Не прође сусрет, разговор или неки новински наслов о анегдоти из живота патријарха Павла, а да се не помене чувена са аутомобилима и заветом сиромаштва. Очекује нас и ове године Сабор архијереја у Београду и као по систему copy/paste рециклираће се текстови и редови о цени аутомобила тим поводом.
Прозирне намере аутора тих ехолалија немају за циљ да се на било шта у тим текстовима укаже позитивно, него да се Црква постави на један стуб срама, тачније Крст, са ког не треба и не сме да силази по службеној дужности. Елем, ту је прикују по правилу они који са Црквом немају баш благе везе или су је имали у неком смислу и сада је злоупотребљавају у сврху јефтине самопромоције и популарности. Други је циљ и намера била патријарха Павла, да у разговору са својим сарадником укаже на своје неслагање са тим, а не да осуђује.
Поводом своје посете Сарајеву блаженопочивши патријарх српски Павле је добио од председника Републике Српске на поклон аутомобил који је прихватио. Он је био у употреби и за потребе служења патријарховог. Много је његових снимљених канонских посета епархијама у Босни и Херцеговини али и широм света, на којима се јасно види чиме се вози и да није ишао пешке или трамвајем нпр. по Бањалуци. Скромност, неки би рекли да јесте, а други да није врлина. У тако раскораченом и разјапљеном свету, сулудо би било угађати својим животом било коме осим Богу. Циљ те поуке и досетке, блаженог спомена патријарха, била је да на себи својствен начин, у исто време мудро и духовито, покуша објаснити тај феномен. Није слутио да ће тиме заиста добрано апеловати на свест појединаца али не и помирити горе поменуту деобу. Осим тога видимо да ће једно крило увек да се њоме служи како би тукло по глави оне које је патријарх Павле: замонашио, рукоположио, хиротониосао, поставио за свештенство у Београду, службенике у Патријаршији и др. Патријарх Павле је сарајевски ђак и богослов. Он је градско дете из села Кућанци које је рано упознало свет и духовност, молитву и ученост. Свест о томе да је он на било који начин ишао мимо и против своје пастве, мимо и против својих духовних чеда, најпосле и архијереја, је којештарија.
Није патријарх Павле само у томе био домишљат. Он је и честитке поводом Божића или Васкрса које пристигну од браће архијереја у Призрен примао на скупом папиру са златним словима, а одговарао обичним парчетом папира са речима: „И ми коња за трку имамо.“
С тога апелујем да се потписници таквих и сличних инвектива уздрже од упорног злоупотребљавања лика и дела Његове Светости Патријарха српског и Српске Православне Цркве. Оно на шта би друго важно могли указати јесте хипокризија оних који се претварају да су „Тесла драјв мод“, да имају „скроман ауто“, да су дошли сами у Београд или да самостално кувају. Боже мили, чуда великога! Папа Франциско је имајући пред собом и пример српског колеге указивао сличном методом својим епископима које се могу применити овде: Не бавите се интригама, не бавите се опадањима, него служите Цркви и проповедајте Еванђеље. То је поука и порука и онима који кажу да је Црква или њени архијереји сведена на месец мај или возни парк, а њен поглавар на једну канонску посету или аутомобил.