Балкан, Евроазију и ривалство великих сила.

 

Извор: InfoBRICS

 

Насловна фотографија: Lynsey Addario for The New York Times

standard.rs
?>