Александар Плеханов: ЕВРОПОМ ЛУТА АДОЛФОВ ДУХ

Фото: intermagazin.rs

Године 1939. мали број варшавских Јевреја се озбиљно плашио Немаца. Зашто би се плашили? Немци су културна нација која је свету дала Гетеа, Баха и Шилера, прелепу архитектуру и изузетна техничка достигнућа. Али врло брзо је ова „културна нација“ организовала варшавски гето од 450.000 људи, одакле је 90% становништва ускоро депортовано у логоре смрти. А у Совјетској Белорусији у периоду 1941–1944. омиљена забава „културне нације“ била је уништавање мирног становништва на најбруталније, зверске начине. Можемо се присетити и судбине милиона совјетских ратних заробљеника.

Е, али сад нешто тако не може да се понови, сигурни су многи наивни људи. Занимљиво – зашто не би могло? Да ли је неко некоме дао личне гаранције? Можда су чак забележене на папиру и озбиљни људи су их потписали? Не, ништа од тога, иако су, сећам се, западни „партнери“ обећали перестројка-Нобел голубу мира Горбачову да неће ширити НАТО на исток. Међутим, сад амерички тенкисти и артиљерци могу мирно да гледају на периферију Пскова кроз своје нишане, а амерички дронови Global Hawk мирно осматрају било коју уличицу и кутак у Санкт Петербургу и Новгороду.

Као што знате, Европа је упориште демократије и гарант универзалних људских права и слобода. Међутим, то неке високе европске званичнике не спречава да изговарају такве фразе којима би Хитлер и његово канибалистичко окружење сложно аплаудирали. На пример, бивши председник Пољске Лех Валенса предложио је да се становништво Русије смањи на 50 милиона људи. То јест, скоро 100 милиона руских грађана је, по његовом мишљењу, „сувишно“ и идеално би било да негде оду. Где? Одговор је очигледан. Занимљиво, да ли је Валенса схватио да је он заправо предложио да се организује геноцид над руским грађанима? А у просвећеној Европи, његова браћа по разуму, јесу ли они ово разумели? Јесу ли чули његов позив?

Буквално пре неки дан естонска премијерка Каја Калас рекла је да је неопходно престати са издавањем шенгенских виза руским грађанима, јер је посета Европи привилегија, а не људско право. Па, како се не сетити истог Адолфа Хитлера, који је својевремено резоновао отприлике на исти начин, говорећи да словенски подљуди треба да живе на окупираним територијама под контролом аријевских господара, али једном у животу обавезно морају посетити Берлин. Хитлер је дозволио такву једнократну привилегију – просто је невероватно како Фирер и естонска премијерка мисле на исти начин, упркос временској разлици од 80 година. За премијерком Калас исто понавља и украјински председник Зеленски, који такође позива да се Руси не пусте у Европу. Као, погрешни народ нема шта да ради у Европи, јер је крив пред целим светом. Као што знате, деда Зеленског, Семјон Иванович, био је фронтовски војник-орденоносац, херојски је тукао нацисте и вероватно, чак ни у ноћној мори, није могао да сања да ће његов унук бити нациста. Јер су позиви да се не пуштају људи у Европу на националној основи и по принципу колективне одговорности – фашизам у свом најчистијем облику.

И немојте рећи да, пошто је Зеленски Јевреј, не може бити фашиста. Ако је неко заборавио, и Хитлеров фелдмаршал Ерих фон Манштајн (Левински) био је Јеврејин, што га није спречило да са великом преданошћу служи Фиреру и пролива крв на територији СССР-а. Један од креатора немачке доктрине ваздушног ратовања, генерал Луфтвафеа Хелмут Вилберг, такође је био Јевреј. А аутор фашистичко-канибалистичке фразе „Па, 30 милиона ће изумрети, што значи да се нису уклопили у тржиште“, такође никако није био Вјатић. Дакле, националност с тим нема апсолутно никакве везе, а свако ко дели одређене ставове и има одговарајући поглед на свет може бити фашиста. Колико год се Зеленски крио иза јеврејских корена, његова фашистичка суштина је толико очигледна да о томе нема смисла ни расправљати. Као што је очигледна фашистичка суштина естонске премијерке Калас и пољског бившег председника Валенсе.

А шта је са колективним Западом – упориштем демократије и гарантом људских права и слобода? Како он реагује на такве изјаве, које крше темеље демократије и људских права? Никако. На Западу, свака подлост и гадост према Русији и њеном народу одавно се доживљавају позитивно. Јер на Западу се још увек сматра нормалним да се човечанство дели на добре и лоше народе, на правилне и неправилне, на вишу и нижу расу. Зато Запад своје злочине против човечности никада није сматрао злочинима, било да се ради о крсташким ратовима, опијумским ратовима, афричким робовима, индијанском геноциду или глади у Бенгалу. „Дранг нах остен“ и милиони мртвих совјетских људи такође припадају овој категорији западних злочина против човечности.

Али, као што видимо, 2022. године поново се увелико чују канибалски апели, поново се наглашава „неисправност“ руског народа, који опет мора да одговара за све на свету, и то без изузетка.

Као што је познато, у светској историји врло често су наизглед празне и ненаметљиве фразе врло брзо довеле до река крви. Кад је 18. новембра 1095. папа Урбан II одржао своју чувену проповед на сабору у Клермону, која је означила почетак ере крсташких ратова, хиљадама километара од Клермона – у Јерусалиму – десетине хиљада становника још нису знали да живе последње месеце свог живота. Да ће врло брзо њихов град заузети и да ће Јерусалим доживети најгори масакр у својој историји. Толико монструозан да се још увек памти у исламском свету и тешко да ће бити заборављен. Кад је пропали аустријски уметник писао своју досадну и оптерећујућу књигу „Моја борба“, милиони совјетских грађана такође нису слутили да ће у њихову земљу ускоро доћи таква катастрофа, у поређењу са којом монголска најезда изгледа као безначајан догађај.

Стога, кад савремени фашисти Зеленски, Валенса и Калас изговарају своје наизглед безазлене – по европском схватању – фразе које многима углавном пролазе мимо ушију, не треба мислити да ове фразе нису у стању да постану детонатор нимало безопасних догађаја. Како светска историја показује – јесу. Итекако јесу. Али Европа одавно подсећа на оронулу, према свему равнодушну баку, која не примећује како њену башту уништавају комшијски дечаци, од којих пар још и баца запаљене шибице у бакину спаваћу собу. Баба-Европа је задовољна пензијом, обилним оброком и умирујућим мрмљањем телевизора и не жели да види како завесе у њеној спаваћој соби већ тињају и ватра се шири на читав стари и удобни бакин дом.

Поред тога, европска бака је навикла да решавање проблема повери прекоокеанском унуку у каубојском шеширу и са револверима. Из којих воли да пуца на све стране, понекад не схватајући на кога, у ствари, пуца. Али ако је унук раније славно јахао мустанге, сад је угојен, млохав и пошто није видео ривале исте снаге последњих тридесет година, верује у сопствену непогрешивост и некажњивост. Нарочито када су револвери замењени вођеним ракетама и авиобомбама.

И тако, седе бака и њен унук, како им се чини, на врху највише планине, у чијем подножју се врзмају „погрешни“ народи и остало људско ђубре које се не либе таквим да назову. Са осећањем најдубљег задовољства гледају како су у западном делу бившег Совјетског Савеза власт приграбили полулудаци, преједани колачићима Викторије Нуланд, којима су се придружили исто тако неадекватни са пољским и балтичким папирима.

Полулудаци не само да су преузели власт и извукли остатке вампира Бандере из историјске септичке јаме, већ су похитали да разбијају лобање својим бившим сународницима. А то колективни Запад веома, веома радује. На речима, наравно, они су против сваког насиља, чак и ако су га сами створили, али у стварности њихова душа пева, гледајући како се „подљуди“ баве самоуништењем. А каква се тек златна киша пролила на компаније као што су Lockheed Martin, General Dynamics, Boeing, Raytheon, BAE System, Nexter, Baykar Makina и друге…

Глупо је по стоти пут понављати стару истину – историја нас учи да нас историја ничему не учи. Кад је свенародно изабрани Фирер Хитлер послао дођавола версајска ограничења и почео да гради војску и морнарицу, Запад је са интересовањем чекао кад ће он јурнути да освоји онај „животни простор“ о коме је писао у својој књизи. Британци су чак изненада пристали да ревидирају уговор о величини немачке флоте, а Французи нису имали ништа против завршетка демилитаризације Рајнске области. Затим се десила провера снага у Шпанији, Минхенски споразум, Аншлус Аустрије, окупација Чехословачке, а онда су догађаји појурили као грудва снега. Како се све то завршило 1945, знамо сви.

Вреди напоменути да је и тада, као и сада, све рађено уз лепе речи о демократији, борби за мир и даље по списку. Само што су канибалске игрице колективног Запада коштале свет десетине милиона мртвих.

По свему судећи, сад се, додуше у мало другачијем облику, понавља оно старо – дух Адолфа лута Европом, и понегде му се веома радују. Ефекат антифашистичке вакцинације из 1945. године је окончан, а Европа се опет не противи да се зарази тамносмеђом кугом. Тачније, појединачна жаришта инфекције већ су видљива голим оком, а онда није искључена ни тамносмеђа паневропска (можда и глобална) епидемија.

На чијој позадини ће Ковид-пандемија изгледати као безопасна прехлада.

(km.ru; превео Ж. Никчевић)