Борис Мјачин: ЈЕЗУИТИ, ЧЕКА ВАС ПАКАО

foto: AP

Реци ми чега се плашиш и рећи ћу ти ко си.

Највише од свега, у последња два-три дана, руски патриоти плаше се „Трећег Минска“, то јест повратка у млитаво осмогодишње стање.

А Запад је заиста желео баш такве споразуме. Цела поента ове украјинске контраофанзиве била је да се негде пробије фронт (поред Балаклејевског пробоја, била су, да подсетим, још два покушаја, Херсон и Енергодар), да се сви психолошки атакују, па да се онда позове Путин: „Е сад, Владимире, хајде да преговарамо.“

А Путин је већ рекао: не, нећемо преговарати. С нацистима се не преговара, они се уништавају.

Погледајте шта је следеће. Врло брзо ће нам Макрон рећи да је Путин зао и суманути тиранин, са којим је, у принципу, немогуће пословати (поређења ради, Макрон ће се сетити покојног Горбачова).

Већина западних медија писаће да је Путин из очаја наредио да се удари по инфраструктури Украјине, јер је сасвим полудео.

Неки медији ће писати да није реч само о Путину, већ о исконској крволочности и варварству руског народа. Улози ће порасти до небеса.

Али, у ствари, сви смо знали да ће доћи овај дан – дан кад више неће бити могући ни галантност ни витештво, кад ће бити неопходно у принципу раскрстити са Украјином и Западом: са снабдевањем енергоресурсима, туристичким путовањима, искреним разговорима о „братском народу“ – уопште са свим.

Шест месеци смо само чепркали гнојни чир, не усуђујући се да га отворимо.

Сад је отворен. И гној ће тећи дуж широких аутопутева, а не некаквим забитим уличицама. И термин „ескалација“ биће додат терминима „анексија“ и „инвазија“ у западним гласилима и википедијама.

То би се свеједно десило. То је било неизбежно.

А то значи да немамо другог избора осим да победимо.

 

***

Зверства западњака плаше чак и обичне, „централне“ Украјинце (које би историјски ипак било исправно назвати Малорусима), а на украјинским јавним страницама јуче су се појавили овакви коментари: дођавола, никад нећемо добити рат са таквим Гестапоом.

Са наше стране, наравно, потпуна тишина. Зато што то значи признати да смо пустили Гестапо да дивља, као што су то учинили у Бучи.

Све ово још једном доказује, наравно, да је украјински нацизам мезимац великог немачког брата. Старији брат је умро, али је мали поштеђен и у великој мери му је опроштено. Опростио му је друг Стаљин, са својим глупим концептом обједињавања фрагмената Кијевске Русије.

То је исти филолошки концепт, на основу којег су, на пример, Срби и Хрвати уједињени у један народ, на основу чињенице да су оба народа словенски и да говоре истим језиком. Па није ни чудо што су хрватске усташе исповедале исту нацистичку идеологију и „прославиле се“ истим зверствима као и бандеровци. То је Запад, Запад! Галичани и Хрвати су део западног суперетноса, што потврђује религиозни маркер, тачније, чињеница да су локалне цркве подложне папском трону, што је на папиру формализовано као „унија“ или „католичка црква словенског обреда“.

Управо су ме питали: чему таква зверства? Па ево одакле долазе зверства – из мрачњаштва које су језуити убацили овим људима у главу, и још их убацују: Арестович је типично језуитско г@вно, и то је све. Све су то ствари које генеалошки потичу из истог корена: унија, језуитизам, нацизам – један те исти вектор, који се у средњем веку уобличио као католички фанатизам са флагелантизмом и Торквемадом.

Укратко, сигуран сам да ће се пре или касније показати разлика између Малоруса и Западњака. Украјина је вештачка реч, као и реч Југославија. Једина разлика између ове две химеричне државе је у томе што је Запад намерно упропастио Југославију, али тврдоглаво покушава да спасе Украјину.

И, да, ако неко жели да преведе овај пост на енглески и покаже га добитници Пулицерове награде Саманти Пауер, која воли да пише о свим врстама геноцида, нека јој лично од мене преда поруку: „Гори у паклу, ти лицемерна кучко. Знам да верујеш у пакао – и он те чека“.

 

(Телеграм-канал Б. Мјачина; превео Ж. Никчевић)