Александар Проханов: ВРАЋАЈУ СЕ РОДЕ
Русија подрхтава између Истока и Запада. Болно, у крви и сузама, по ко зна који пут налази своје место у свемиру. Русијом су после 1991. владали западњаци. Били су у влади, у великом бизнису, у идеологији, у спољној политици и култури. Створили су касту владара у којој су власт наслеђивали потомци, а Русија се претворила у огроман етнографски резерват, испресецан цевоводима, са позориштима у којима су западни редитељи постављали представе о проститутки Татјани Лариној и макроу Андреју Болконском. Та Русија је разбијена на комаде.
Гајдар, као мехур који се разрастао између три океана, сада је пукао. Јељцинова Русија је балон који је пукао. Шта сад да ради намучени, измождени руски народ? Овај народ ће морати да преживи и да победи.
Русија пролази кроз тежак и ужасан период свог препорода. Најзаједљивији и најподлији део западних банкара донира новац ратујућој украјинској војсци како би она смрвила своје руске сународнике.
Бучно, хистерично племе западних интелектуалаца појурило је на метлама из Русије, у Израел или балтичке државе, окупљајући своју „владу у егзилу“ на Ћелавој планини, шаљући магичне ударце мржње Русији. У Русији, мноштво западњака који вребају саботира руску ренесансу у индустрији, новинарству и култури. То доводи до чудовишних, необјашњивих инцидената, кад естрадни уметници русофоби одједном добијају концертне сцене у Русији. Кад се жестоким мрзитељима отаџбине овде почињу одавати почасти у дане њихових јубилеја. Кад нови талас олигарха опет почиње да отима руски новац, пласирајући га у кинеске и арапске банке, купујући станове у Дубаију, градећи руска насеља милијардера, каква су недавно подигли на периферији Лондона.
Ово је драма. Ово је напад. Ово је рат. Ово је рат до победе. Руски народ ће морати да добије овај рат. Неопходно је створити нову победничку војску са генералима способним да ратују у катакомбама Азовстаља, у свемиру и на океанима. Неопходно је створити индустрију и науку способне да засите свемир руским извиђачким сателитима. И такође – вештачку интелигенцију под кодним називом „Суворов. Кутузов. Жуков“, способну да контролише целокупну ратну машинерију – од нуклеарних рудника у региону Урала до малог рова код Авдејевке.
Неопходно је створити културу руске победе, у којој ће се појавити Верешчагини, Толстоји, Гумиљови, Шолохови, Бондарјеви који ће кренути у битку заједно са својим трупама. Неопходно је створити руску мистичну филозофију у којој идеја Русије стиче божанско порекло.
Изнад Русије, прекривене експлозијама, разарањима, надгробним јецајима, постоји Русија вечна, блистава и нетрулежна, окружена небеским азуром. Азуром који одједном почиње да се скупља у крошњама пролећних стабала. Азуром, блиставим као хитони Рубљовљевих анђела. Азуром који ће бљеснути у очима рођеног детета. Азур над Русијом. У Русију се враћају роде. Ви сад чујете њихове победничке кликтаје!
(zavtra; превео Ж. Никчевић)
