НА МЕЋАВНИКУ ОТВОРЕН 13. КУСТЕНДОРФ; МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ: Не знам да ли ће филм спасити свет, али остаје нам да верујемо да хоће, и филм и уметност уопште

ИСКРА на Фејсбуку

Вечерас је у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у биоскопу „Проклета авлија“ отворен 13. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф који ће трајати до 18. јануара.

Овогодишњи фестивал одржава се у организацији продукцијске куће „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и групе ТНСО.

На самом почетку свечане церемоније отварања фестивала, приказан је колаж сцена из филмова Младомира Пурише Ђорђевића, а затим му је додељена специјална награда фестивала.

– Кад сам био млад као Пуриша и кад сам студирао режију, тад сам од свог професора историје филма први пут чуо да постоји један у Србији чији језик излази ван шаблона филма. Истина је што је Матен рекао, да кад смо учили како се прича прича, да је најважније пратити људску судбину што се није мењало од античког доба. Зато је за Пуришу она песма „Ти си нам, Пуриша, све“ и због тога, награда која треба да нагласи оно што аутора чека у будућности. Кад будеш навршавао стоту, надам се да ћеш имати још 3-4 филма. А један је довољан – рекао је Емир Кустурица поздрављајући Ђорђевића.

– Сви питају зашто сам жив и имам 95 година. Ја сам сељачког порекла и никад нисам јео воће. Хвала – захвалио је Пуриша на награди.

– Пошто ми је Пуриша дао шлагворт да никад није јео воће, пренећу вам једну истину. Повери ми се један доктор како је нестао мамут са лица Земље. Рекао ми је да је мамут највише јео воће и поврће, највећи проблем је што је био огроман и никад није престајао да једе. Било је време поста, а он ми је рекао: „Професоре, једите шницлу.“ Рекао је да је мамут изумро јер је јео биљке и није имао времена да мисли. И филм је врста мамута, али не да будемо против вегетаријанаца. Кад сам студирао, најважније је било пратити људску судбину али то је било време кад није било отклона од великих аутора. Време америчког филма 70-их. Сетите се „Ловца на јелене“. Ауторски филм полако постаје својство фестивала. У српским биоскопима, ауторски филм не постоји зато што биоскопи не приказују такве филмове. Један човек откупи све филмове у свету и продаје их фестивалима. Да ли ће се исто што у Србији десити и у свету, не знам. Знамо да постоји хиљаду начина да се изразимо и публику која гледа све на Јутјубу. Између Нетфликса, Јутјуба, серија, ауторски филм ће опстати у форми опере. Зато предлажем да данас видимо пет кратких филмова – рекао је Кустурица.

Затим је приказано неколико кратких филмова на основу којих је Емир Кустурица анализирао прошлост, садашњост и будућност филма.

Фото: Искра

Након кратких филмова, изведен је перформанс који се састојао у фарбању велике црне мачке у бело у циљу превазилажења сујеверне природе.

Фестивал је отворио министар културе у Влади Србије Владан Вукосављевић који је и сам помогао у фарбању црне мачке у бело.

– Ово је било велико изненађење. Легенда каже да су гуске спасиле Рим. Могуће је да ће Емиров филм „Црна мачка, бели мачор“ спасити светски филм. У роману Клифорда Симака „Град“ цивилизација је нестала, пси седе око ватре и причају, слушају легенде о човечанству које је нестало због грамзивоати и искључивости. Остале су само легенде о којима причају пси. У другом роману у диатопији Јевгенија Замјатина „Ми“, људско друштво израсло је у један облик где су људи почели да верују да срећа и слобода не иду заједно. Из оба романа можемо да извучемо поуке. Ако смо данас друштво наметнуте, корпоративне и потрошачке среће, да ли амо слободни људи и хоћемо дозволити да ово друштво нестане и да о њему причају пси око ватре? Избор је на нама. Последњих 13 година, Кустендорф снагом своје инспирације обасјава читав свет. И ако једнога дана неки будући Хамлет на страницама историје препозна нешто у томе и питаће се „Чија је ово идеја била?“ То је идеја Емира Кустурице и свих оних гостију из целог света који су га богатили својим талентом. Не знамо да ли ће филм спасити свет, али остаје нам да верујемо да хоће, и филм и уметност уопште. Са жељом да светло са Мећавник обасја будућност целог света, проглашавам овај фестивал отвореним – рекао је министар Вукосављевић.

Фото: Искра

Након свечаног отварања, публика је имала прилику да погледа филм „Невидљиви живот“ после ког је уприличена и радионица са редитељем Каримом Ајнузом.

Милан Ружић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.