Александар Ходаковски: УЈЕСТИ РУКУ ХРАНИЛИЦУ

Борци Вагнера нису били упознати са плановима команде – барем највећим делом. Војницима је речено да их пребацују у одбрану Белгородске области и прилично су изненађени даљим током догађаја.

 

***

Ако успете да преварите некога, немојте мислити да је особа коју сте преварили будала. Просто, вама су веровали више него што заслужујете.

Некад су Уткина прогонили сви који нису били лењи. А Уткин је, ко не зна, оснивач ЧВК Вагнер (Вагнер је, у ствари, Уткинов позивни знак.)

Али Уткина су тада довели председнику – било је то петнаесте године или ту негде – и јавност је видела слику Уткина, неколико његових другова и – Владимира Путина.

Овом сликом Путин је, такорећи, својим омофором покрио и заштитио несрећног падобранца, што је изазвало „трепетна“ осећања снага безбедности, које су у Уткину виделе претњу.

Тада га је председник прикрио, верујући човеку и онима који су га препоручили – а сад се Уткин овако захвалио председнику.

Да, руку хранилицу уједају често, и ми знамо како се такви зову.

 

***

„Кад Јевгениј Пригожин узме микрофон, рат одлази у други план. Једно је очигледно: биће чашица, али биће и талога…“

Ово сам написао јуче, кад су догађаји тек почињали. Данас, на крају дана, стижу информације да су чаше, изгледа, већ ту – из неког разлога са белоруским орнаментом, – али је код мене лично остао такав талог да без потврде егзорциста да је обред истеривања демона обављен, ни једном учеснику ове „ледене кампање“ нећу прићи без метака у реденику.

 

(Телеграм канал А. Ходаковског; превео Ж. Никчевић)