МАГИЈА КЛАСИКЕ: На Мећавнику свечано остворен “Кустендорф класик”, фестивал руске класичне музике

фото: Александар Милачић

Уз магију класике, магију музике и магију Емира Кустурице, на Мећавнику вечерас је свечано отворен “Кустендорф класик”, фестивал руске класичне музике. Ово је већ седми по реду фестивал руске класичне музике на Мећавнику, који од ове године, уместо “Бољшој”, носи име “Кустендорф класик”, а идеја Кустурице јесте да се под брендом “Кустендорф” на једном месту “окупе” три врсти уметности – музика, филм и театар.

Вечерашња свечаност на Мећавнику почела је пројекцијом студентског филма “Пулс, редитеља Дамира Романова у коме главне улоге играју Весна Тривалић и Милош Биковић који је и гост “Кустендорф класика”.

На почетку свечаности, заменик директора Федералне агенције “Россотрудничество” доделио је је Емиру Кустурици награду за пријатељство и сарадњу, уз посебну захвалност славном режисеру за труд на изградњи хуманитарних и културних односа између Русије и Србије.

фото: Александар Милачић

– Хвала и “Россотрудничеству” и “Гаспром њефту” јер смо већ створили малу традицију. У тешким временима култура се потискује на маргину, а ми овде одржавамо три фестивала. Српско биће уобличено је кроз пет образаца, то су: светосавље, косовски завет, велике сеобе, традиција Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, традиција секуларне државе без клерикализма, а томе треба додати ширину погледа на културу која је угрожена њеним стављањем на маргину. Наши подухвати јесу отпор маргинализацији културе, јер смо свесни да само она један народ не тако велики, може сачувати, да преживи. Утолико је наша захвалност руској браћи већа. Захвални смо и министру културе Србије, он је један од ретких од 2000. године који ће свој мандат испунити до краја, а то говори да је на правој страни -рекао је Кустурица захваљујући на награди.
Министар културе у Влади Србије Владан Вукосављевић који је био гост на отварању фестивала подсетио је у кратком обраћању гостима фестивала на познату мисао из Новог завета ” Не може се сакрити град који лежи на брду, нити се светлост пали и ставља под мерицу, већ се ставља на свећњак да осветли целу кућу.”
-Кустурица је направио свој и наш град на брду и тај град у Србији и широм света сија јаким сјајем. Сија својим сјајем, али и сјајем надахнућа свих оних који овде долазе сваке године. Овај фестивал у свом поднаслову носи назив “фестивал руске класичне музике” и зато је све оно што се овде дешава драгоцено за Србију, Русију, све Словене, али и цео свет. Над светом су опет тмурни облаци, а од тих претњи се морамо бранити. Култура је један од начина.

фото: Александар Милачић

Ако културу схватимо као шињел који је носио Акакије Акакијевич, а који су му отели разбојници, ми свој шињел морамо чувати свим силама. Сваке године се овде на Кустендорфу утка још нека драгоцена нит у тај шињел. Верујем да ћемо се у будућем периоду сви у њему огрејати – рекао је министар Вукосављевић.
Седми фестивал руске класичне музике на Мећавнику отворили су Емир Кустурица и Александар Дибаљ, директор “Гаспром њефта” у Србији.
-Кад смо долазили на ово вече, ни Емир ни ја нисмо имали медаљу. Сада је Емир има, а ја не. Имали смо и раније такву ситуацију. Најпре је Путин доделио орден Кустурици, а онда је мени председник Србије доделио орден. Када сам питао Емира зашто је он први добио орден, рекао је да је због тога што је он старији и паметнији. Нисмо се окупили због ордења, мада је то одлична ствар.
Прошле године Емир је рекао да је музика универзални језик, а сматра се да је стваралаштво врхунска манифестација интелигенције човека. Музика јесте врхунска манифестација стваралаштва, али овде смо се окупили због младих људи који ће показати шта знају, али и око великих уметника попут Јурија Башмета.
Веома је важно и што овај концерт посвећујемо рођењу Николе Тесле. Срећан ти рођендан, Никола – рекао је у свом обраћању господин Дибаљ.

Након свечане церемоније отварања фестивала, уследио је наступ симфонијског оркестра “Кустендорф” под управом диригента Србољуба Динића који је извео композицију Игора Стравинског “Посвећење пролећа”, а затим се оркестру прикључио и Јуриј Башмет, чувени виртуоза на виоли који је са оркестром извео композицију “Харолд у Италији” Хектора Берлиоза.
Током дана, посетиоци фестивала имали су прилику да у Проклетој авлији уживају у ревијалном програму фестивала, док је такмичарски део програма првог дана фестивала одржан на Тргу Николе Тесле.

фото: Александар Милачић

Другог дана фестивала наступиће пијаниста Александар Маџар који ће извести „Концерт за клавир и оркестар бр. 1“, Петра Илича Чајковског, а затим и баритон Василиј Герело, који ће извести старе руске романсе и наполитанске песме, док ће трећег дана фестивал затворити концерт виолончелисте Нарека Хакназарјана, народног уметника Јерменије, виолинисте Хачатура Алмазјана и баритона Ефима Заваљног, као и „Крагујевчког певачког друштва“ у пратњи Јужносахалинског симфонијског оркeстра, под диригентском палицом Тиграна Хакназарјана.

У такмичарском делу фестивала учествоваће 50 младих музичара из музичких школа и академија из Србије, Републике Српске, Русије, Белорусије, Немачке и Кине,  који ће се у две старосне категорије од 13 до 17 и од 18 до 25 година, такмичити за главну награду фестивала, „Златну матријошку“.

Најбоље ће изабрати жири у чијем су саставу: Јекатерина Дулова, председница жирија и ректор државне Музичке академије из Белорусије, Ања Ђорђевић, композитор и Александар Маџар, пијаниста.

На фестивалу ће се одржати и мастер радионице за младе таленте, које ће држати познати музичари.

Другог дана фестивала у оквиру ревијалног програма биће изведена савремена опера Микаела Таривердијева „Очекивање“ у режији Владана Ћурковића и диригентском управом Марије Стајић.

У оквиру пратећег програма фестивала у јутарњим часовима биће приказани филмови: „Тема“, редитеља Глеба Панфилова и филм „Добродошли, или без преступа“, редитеља Елема Климова.

Кустендорф Класик даје прилику многим извођачима да први пут наступе на тако високом нивоу, да се упознају са мајсторима уметности, да поделе искуства и утиске са вршњацима из других земаља. И, што је најважније, фестивал постаје одскочна даска за развој музичке каријере.

Милан Ружић
?>