Алексеј Чадајев: МЕЈК ЛАВ, НОТ УОР

Фото: ruskrec.ru/ Катарина Лане

Поводом неколико постова разних људи са различитих позиција у протеклих неколико дана: оптуживати наше суграђане да желе да остану мирни и наставе да живе својим мирним животом је прилично бескорисна ствар. Средина у којој су се формирали и постојали последњих пар деценија никад није била Спарта. Људи су живели у реалности где је рат у најбољем случају нешто што негде далеко одавде раде неки специјалци, дефинитивно не овде и не око њих. А у општем случају – само некаква прљавштина и насиље, које више никад у нашем модерном цивилизованом отвореном свету не треба да се понови. Фуј, фуј; водимо љубав, а не рат.

Они немају ни осећаја ни разумевања да је њихов живот, њихов поглед на свет сад у опасности. Нелагодност – да, има тога, и то је, наравно, непријатно, начелници очигледно не раде добро и помало крадуцкају. Али, с друге стране, опет стичемо неке територије, баш смо кул, опет смо јенкијима показали, браво Шојгу, браво Лавров. Истина, у целини, овај рат је свима већ досадио, боље да се што пре заврши.

Међутим, исто тако међу становницима Одесе није било разумевања да ће бити живи спаљени у центру града. Ни међу становницима Доњецка, да ће њихове куће свакодневно бити гађане артиљеријом. Откуд све то сад, ако су Немце победили још наши дедови, а од тада је свет вечан? Неко тамо треба да среди да свега тога бити не може.

Па и ови наши суграђани, јасна ствар, ако неко дође да их убија, у почетку ће покушати да се насмеју и кажу да им Путин није баш увек био добар. Кад схвате да је то бескорисно, биће касно да нешто ураде.

У међувремену – људи се одмарају, па шта.

 

(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)