БОГ, ЧОВЕК, ПОРОДИЦА: ВЕЛИКА ПОУКА ЈЕДНЕ  МОЛИТВЕ

© Sputnik / Лола Ђорђевић

МОЛЕБАН КАО СВЕДОЧЕЊЕ

 

Велика литија у недељу, 11. септембра 2022, била је дивно исповедање вере православних Срба да остају верни поретку који је Бог дао свету и човеку. Молебан за очување брака и породице у српском Новом Израиљу, прочитан на Усековање главе Светог Јована Крститеља у храму Светог Саве, обогаћен је једним, нарочито изграђеним јеванђељским зачалом које се читало у оквиру молебана – спојена је реч Господа Исуса Христа о томе да је Бог створио човека као мушко и женско и да су деца благословена, и да ко не прими Царство Божије као дете неће ући у то Царство. Најважнија је, међутим, молитва на крају молебана, која је, богословски писмено и надахнуто, сачињена нарочито за ову прилику. То је молитва упућена Оцу и Сину и Светоме Духу, Мајци Божјој и светима.(1)

 

ОБРАЋАЊЕ БОГУ ОЦУ

 

У првом делу молитве, речено је:“Господе Боже Оче, Сведржитељу, Творче неба и земље, и свих бића, и човека, којега си после свих других створења створио по слици и прилици Твојој и зато најсавршенијег међу створеним бићима, Ти си човека створио као мушко и женско, као једно удвоје и двоје уједно, и тако си од искони установио брак, и заповедио си: „Рађајте се и множите се”, и тако си у исти мах установио породицу као заједницу љубави у Теби, усавршену у свету Тајну љубави у Христу Твоме; Ти Сâм, Господе човекољубиви, Једини, у Светој Тројици слављени, одржи и умножи љубав Своју, благодат Своју и благослов Свој у свакоме браку и у свакој породици, у роду нашем и у васцелом свету Твоме, особито у дане наше, када се невидљиве силе злобе поднебеске и видљиве, свесне и несвесне, слуге њихове, упињу да обесвете светињу брака и оскрнаве чистоту породице намећући богопротивне и противприродне заједнице као замену за брак и породицу.“

Бог Отац је, са Сином и Светим Духом, човека саздао као мушко и женско. У Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве јасно стоји:“Разлика међу половима представља посебан дар, који су људи добили од свог Творца: И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их (1. Мојс. 1; 27). Будући да су у истом степену носиоци образа Божијег и људског достојанства, мушкарац и жена су створени зато да би се у љубави целовито сјединили једно са другим: Зато ће човек оставити оца својега и матер своју и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24). Ваплотивши првобитну вољу Господњу о творевини, брачни савез који је Он благословио постаје средство продужетка и умножавања људског рода: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме (1. Мојс. 1; 28). Особености полова не своде се само на разлике у телесној грађи. Мушкарац и жена појављују се као два начина постојања у једној људској природи. Њима је неопходно општење и узајамно допуњавање.“

Руски свештеник Владимир Шмалиј каже:“Брак је установљење и личносно остварење љубавног потенцијала мушкарца и жене, без обзира на мноштво промашаја током целокупне људске историје након греховног пада; он је установа која чува и обнавља људски живот, која непроменљиво даје искуство и срећу љубави, радост рађања деце. При томе, он представља спону између поколења, канал преношења основних моралних и духовних вредности.

Смисао људске историје после греховног пада са људске тачке гледишта састоји се у очекивању спасења, а с тачке гледишта божанске педагогије у неговању и очишћењу оног остатка који ће бити способан да прими Бога. Вектор историје у тој перспективи креће се од старе Еве ка новој Еви, Пречистој Дјеви, Мајци Божијој. Та историјска линија пролази кроз низ избрања и отпадија, низ испреплетен мноштвом благословених бракова који даје континуитет покољења (родослов Исуса Христа)“.

Какве су то силе зла које ратују против брака, породице и деце које се, три пута, понављају у овој молитви?

 

СИЛЕ ЗЛА ПРОТИВ ПОРОДИЦЕ И ДЕЦЕ

 

Ево једног примера.

У Великој Британији је правоснажно осуђен и у затвор одведен Питер Њуел, један од кључних људи УНИЦЕФ-а у стварању међународних стандарда за заштиту тзв. „права детета“. Дотични је лишен слободе зато што је, у шездесетим годинама свог „људскоправашког“ живота, неколико пута силовао тринаестогодишњег дечака. Представници УНИЦЕФ-а су,  у изјавама за британску штампу, наводно били „шокирани“. А не би требало да буду, јер дотична господа ипак знају шта стоји иза приче о „правима детета“.          Чувени руски аналитички центар „Породична политика“ је, у свом извештају о историји покрета за забрану физичког кажњавања деце, показао и доказао да су педерасти ( маскирани као „педофили“,“љубитељи деце“) стајали на почетку овог подухвата. Наиме, од 1974. до 1982, у Великој Британији је ЛЕГАЛНО деловало педофилско удружење Размена информација о педофилији“(Paedophile Information Exchange, PIE),  које је започело активну борбу за право деце на сексуалну слободу и ослобођење од родитељске контроле, не би ли олакшала свој приступ малолетницима. Када је ова организација забрањена, њихов посао је наставио Питер Њуел, активиста Националног савета за грађанске слободе коме је PIE, пре забране, припадала.                                       Њуел је деценијама радио на томе да се, широм планете, забрани свако, па и најразумније, физичко кажњавање деце, и да се деца одузимају од „насилних“ родитеља јер их, између осталих, чекају „они који воле децу“ на Њуелов начин. Комитет Уједињених нација за права детета и Парламентарна скупштина Савета Европе ослањали су се на Њуелове анализе приликом доношења званичних докумената, којима се данас уцењује човечанство. Њуел је био аутор, коаутор и члан редакцијских савета званичних публикација УНЕСКО-а и УНИЦЕФ-а. Био је и члан савета директора утицајне међународне организације „Информативна мрежа  за права детета“(CRIN, Child Rights Information Network) са којом су сарађивале многобројне организације за „заштиту деце“ и власти у многим државама широм света. Године 2007, Њуел је био један од писаца званичног „Приручника за остваривање Конвенције о правима детета“, који је издао УНИЦЕФ, али и сарадник познате међународне организације «Save the Children».                       УНИЦЕФ је и сам ишао Њуеловим стопама. Тако су, у новембру 2014, донели документ„Укидање дискриминације деце и родитеља на основу њихове сексуалне оријентације и/ или џендерног идентитета“. У том документу, УНИЦЕФ, између осталог, даје своје дефиниције појма „сексуална оријентација“ и „џендерни идентитет“, осуђује законе различитих земаља које „криминализују“ хомосексуално понашање и пропаганду хомосексуализма, тражи измену друштвених норми, а изражава такође и званичну подршку законодавном признавању истополних бракова, мотивишући то бригом о правима деце. Овај документ је оштро осудила Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства Руске Цркве. Између осталог, руски стручњаци кажу:“Такви поступци наносе штету међународној заједници и воде подривању моралне легитимности УНИЦЕФ-а и других установа ОУН. Породица се заснива на браку између мушкарца и жене и један од њених најважнијих циљева је рађање и васпитање деце. Управо зато је Универзална декларација о правима човека и други најважнији документи међународног права називају„природном и основном ћелијом друштва“. Брак између мушкарца и жене и на њима утемељена природна породица неопходни су да би се продужавао људски род и сваки народ, и без њих су немогући истинско људско достојанство и слобода. Покушај да се измене дефиниције породице или брака, и да се у њих укључе истополне заједнице, наносе тешку штету друштву и нарушавају основна права и достојанство човеково. /…/ Дечји фонд ОУН мора да зна да се деца рађају из заједнице мушкарца и жене, а не из истополних заједница. Највећи дечји интерес састоји се у томе да се дете роди и васпитава у породици у којој зна свога оца и мајку који га штите својом љубављу и бригом. Давање деце да их васпитавају истополни парови је тешко нарушавање права и легитимних дечјих интереса. На тај начин, позивајући на легализацију истополних заједница у вези са васпитањем деце, УНИЦЕФ, упркос свом мандату, не помаже заштити дечјих права, него њиховом суштинском нарушавању.“

Дакле, то су неке од сила зла које ратују против брака, породице и деце – маскиране, наравно, у „хуманизам и ренесансу“. Има их много, и ми видимо њихово деловање свуда у свету, па и код нас.

 

ОБРАЋАЊЕ ГОСПОДУ ХРИСТУ

 

У обраћању Сину Божјем, ова молитва каже:“Господе Исусе Христе, Сине Божји и Сине Човечји, Спаситељу наш, Ти си прво богочовечанско чудо Своје, знамење човекољубља Свога, учинио управо на једној свадби, свадби у Кани Галилејској, и тиме си показао и доказао да је брак частан и постеља брачна непорочна, што потврдише сви свети апостоли и ученици Твоји, који богодолично и с правом назваше Тебе, поред свега осталога, и Жеником Цркве Твоје, а њу Невестом Твојом, особито пак богоречити апостол Твој Павле који је смело и богонадахнуто навео љубав и јединство мужа и жене као слику љубави и јединства Тебе и свете Цркве Твоје; Ти Сâм, Христе Господе, одржи и умножи љубав Своју, благодат Своју и благослов Свој у свакоме браку и у свакој породици, у роду нашем и у васцеломе свету Твоме, особито у дане наше, када се невидљиве силе злобе поднебеске и видљиве, свесне и несвесне, слуге њихове, упињу да обесвете светињу брака и оскрнаве чистоту породице намећући богопротивне и противприродне заједнице као замену за брак и породицу.“

Свети Јустин Ћелијски Христово чудо у Кани тумачи овако:“Посебан смисао првог чуда Исусовог: брак добија свој божански, бесмртан смисао тек са благословом Христовим који долази од Његавог присусгва. А присутан је Он увек у Цркви Својој. И прво чудо Своје Спас је учинио на свадби, да би показао колико је освећење брака важно за род људски. Од светог брака – света породица, свет породични живот; благословен брак – благословена породица, благословен сав брачни живот. А брак постаје божанска збиља и радост када супрузи стално испуњују божански савет Богамајкин: „што год вам рече учините“. А то што је чудесни Господ рекао, и увек говори свима супрузима и овима људима налази се у његовом светом Еванђељу, а оно у Светој Цркви Његовој.“

О браку као икони односа Христа и Цркве Свети владика Николај каже:“Велика је тајна у томе што човек оставља оца својега и матер и прилепљује се к жени својој. Сам апостол, који се узвишавао до трећега неба и видео многе тајне небеске, назива брак телесних људи на земљи тајном великом. То је тајна Љубави и живота, и од ње је већа само тајна Христове везе са Црквом. Христос се назива Жеником а Црква Невестом. Христос толико љуби Цркву, да је због Ње оставио Оца Свога небеског — остајућ с Њим наравно у јединству сушности и божанства — и сишао на земљу, и прилепио се к цркви Својој, и за Њу пострадао, да би је крвљу Својом очистио од греха и сваке скверни, и учинио ју достојном назвати се Његовом Невестом. Љубављу Својом Он греје Цркву, крвљу Својом храни је, и Духом Својим Светим оживљава и освештава и украшава. Што је муж жени, то је Христос Цркви. Муж је глава жени, а Христос је глава Цркви. Жена слуша свога мужа, и Црква слуша Христа. Муж љуби своју жену као своје сопствено тело, и Христос љуби Цркву као Своје сопствено тело. Муж љуби жену као себе самог, а жена се боји мужа, а Христос љуби цркву као Себе самог, а Црква се боји Христа. Као што нико не мрзи своје тело, него га греје и храни, тако и Христос греје и храни Цркву као Своје тело. И појединачна душа људска је невеста Христа Женика, и скуп свих верних невеста је Христа Женика. Какав је однос једног верујућег човека према Христу, такав је однос целе Цркве према Христу. Христос је глава великог Тела. које се зове Црква, и која је делом видљива а делом невидљива. О браћо моја, тајна је ово велика! Она нам се открива по мери наше љубави према Христу и страха од суда Христовога. О Господе, Спаситељу благи, очисти и спаси и украси душе наше, да би се удостојиле бесмртног и неисказаног јединства с Тобом у времену и вечности. Теби слава и хвала вавек. Амин.“

Тако Свети владика Николај.

 

СИЛЕ ЗЛА КАРИКИРАЈУ БРАК

 

Али силе зла хоће да разоре брак и породицу, па карикатурализују брак помоћу легализације истополних веза. Брак је, једном и заувек, заједница мушкарца и жене, али антихристовске силе желе да разоре брак. Из православне перспективе, разлог је мистички. У једанестој глави Књиге пророка Данила, стих 37, јасно стоји да антихрист неће марити „ни за богове отаца својих, НИ ЗА ЉУБАВ ЖЕНСКУ“. Шта то значи? То значи да ће антихрист, по свему судећи, као „незаинтересован за љубав женску“, пре успоставе своје власти имати за циљ да обесвети брачну заједницу баш као заједницу мушкарца и жене.

По Светом Предању, антихрист ће бити рођен од блуднице, из много колена блудничења. Из „обичног“ блуда се рађа противприродни блуд…Сетимо се шта смо сазнали 2013. Ево текста једне вести:“Сиднеј – Хомосексуални активиста Маша Хесен, која је уз то и новинар, руски писац и бивши директор руског издања „Радио Слобода“, која, како сама тврди, има и америчко држављанство, представила је јавности планове, реалнe борбe за увођење истополних „бракова“.Током дискусиjе у Сиднеју, у којој је и она учествовала и том приликом, у једном моменту, она отворено признаје, да је сврха овог „рата“, не борба за добијање једнакости у друштву, лезбо и геј популације, већ је позадинa свега, циљ, који тражи: пуну демонтажу породице!„Овде се не ради o правима хомосексуалаца на брак, већ о томе, да институцију и брак, као такав, односно породицу, треба – демонтирати! Породица не треба даље постојати у класичном облику. Борба хомосексуалaцa „за брак“ обично крије оно, штa планирамо да урадимо супружанском пару, када постигнемо циљ. Приче о томе, да институција породице при томе, неће претрпети никаквих измена и промена, нису истините“. Хесенова верује, да се ова институција мора променити. „По мом мишљењу, породица даље, уопште не би требалa да постоји,“ – директно и без околишења је изјавила и додала, да јој се веома допада узимати учешћа у стварању митова, чији је циљ, другачији од уобичајеног. Да би илустровала потребу елиминисања породице, она је као пример навела своју „породицу“, где троје деце, имају петоро одраслих родитеља, који их гаје и подижу … Према њеним прорачунима, „петоро родитељa су подељени у две групе од по три“. Маша Хесен даље каже да: „жели да живи у таквом правном систему који ће имати способност да легализује ту реалност, тако да се не слажe са институцијом брака и породице“!“(2)

По Шуламит Фајерстон, која је 1972. објавила манифест радикалног феминизма, књигу „Дијалектика пола: разлог за феминистичку револуцију“, трудноћа, дојење и емоционална везаност за децу, као и месечни одлив, чини жене заиста биолошки слабијом од мушкараца. Зато она предлаже да се у људској врсти развије партеногенеза, као код „лисних ваши“, а жене треба да схвате да је „трудноћа варварска“. Завршни циљ феминистичке револуције је анрогина цивлизација. Како ће се у њој живети? То ће, по Фајерстоновој, бити друштво „природне полиморфне сексуалности“, где ће деца уживати у „гениталном сексу“ са другом децом и одраслима, а и „табу инцеста“ био би укинут: “Ако би оно (дете, нап. В. Д.) изабрало да сексуално општи са одраслима, чак и ако би оно одабрало своју сопствену генетску мајку, не би постојали a priori разлози за њу да одбије његову сексуалну понуду, пошто би табу инцеста изгубио своју функцију“. Радикална феминисткиња Дона Харавеј, са своје стране, сматра да је време да настане друштво киборга, који неће зазирати „од свог сродства са животињама и машинама“…

На то не смемо пристати!

 

ОБРАЋАЊЕ ДУХУ СВЕТОМЕ

 

Молитва Духу Светоме гласи:“Душе Свети, Утешитељу благи, Тобом живи свака душа жива, Ти Собом просвећујеш и освећујеш све и сва, Ти си нам подарио сва надземаљска и земаљска добра која нам је, по благовољењу Бога и Оца, у Своме Домостроју спасења обезбедио Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос; Ти Сâм, Душе Истине, Источниче добара и Даваоче живота, дођи и к нама, недостојним слугама Твојим, и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и призови к покајању и нас и сву браћу нашу и сестре наше, и спаси, Добри, душе наше.“

Свети Стефан Високи, син Лазара кнеза, који је Београд посветио Пресветој Богородици, подсећао је младе како да се воле:“Јуноше и деве, љубави прикладни, љубав узљубите, ал право и незазормо, младићство да не повредите и девство, Божанственоме чим наше приања биће, Божанствено да не узнегодује. Јер Апостол рече: Божија Светог Духа не растужујте, знамење што јавно њиме добисте у Крштењу.“

За Светог владику Николаја, у његовом  делу „Касијана“, све има корен у Богу. „Бог је нестворен, а све остало је створено: зато је и љубав нестворена, нестворена и вечита“. Бог је Љубав јер је Света Тројица, Отац и Син и Свети Дух: „Отац љуби Сина тако силно, да је сав у Сину; и Син љуби Оца тако силно, да је сав у Оцу; и Дух Свети по љубави сав је у Оцу и Сину“.

Зато Свети Касијан вели: „Љубав искључиво припада Богу, и оним људима који су у себи васпоставили образ и подобије Божје“, који су постали Богу слични. Љубав је увек личносна.“Свесна љубав“, вели Владика, „односи се на свесну личност. Не на принцип или идеју или ма какву безличну творевину, него на личносг“. Зато лажу они који тврде да у име безличних идеја, под ма каквим се они „револуционарним“ именима криле, можемо мрзети своје ближње. Једина права револуција била је револуција коју је извео Син Божји; Он је сишао с неба да би на Крсту пострадао за све људе. Док остали револуционари у име безличних идеала проливају крв своје браће, Христос је излио Своју крв да би спасио свакога ко Му приђе.

Од времена Еве и Адама, који су поверовали пралажову – сатани, људи греше у погледу љубави. Своје похоте они зову „љубављу“: телесно сластољубије, култ богатства (среброљубије), љубав према многом, а празном знању, полну похоту, властољубивост. Све је то љубављу именовано по Сатанином наговору. Утамничени у свету којим влада грех људи су горке залогаје црног хлеба свакодневице називали именима најслађих јела вечности – да би их лакше кусали. А права љубав, шта је она? „Љубав је Бог. Само се кроз Бога може љубити створење Божје. И најружније.

Зато прва заповед гласи: „Љуби Господа Бога својега“, па тек онда друга: „Љуби ближњега својега“. Без љубави к Богу свака друга љубав је нереална и нетрајна“. Ако душа воли само нечије тело – онда је то похота; ако пак воли другу душу, али је воли без Бога – онда је то сажаљење или дивљење; тек ако душа у Богу воли другу душу – онда је то љубав. Човек и мртав жели да буде вољен. И после смрти се бори против смрти: зато ствара, подиже задужбине, чини добро – да би га се људи када умре сећали и да би га с љу бављу помињали.

Огреховљени ум човеков, као што већ рекосмо, меша љубав с похотом. Али оне нису и не могу бити исто. Владика вели:

„Љубав и похота су супротне… Нормално узев, права љубав постојано расте у сили и одушевљењу без обзира на човечју старост; похота пак брзо пролази, прелази у одвратност, и често води очајању“. Зато каже Свети Антоније Велики: „Почетак греха јесте похота; почетак спасења и Царства Небескога јесте љубав“.

Савремени „гуруи“ атеизма и материјализма човеку говоре да је иживљавање свих нагона – „природно“. Али, пошто не знају за Бога, они не познају ни човека. Јер, човек може да живи не само у складу са својом палом, огреховљеном природом, која га „нагони“ на блуд, него и у складу са својом правом, у Адаму сазданом, а у Христу обновљеном и преображеном, природом. Живети по палости, увек је пристајање на анималност, на нешто што није достојно човека. Јер, „зоологија је испод ногу антропологије“.

Љубав, дакле, није иживљавање своје себичности, него крст. Такав је живот у браку, кога је Бог благословио прво у Рају, а затим на свадби у Кани Галилејској. У браку су две душе – једно и два тела – једно, „неразделно и несливено“.

Лакше је двома на путу ка Богу, но је-дном. Брак обуздава похоту, а умножавањем људског рода умножава се број оних који могу да приме еванђеље Христово и да се спасу. Зато је брак символ везе Хрисга и Цркве. А блуд? Шта је с блудом?

Владика каже: „Као што освећени брак символизира Христово јединство са Црквом и Христов духовни брак са душом сваког верног, тако опет са друге стране прељуба и блуд символизирају сатанизам, изневеру Љубави Божје, раскид јединства са Богом. А то је по вољи Сатани, који жели да изигра и осујети Божју Љубав у људима. Њему је мрска чиста небеска љубав а пријатна телесна похота у свакој нечистоти. „Бесплодна дјела таме“ – то је његов мамац којим мами људе у пакао“. То јест: „Било да муж изневери жену било да се поклони идолима, у оба случаја он отпада од Бога и твори оно што је ђаволу угодно“.

А тек ако се крене против заједништва мушкарца и жене – куда то води? Никуда. А ми не желимо у Нигдину, него у Царство Божије.

 

ОБРАЋАЊЕ МАЈЦИ БОЖЈОЈ

 

Молитва се обраћа и Пресветој Богородици:“О Пресвета Владичице наша, увек Дјево, Богородице, узоре, путеводитељко и заступнице свима који живе било у целомудрености и девствености било у целомудрију часнога и благословенога брака, Ти, материнском љубављу својом и свеобухватним молитвеним покровом својим, призови и приведи к покајању и нас и све ближње наше, очисти све од сваке нечистоте, телесне и духовне, и оспособи нас, Свенепорочна, да подражавамо безгрешно живљење твоје на земљи и непрестано служење твоје Сину Твом и Богу Твом и нашем.“

Мајка Божја је велика помоћница у борби за чистоту личну и породичну. Свети Макарије Оптински је свима препоручивао ово молитву:“О Мати Господа и Творца мога! Ти си корен девствености и неувенули цвет чистоте. О Богородитељко! Ти ми помози болесноме плотском страшћу и уопште болесноме, јер једино са Тобом имам заступништво Твога Сина и Бога. Амин!“

Од Мајке Божје, вели Свети Теофан Затворник, човек треба да се учи свакој врлини:“Ако би неко пожелео да му се одређено укаже у чему треба да се састоји врлина, рећи ћу вам: гледајте у лик Пречисте Владичице Богородице, која нам је родила Спаситеља, Који је лепотом краснији свију синова човечијих; у лику Владичице, о којој је самој било предсказано да ће предстати с десне стране Господа, као Царица, у злаћане ризе одевена и преукрашена,  гледајте у лик Њен и поревнујте на томе да јој подражавате, као деца матери – и бићете, не само именом него и делима, улепшани сваком добротом.

Учите се од раних лета да предајете себе на служење Богу, од оне Која је још као малена девојчица уведена у храм и посвећена Господу. Учите се молитви, богомислију, приљежном читању слова Божијег, од оне која је све време свога пребивања у Храму, више од свега приањала тим благочастивим занимањима, прелазећи од читања ка богомислију и од богосмислија ка молитви.

Учите се, не само делима побожности, него и трудољубљу од оне која се ни у предворју храма није клонила труда. Учите се да чувате своја обећања – и лична, која дајете Богу и људима, и оно заједничко нам свима обећање које дајемо на крштењу (одричући се ђавола и дела његових, и сједињујући са Христом), – учите се томе од оне која је истрајала у своме, Богу потајно обреченом, завету девства, не гледајући на необичност дела и на убеђење целог сабора стараца. Учите се благодушној задовољности својим стањем од оне која није негодовала и није се згнушала дома и живота код дрводеље, када је видела да јој на њих Бог указује.

Учите се смирењу (смерности) од оне која, без обзира на своје телесно и духовно савршенство, није себе сматрала вредном било какве пажње пред очима Божијим, и која се, када ју је анђео поздравио као Благодатну и Благословену међу женама, збунила и била у недоумици, како јој је уопште могао доћи такав поздрав. Учите се да Господу Богу дајете хвалу за сваки дар Његов – за велики и за мали – од оне која је у првом трену свога богоматеринства запевала Богу песму хвале: Велича душа моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме…

Учите се да у час неправедне оптужбе, благодушно трпите и од Јединога Бога да очекујете оправдање и заступљење за себе, – учите се томе од оне која није журила да саму себе оправдава и брани, када се Јосиф био смео, помишљајући за њу да има тајну везу изван брака, за њу непорочну, што је сву себе предала Богу, – Који твори чудесна дела од немоћи наших.

Учите се да не посумњате у то да је Господ веран у обећањима Својим, без обзира на било какве спољне препреке; учите се томе од оне која је била уверена да рађа Оваплоћенога Бога, рађајући Га у пећини, и да носи Спаситеља света у рукама својим, бежећи се Њиме у Египат од људске злобе.

Учите се да очекујете за свако дело погоднога времена, не предупређујући намере Божије и не мешајући се у оно што није вама ни поверено, учите се томе од оне која је чак 30 година чекала, без узнемирених пожуривања, да Господ благоизволи да се јави свету, и никада није себи дозволила да по својој мајчинској власти задире у дела Сина свога, Спаситеља света.

Учите се састрадању од оне која није могла равнодушно да подноси стид непознате јој породице, када је овој на свадби (у Кани) понестало вина за госте. Учите се да подносите жалости и телесне болести од оне којој је самој нож кроз срце прошао. Учите се не само да живите, него и да умирете, од оне која је са маслиновом гранчицом у рукама радосно отишла Господу.“

Мајко Божја, сачувај Београд који је Теби посвећен!

 

ОБРАЋАЊЕ СВЕТИМА

 

Молитва се завршава обраћањем светима:“Преподобни оци наши и матере наше, ви који угодисте Богу живећи било у ангелоподобном безбрачју било у благодати брачне и породичне заједнице, сви ви што чистотом, врлином и светошћу прослависте Господа славе Који прослави вас у Царству Свом, у светој Цркви Својој, молите се Њему за нас и за сву у Христу браћу нашу и сестре наше! Амин.“

Црква овом молитвом поручује свима који желе истинску, чедну и чисту љубав, да им за право дају столећа Цркве Христове, сви свети Христови, сви ангели Божји, Пресвета Дјева Марија, најчистија Мати Светлости… За право им даје Отац и Син и Дух Свети, Тројица Једносушна и Неразделна, Која нас створи ни из чега и призва у пуноту живота због Своје неизмерне Љубави. Том љубављу је Син Божји Себе на Крст попео – ради нас људи и ради нашег спасења…

Ако нас злотвори глобалистичког мрака проглашавају „лудима“, будимо „луди“ Христа ради, а не луди антихриста ради, као што су сумашедши они који верују да се са легањем у гроб сав живот завршава. Будимо „луди“ највећом мудрошћу – вером у Васкрсење и Живот вечни. И победа је ваша, јер је Христос победио.

А молитву са молебана треба читати и храмовно и лично. Господе, благослови!

 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ