Драган Бисенић: САД против Доналда Џ. Трампа

Бивши амерички председник Доналд Трамп не само да је највећи оптуженик међу америчким председницима, него је и јединствени завереник, посебна врста америчког Драгутина Димитријевића Аписа који се спремао да ликвидира америчку демократију. У последњој кривичној тужби он је оптужен по четири тачке због одбијања да прихвати – и покушаја да поништи – резултате председничких избора 2020.

Без обзира на све то, Трамп је сигурни републикански кандидат на следећим председничким изборима – а можда и победник на њима како показују кредибилна, иако релативно преурањена, истраживања јавног мњења. Сaм Трамп се тако и понаша. Он и његов тим, уз неколико снажних центара који су у служби његове кампање, креирају програм за радикалну промену односа и исушивање „дубоке државе” тако што ће да омогуће отпуштање на десетина хиљада државних службеника. Програм је већ назван „Schedulle F”. Због тога, осим „завереником” Трампа називају и „пучистом”, а неколико тачака оптужница односи се и на „шпијунирање”.

Све у свему, Трамп се суочава с најтежим оптужбама с којима може да се суочи један бивши председник, а све се своде на то да је радио против своје, а у интересу неке друге земље. У неким временима и неким земљама због овога обавезно је летела глава. Ни у овој прилици то није искључено, само је питање чија глава ће да „одлети”: Трампова или Бајденова?

Предизборна платформа

Поред широких потреса у администрацији, Трамп најављује и оштре заокрете у спољној политици, за случај да се врати у Белу кућу. Најважнија измена је најава престанка финансирања рата у Украјини. „Није у нашем интересу да помажемо тај конфликт”, саопштавају Трампови сарадници. „Није у нашем интересу да бранимо границу Украјине с Русијом. У нашем интересу је да бранимо америчку јужну границу”.

Кћерка Иванка и зет Џаред Кушнер више нису укључени у Трампову политичку операцију. Бивши потпредседник Мајк Пенс је, међутим, у потпуно другој категорији: сада је означен као непријатељ. У евентуалном другом мандату, Трампов тим ће изгледати сасвим другачије него онај из 2017. Он је рекао да у њему жели, пре свега, „храбре људе”.

У тој групи упадљив је успон Ричарда Гренела. Људи блиски бившем председнику рекли су америчким медијима да Гренел има највеће шансе да буде номинован за Трамповог државног секретара. Наиме, Гренел је био један од Трампових поузданих и блиских сарaдника на крају његовог првог мандата. Као вршилац дужности директора националне обавештајне службе скинуо је тајност са многих материјала у вези са истрагом повезаности Трампа и Русије.

Али, да би све то дошло на дневни ред, биће потребно да се преброде нове и старе правне препреке. У последњој оптужници на 45 страница – „Сједињене Америчке Државе против Доналда Џ. Трампа” – наводи се да су завере бившег председника „изграђене на широко распрострањеном неповерењу које је окривљени стварао кроз свеприсутне и дестабилизујуће лажи о изборној превари”.

Оптужбе против Трампа

Ево свих кривичних оптужби са којима се суочава Трамп – који је први бивши председник оптужен за кривична дела… први бивши председник који је оптужен два пута… и први бивши председник који је оптужен три пута…

Први случај за који је Трамп оптужен код окружног тужиоца Менхетна тиче се 34 кривична дела фалсификовања пословне документације.

Затим, ту је случај поверљивих досијеа Министарства правде (37 тачака кривичних дела), међу којима су:

1. 31 тачка по Закону о шпијунажи за „намерно задржавање” поверљивих докумената.
2. Завера за ометање правде.
3. Задржавање документа или записа.
4. Коруптивно прикривање документа или записа.
5. Скривање документа у савезној истрази.
6. Шема за прикривање.
7. Лажне изјаве и представљања.

У ревидираној оптужници прошле недеље додате су нове оптужбе, чиме се случај попео на 40 тачака:

1. Покушај да измени, уништи или прикрије доказе.
2. Навођење неког другог на то.
3. Тачка по Закону о шпијунажи у вези са поверљивим документом који је наводно показао посетиоцима у свом клубу у Бедминстеру, Њу Џерси.

Последњa оптужбa против Трампа, произашлa из упада његових симпатизера на Капитол, 6. јануара 2021, садржи четири тачке, од којих се три тачке односе на „заверу”:

1. Завера за превару Сједињених Држава.
2. Завера ради ометања службеног поступка.
3. Ометање и покушај ометања службеног поступка.
4. Завера против „правa да се гласа и да се нечији глас рачуна”, по закону о грађанским правима који се некада користио за кривично гоњење чланова Кју клукс клана.

На све ово, Трамп је на својој друштвеној мрежи „Truth Social” написао следеће: „Хвала свима! Никада раније нисам имао оволику подршку око нечега. Ова оптужница против бившег (веома успешног) председника и водећег председничког кандидата у Републиканској странци за опште изборе 2024. године, пробудила је свет када је реч о корупцији, скандалу и неуспеху у САД у последње три године.”

Дискредитације

Вол стрит џорнал објавио је пре два дана анализу потрошње главног Трамповог фонда за кампању „Save America”. Према њој се види да последњих година скоро сва средства за кампању иду адвокатима. Лист закључује да је управо због тога против Трампа и отворено толико различитих случајева, са или без разлога – да се исцрпу његова средства уочи почетка предизборне кампање.

Бајденов тим је одлучио да заузме став као да сам Џо Бајден нема ништа са овим оптужницама, иако је актуелни амерички председник у бројним приликама оштро критиковао Трампа и тражио судске процесе против њега. Сада је пред вратима изборне кампање, па су Бајденови саветници утврдили да су ризици коментарисања судског процеса против Трампа већи од могућих користи, верујући да би афирмисање Трампове оптужнице ради политичке добити у овом тренутку само подстакло напоре републиканаца да оптужнице прогласе политички мотивисаним, а не резултатом деловања независног судства.

Све то, међутим, тако изгледа у овом тренутку. Ствари могу да се промене из корена када почне очекивана процедура импичмента у Представничком дому која ће имати за циљ да дискредитује Бајдена као председника и председничког кандидата.

„Русијагејт”

С друге стране, у новој оптужници против Трампа на 45 страница наводи се да је бивши амерички председник организовао заверу да „наруши, опструише и порази” покушаје владе да преброји и овери гласове, те да је „ометао  процедуру у Конгресу од 6. јануара, на којој се пребројавају прикупљени резултати избора”.

Главна тачка оптужби против Трампа је да је он свесно пропагирао лажне тврдње о „украденим” изборима. У оптужници се помиње шест саучесника који су му помогли у покушају поништацања избора. Они су, наводно, вршили притисак на локалне званичнике да „пронађу гласове”, позивали Министарство правде да покрене истраге о непостојећој изборној превари и намеравали да обесправе милионе бирача покушавајући у седам држава да лажно потврде резултате у Трампову корист.

У оптужници се даље тврди да све ово представља „злочиначку шему”. Али, да ли Трампове тврдње о изборној крађи прелазе границу криминалног понашања, зависиће од доказивања злочиначке намере Трампа и његових саучесника.

Његова одбрана ће вероватно бити једноставна: да је искрено веровао у тврдње о изборној превари које су кружиле у то време. Он такође своју одбрану може засновати на праву на слободу говора – чак се и у оптужници признаје да Трамп, као и сваки Американац, може да се позове на Први амандман који гарантује да свако има право да каже шта год хоће о исходу избора, чак и ако су његови ставови засновани на лажима.

Већи проблем и са оптужницом и расправом око ње је, наиме, улога политике и двоструких стандарда. Прво, Трамп сигурно није први политичар који је лагао о мешању у изборе. Подсетимо се само такозваног скандала „Русијагејт”: након што је изгубила на председничким изборима 2016. године, Хилари Клинтон и њене присталице тврдили су да се Русија умешала у америчке изборе како би обезбедила председничку функцију Трампу.

Демократе у Представничком дому потом су ангажовале специјалног саветника Роберта Милера да истражи те тврдње. Ипак, када је Милер поднео свој извештај 2019. године, закључак је био да докази „нису утврдили да су чланови Трампове кампање били у завери или у координацији са руском владом”. Другим речима, Клинтон и други су пропагирали лажну причу о Трампу који своју победу на изборима треба да захвали руској држави.

Занимљиво је и то да је Трамп пре годину дана покренуо тужбу против Клинтонове, оптужујући је за ширење лажи о изборима 2016. Документација поднета у том случају звучи као најновија оптужница против њега. Тврди се да су се „оптужени злонамерно уротили да исткају лажну причу да је њихов републикански противник Доналд Џ. Трамп био у дослуху са страном непријатељском земљом”.

Ипак, из неког разлога, сматра се да су само Трампове изборне лажи довољно „прожимајуће и дестабилизујуће” да „створе интензивну националну атмосферу неповерења и беса, и наруше поверење јавности у спровођење избора”, како се наводи у оптужници против бившег америчког председника.

Предизборни тајминг

Тајминг за нову Трампову оптужницу је такође значајан. Наиме, Трамп је у праву када сматра да је сумњиво што су тужиоци чекали више од две године да подигну оптужницу, а сада специјални адвокат Џек Смит тражи „брзо суђење”. То значи да би се суђење могло завршити током председничке кампање.

Ово није једино суђење са којим се Трамп суочава уочи изборне 2024. године. У марту следеће године суочиће се са суђењем у Њујорку због навода да је прикрио исплате порно звезди Сторми Данијелс, да би се затим у мају суочио са суђењем због наводног скривања докумената од Министарства правде. Посматрачи и правни експерти у овим случајевима упозоравају да је правна основа ових оптужница – посебно њујоршке, и ове најновије – у најмању руку слаба и да се не мора бити Трампов присталица да би се видело колико је све правно и политички упитно.

Јасно је да је правосудни систем дубоко уплетен у предизборни процес, и то на идентичан начин због којих су САД у целом низу држава у свету одбијали да признају и прихвате легитимност избора. Ни САД не могу да се претварају да је Трамп исти као било који други оптужени. Он је претпостављени републикански кандидат за следеће председничке изборе и утицаће на њих, без обзира да ли позитивно или негативно по њега самог. Политичка мудрост би можда раније већ сугерисала да би кандидатура бившег председника за други мандат у Белој кући била ништа друго до пусти сан. Ствари, међутим, данас стоје сасвим другачије.

Резултати истраживања

Трамп не само да је у историјски јакој позицији да добије републиканску номинацију, већ је у бољој позицији да победи на општим изборима него што је то био у било ком тренутку током изборног циклуса 2020. и скоро у било ком тренутку током циклуса 2016.

Трамп добија више од 50 одсто подршке у националним истраживањима о примарним изборима, односно више него сви његови конкуренти заједно. Његов најближи конкурент, гувернер Флориде Рон де Сантис, пао је испод 20 одсто на националном нивоу. Ниједан други кандидат није изнад 10 одсто.

Упркос томе што се већина Американаца слаже да су Трампове две оптужнице до сада биле оправдане, он остаје у конкуренцији за потенцијални реванш са председником Бајденом. Последња анкета показала је да су Бајден и Трамп изједначени у процентима подршке америчких гласача, са око 43 одсто подршке.

И друга истраживања показују да је Трамп или изједначен или испред Бајдена по популарности. Еј-Би-Си њуз и Вашингтон пост објавили су три истраживања о надметању двојице кандидата, а Трамп је у сваком био испред конкурента – иако унутар границе грешке. Ни у једном сличном националном испитивању током читаве кампање 2020. године Трамп никада није водио испред свог конкурента.

Узимајући све то у обзир, амерички председнички избори 2024. ће се вероватно свести на неколико „swing” држава. Oгроман знак упозорења за Демократе била је анкета спроведена крајем јуна у Пенсилванији, кључној држави у последњих неколико изборних циклуса. Пенсилванија је 2016. једва гласала за Трампа, а 2020. за Бајдена. Трамп је у последњем истраживању у овој савезној држави био бољи од Бајдена за један процентни поен. То јесте резултат унутар границе грешке, али је за бившег председника ипак изванредан успех, који указује да је шанса да Трамп буде председник САД за мање од две године врло реална.

Трампов тим се тако и понаша. Они сада не желе да понове грешке из претходног мандата, када нису знали кога да именују на функције у администрацији, нити су могли да очекују лојалност од својих кандидата. Сада се у Трамповом тиму појављује нови тип лојалности који је променио структуру особа из најближег круга с којима је редовно у контакту.

„Пројекат 2025”

Стивен Чеунг, портпарол Трампове кампање, навео је у саопштењу да је бивши председник „изложио смелу и транспарентну агенду за свој други мандат, нешто што ниједан други кандидат није урадио”, и додао: „Гласачи ће тачно знати како ће председник Трамп ојачати економију, смањити инфлацију, обезбедити границу, заштитити заједнице и једном заувек искоренити дубоку државу која делује против Американаца.”

Две покретачке снаге напора да се преобликује извршна власт у Америци јесу Трампова кампања и добро финансирана мрежа конзервативних група, у којима су бројни бивши високи званичници Трампове администрације, а који би највероватније играли кључну улогу и у његовом другом мандату.

Сви они су укључени у „Пројекат 2025”, операцију вредну 22 милиона долара, која припрема политику, листе особља и планове транзиције које ће препоручити сваком Републиканцу који би могао да победи на изборима 2024. године. Овај пројекат транзиције, чије су размере без преседана у конзервативној политици, води Фондација „Херитиџ”, труст мозгова који је обликовао особље и политику републиканских администрација од Регановог председниковања наовамо.

Акције „Херитиџа” су у складу са плановима за проширење председничке моћи изложеним на веб страници Трампове кампање, а које су првенствено израдила два Трампова саветника, Винсент Хејли и Рос Вортингтон, уз доприносе других, укључујући Стивена Милера, архитекту Трампове оштре имиграционе политике.

Исушивање дубоке државе

Овај програм има дубоке корене у вишедеценијским напорима конзервативних кругова да поткопају оно што се подразумева под државном администрацијом – низ агенција задужених за бројне и различите области живота и политике, али које су ван надлежности председника. Правна основа овог програма је верзија тзв. унитарне теорије извршне власти. Ова правна теорија одбацује идеју да се влада састоји од три одвојена огранка са преклапајућим овлашћењима који се међусобно контролишу.

Уместо тога, присталице ове теорије тврде да члан 2 Устава даје председнику потпуну контролу над извршном влашћу, тако да Конгрес не може да овласти шефове агенција да доносе одлуке или ограниче могућност председника да их отпусти. Правници Реганове администрације развили су ову теорију док су настојали да унапреде дерегулациону агенду.

„Постојање независних савезних агенција или федералних службеника који не одговарају председнику нарушавају саме темеље наше демократске републике”, рекао је Кевин Д. Робертс, председник „Херитиџ” фондације, додајући да су сарадници „Пројекта 2025” снажно опредељени за „разградњу ове одметничке административне државе”.

На почетку Трамповог председавања 2017, његов главни стратег Стивен К. Бенон обећао је „разбијање административне државе”. Али, када је Трамп поставио своје људе на кључне положаје, они су му на крају рекли да су његове идеје неизводљиве или незаконите. У последњој години свог председничког мандата Трамп је саопштио да му је доста да га подређени спутавају.

У америчкој администрацији ради око два милиона људи. Велики број њих налази се у тајним апаратима и тајним службама. Рат против државне бирократије је рат и против њих. Те структуре деценијама су заштићене од утицаја промена политичке власти. Неко не може да буде отпуштен само зато што се променио председник или зато што то председник хоће. Због тога је овај Трампов програм, иако амбициозан, на ивици изводљивости. Покушавали су то и други пре њега, али нису успели.

Оно где Трамп може да успе, јесте избор својих сарадника. Најважнија лекција коју је извукао из свог првог мандата односи се на то кога запошљава и кога слуша. Зато је смањио круг својих саветника и уклонио скоро све бивше помоћнике који су одбили да прихвате његов став да су избори 2020. украдени. Значајну количину времена сада проводи разговарајући са лидерима покрета „Stop the Steal”, укључујући адвоката Бориса Епштајна и произвођача јастука Мајка Линдела, који је потрошио најмање 25 милиона долара сопственог новца негирајући изборне резултате 2020.

Спекулације о будућности ових истакнутих МАГА личности само илуструју припреме за 2025. и очекивани нови Трампов мандат.