Кустурица и Кончаловски: На Западу више нема историје, а то нас води у свет Орвела

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Алексей Филиппов

На Западу историја више нема улогу, они су све открили, тамо више не постоје табу теме, прошлост је неважна. А то нас води у свет Орвела, закључили су српски редитељ Емир Кустурица и његов руски колега Андреј Кончаловски.

Разговор двојице угледних редитеља емитован је у оквиру 14. Филмског и музичког фестивала „Кустендорф“, након онлајн премијере филма „Драги другови“ Андреја Кончаловског.

Кустурица је оценио да се ово остварење, иначе руски кандидат за Оскара, одликује свежим филмским језиком и индивидуалистичким приступом аутора мрачној теми из совјетске историје.

Путовање кроз историју

Филмом „Драги другови!“ Андреј Кончаловски наставља своје путовање кроз историју. Након бављења холокаустом у филму „Рај“ и добом ренесансе, виђеном кроз живот Микеланђела, у филму „Грех“, редитељ се враћа у Русију, односно у Совјетски Савез и трагичним догађајима у граду Новочеркаску.

Радња филма заснована је на истинитим догађајима из 1962. године и прати причу о томе како су се мирни протести радника окончали изласком војске на улице и крвавим обрачуном са штрајкачима.

У главној градској фабрици људи су се побунили против повећања цена производа и затражили да им се повећају плате. Када су се штрајку прикључили радници из других предузећа, владина комисија је одлучила да у град уведе војску и у року од неколико сати миран протест претворио се у трагедију. Читав догађај био је заташкан.

Главна јунакиња филма је чланица партијског комитета Људмила, која се противи штрајку, искрено верујући у то да учествује у изградњи комунистичког друштва. Међутим, када јој у немирима на тргу нестане кћерка, њена визија о стабилном комунистичком свету моментално се руши. Главну улогу у филму тумачи Јулија Висоцка.

Андреј Кончаловски је истакао да је филм „Драги другови“, пре свега, филм о савладавању страха. Одлучио је да га сними у црно-белом форамту, како би нагласио да је оно што се догодило сахрањено у архивама. „Драги другови“ подсећа на путовање по уџбенику историје, у којем црна слова на белом папиру добијају нову димензију и људску форму.

Кончаловски: Откривам нове филмске тајне

Андреј Кончаловски је признао да је до пре десетак година веровао да зна све о филмском језику и кинематографији, али да је онда схватио да је то била његова велика заблуда и да је с филмовима „Рај“, „Грех“ и „Драги другови“ почео да открива неке нове филмске тајне.

„Сада нема много људи који желе да говоре о филмском језику, последњи с којим сам ја имао прилике да разговарам о томе био је Бернардо Бертолучи. Имам осећај да многи редитељи, а посебно млади, верују да је филмски језик већ измишљен и да ту више нема шта да се открива“, рекао је Кончаловски.

Надовезујући се на констатацију руског колеге, Кустурица је приметио да је језик младих филмских редитеља заснован превасходно на технологији.

„У данашњем свету као да више нема тајни. Све може да се види, ништа се не сакрива. Стил данашњих синеаста је одређен рекламама, нема перцепције времена, све је брзо, засновано на тренутку. Када је објекат који приказујеш бизаран, ти треба да га прикажеш поетично, када је поетичан, ти треба да га прикажеш снажно“, истакао је Кустурица.

Најважнија ствар у филму, према мишљењу Кончаловског, јесте да редитељ не греши – не у ономе што приказује, него у ономе што не приказује.

Двојица редитеља су се сложила да је данашња кинематографија заснована, пре свега, на ономе што види људско око, за разлику од пређашње филмске уметности, која је, како је говорио Стенли Кјубрик, била усмерена пре свега на оно што људском оку није видљиво, на филозофију живота.

Случајност као филмски израз

Андреј Кончаловски је Кустурици открио и како данас снима филмове.

„Раније, када сам снимао филмове, размишљао сам у кадровима, таква је била естетика. Сада више уопште не размишљам о томе, већ постављам неколико камера, снимам и просто гледам шта ће се догодити. Више не тражим углове, а за то је потребна и извесна дрскост – усудити се да поставиш камеру на необична места и да чекаш. Схватио сам да је немогуће прецизно израчунати које су то све тачке из којих треба да посматраш одређени догађај. Сада ми је важна случајност. Важно је организовати људске односе и посматрати њихове реакције, снимити их на разне начине, са свих страна, и видети шта ће испасти“, испричао је Кончаловски, напомињући да је на тај начин почео да приступа филму од „Раја“.

Сценаристи треба да искључе ЏПС

Угледи руски редитељ је, такође, указао на важност филмског сценарија који је упоредио са ЏПС системом за навођење.

„ЏПС ти стално говори где је центар града и води те ка њему пречицом, што брже. Почео сам да размишљам о томе како Чехов, Шекспир круже око центра, али никако не стижу до њега, не показују га. Тако сам ја писао сценарио за филм о Микеланђелу (‘Грех’). Бавио сам се његовим проблемима с новцем, карактером, али нисам ишао ка центру. Веома је важно уклонити тај ЏПС из сценарија, јер велики сценарији увек истражују по периферији града, никада не упознају град тако што иду у његов центар. Сценариста, дакле, треба да искључи ЏПС да би упознао град“, закључио је Кончаловски.

rs.sputniknews.com, Валентина Булатовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.