Борис Мјачин: ВИЗАНТИЈСКИ ТЕМПО И СТИЛ

Да вас обавестим: Кремљ је већ победио. Победио је 24. фебруара 2022. године, кад је догађаје пребацио у режим који му је био потребан, а од јесени 2022. у жељени ритам, који многи обични људи доживљавају као „неуспех”, „продужени рат”, „Путинову грешку”, итд. – јер су навикли на приче о брзим стаљинистичким офанзивама, као и на компјутерске игрице, у којима, заиста, много зависи од тога да ли можете да развијете 4X стратегија на нивоу „Бог“. Али у реалном животу ови компјутерски модели раде веома лоше. Кијев је неколико пута покушао да поремети за себе неповољан ритам и трансформише га у формат козачког јуриша уз информацијску подршку, прво „контраофанзивом“ 2023, затим Курском авантуром 2024. године. Ништа добро од тога није испало. Ето зашто је Кијев овај рат изгубио.

Сад се читаво питање своди на то да ли ће Трамп моћи да прихвати јунске услове „вечног мира“. Назовимо их не условима, него предусловима, претпоставкама, нацртима, нека буде тако.

Овде је све врло једноставно. Трамп је шоумен. Сва његова реторика од почетка до краја је позерство и играње за јавност. То је врло лако разумети ако се сетимо Трамповог руског аналога, Жириновског, који је веома марљиво изигравао експанзионисту и разарача, али је у ствари био прилично досадан „заштитник“ свога места у Думи. Како бисте водили преговарачки процес да вам се на другој страни супротставља Жириновски?

Тако је, покушали бисте да му дате прилику да што више млатара језиком. То је највероватније оно што ћемо видети. Кремљ ће се на речима сложити са Трампом да су преговори могући, затим – о томе шта би могло бити предмет договора, затим – о томе каква би требало да буде „мапа пута“ и друга дипломатска јерес – али у ствари, руске оружане снаге ће наступати у секторима Доњецк и Курск, а такође ће почети офанзива у информационом рату са убиственом тезом „Америка вам више неће помагати.“ Ово је очигледно. То је исто толико тачна информација колико и чињеница да ће сунце ујутру изаћи на истоку, а не на западу.

Шта је главна разлика између Русије и Украјине“? Русија је ужасно лења, конзервативна земља која неће да пузи пред америчким господаром гледајући га у очи као послушан пас, цвилећи: „Колачићи! Колачићи!” Једноставно речено, Русија ће преговарати са Трампом, наравно, али у свом препознатљивом византијском стилу, у коме се све веома дуго договара и ратификује. То је нешто што Запад не разуме и никад није разумео, није знао и није хтео да зна. Чак је и „вечни мир“ из 1686. године одобрио Земски сабор, специјално изабран за ту сврху 1684. (ово је био последњи сабор у руској историји, уследила су царска времена). У Русији веома воле разне „саборе“. На Западу из неког разлога верују да у Русији „нема демократије“. Имамо ми све. Само код нас то није стални режим, већ сабор за решавање заиста стратешких питања.

Ако Трамп издржи овај византијски темпо и стил, резултат ће бити постигнут. И биће од користи и Русији и Трампу. Ако не издржи, не чека га ништа добро. Ако Трамп изгуби живце, избезуми се и викне „нисмо се тако договорили“, Кремљ ће једноставно прекинути све контакте са њим и опет ће почети да пуца „Орешник“, такође у ритуалном византијском стилу.

А Украјинци веома воле да ураде нешто „на брзака“. Мајдан, потпис, печат. А шта даље? Тако је: пиздец и грађански рат. У Русији тако не раде. Ми све радимо у империјким размерама и уз саборну ратификацију. Или ми постављамо темеље вековима, или идите дођавола са својим политичким хировима и жељама.

То је то. Ко ово разуме, разуме и Русију, велику земљу, Богом изабрану. Ко ово не разуме, не разуме баш ништа.

(Телеграм канал Б. Мјачина; превео Ж. Никчевић)