Борис Мјачин: ПА САМИМ ТИМ И ПАМЕТНИЈИ…

Москва, Русија (Фото: Sputnik/Alexey Kudenko)

Обожавам западне кловнове, који периодично блебећу да „Русија иде ка ауторитарној држави“. Као прво, у свету постоји огроман број ауторитарних држава које живе веома добро (Саудијска Арабија, на пример).

Као друго, у Русији је веома тешко изградити истински ауторитарну државу. И то не зато што ћете имати озбиљне „демократске“ противнике, него зато што би било као у оном вицу о сексу на Црвеном тргу – упропастиће вас саветима. Однекуд ће сигурно изронити недотучени монархисти, комунисти, фундаменталисти, патриоте, евроазијци, Стрелков, Прилепин, Рогозин, Рашкин и Наташкин, и сви ће се надметати, гурати лактовима, саветујући вас како да правилно угушите демократију.

Ако ћемо озбиљно, Запад не схвата да су њихов политички спектар и наш политички спектар – као што се каже у Одеси – „две огромне разлике“. Наш комуниста, прекаљен вековима револуционарне борбе, није то њихов пискави лабуриста. Наш монархиста у подруму држи Мосинову пушку, а не портрет Луја XVI од Жозефа Диплесија. Рекло би се да у Европи треба да живе паметни људи, да имају науку, технологију, друштвене мреже, али они не разумеју тако једноставну ствар – да се политичка разноликост на Западу и у Русији уопште не поклапа.

Ми, на пример, немамо утицајну странку Зелених, као у Немачкој; нема ни некаквих демохришћана. Не постоје системски неутралне (тј. „никакве“ партије) које се боре против крављег прдежа и других универзалних претњи измишљених од постмодерних научника попут Рифкина. Ми имамо праву борбу. Имамо жестоку тучу на интернету ко је више крив за грађански рат: злокобни бољшевици, који су изградили потпуно социјалистичко друштво у Русији, или свети цар мученик, који је земљу довео до катастрофе са два изгубљена рата. Знам човека који је раскинуо са својом девојком након што је открио да она саосећа са белима, а не са црвенима. Ми живимо, дишемо, деремо грло и силазимо с ума због таквих ствари на које западњак са улице неће ни помислити, него ће једноставно слегнути раменима и поћи даље.

Ми смо системски млађи и самим тим системски контрадикторнији. Ето зашто је Русија много слободнија и много мање ауторитарна од Запада. Ми ћемо се са својом ауторитарношћу сами некако изборити. Натерали смо Николаја II да абдицира, Стаљин је осуђен, Хрушчов је смењен, Јељцин је проклет, ако буде потребно – ми ћемо и Путину рећи да је време за пензију, и нико због тога неће бити послат у концентрациони логор и неће бити мучен усијаним клештима (Наваљни није у затвору због критике Путина, већ због чињенице да је прекршио условну казну, систем је функционисао, то је све).

Ми смо потпуно самостални суперетнос („цивилизација“) са сопственим веома корисним историјским искуством. То искуство и јесте наша слобода. А ко се са овим не слаже, ко верује да је руска историја некако „неправилна“, „неевропска“, тај је једноставно будала која не признаје етничку и политичку разноликост. У суштини, то је реликт западног расизма и хегелијанства из 19. века, кад се Европа сматрала центром света и „прогреса“, а све друге етничке групе и цивилизације етикетиране као „заостале“. То је оно што кловнови не разумеју, иако се и сад тобоже боре против расизма. А ми разумемо. Зато што смо слободнији, па самим тим и паметнији.

 

(antifashist.com; превео Ж. Никчевић)