Бојо Пижурица: СВЕТА РУСИЈА

Бојо Пижурица

Западна сјекира прислоњена је уз руско дрво. Нека је Руси претопе у свој мач. Не може се Русима са другог краја свијета одређивати ко су, ни Русији колика је. Нити се, из једне фанарско-фанфарске четврти Истанбула, кројити судбина Руса и Русије. Русија је онолика колика јој је велика воља и снага предака и препознање потомака. Она је велика онолико колика је њена вјера и узвишена колико стоји уз Бога. Русија је онолика колико је тројична и колико је Христова. Ако није Христова, она не треба ни Богу ни људима.

Сва Русија је један огромни храм, један велики Архангелски сабор. Сабране и сједињене душе људске, душе ангелске до висине душе Христове. Русија је земно-небна сјединитељка и зато је империја. Она није створена за угод и разоноду, за отимачину западном човјеку, већ је створена као предворје и отисак неба.

Руске плаве очи парче су тог неба и тог видика. Оне су одраз ширине и чистоте руске душе. А гдје је чистоте, ту је и слободе, и благодати, и Духа Божијег. Руским оком, руском душом, и храмом, и гором, и водом. Са неба се грли и помаже оно што је слободно и чисто. Зато Русија и постоји.

Руска душа је већа и пространија од Русије. Ми смо овамо, на самом рубу Православља, дио те душе и тог Духа. Станујемо под један исти кров, гдје су исте љубав и љубов. Над нашим небом уздижу се исте молитве као оне диљем Русије. Зато нам је исто небо. Ми се бодримо и кријепимо тим молитвама да нам Бог није високо а Русија далеко.

У нашим кућама гори иста она свијећа и простире се иста она свјетлост као у руским домовима и храмовима. У њој се слави Бог, Христ и свеци. Вјековима гледамо у Исток и у ту свјетлост. А свјетлости нема ако не сине са Истока и из чистоте.

Русија је у Божијим а Бог на земљи у руским рукама. Она чини и брани завјет и вишњи принцип да се људи назову синовима Божијим. Код Бога уступака нема. Тако и настаје истинска љепота. Љепота постоји у хармонији и просијању видног и невидног свијета. У збиру доброте, љубави, вјере, мира, људскости, слоге, врлине. У молитви ближњег, у смислу живота, у Богодјетету Христу, у Божијој свјетлости, у спасењу, у васкрсењу. У свему што је исконска и истинска Русија.

Запад, кад већ нема своју, вампирски кидише на туђу. Јер, ђаво хоће на љепоту. Зато, не треба да буде никаквог одушевљења код руског човјека потезима новог запада. Он је исти, и нови, и стари. Његова осионост, бахатост, ароганција, подлост, грамзивост, нека се разбију о прву руску стијену.