Горко-слатко: Може ли Нобел за књижевност изазвати буру

© Tanjug / TT News Agency via AP/ Christine Olsson

Додела овогодишње Нобелове награде за књижевност канадској песникињи, есејисткињи, преводиоцу и професору класичних наука Ен Карсон није изненадила Петра Арбутину, књижевног критичара и уредника у „Службеном гласнику“.

Арбутина, ипак, оцењује да њена поезија не припада ономе што се традиционално сматра великом поезијом, као и да одлука Нобеловог комитета неће изазвати већу буру у књижевном свету.

„Није необично да се Нобелов жири одлучи за песникињу. Међутим, углавном када се одлучи за песникињу, не одлучи се за поезију “, каже Арбутина, оцењујући стваралаштво Ен Карсон као занимљиво, али специфично и изразито интертекстуално.

Према његовим речима, Карсон у свом раду комбинује различите цитате и књижевне утицаје, док њена поезија остаје удаљена од традиционалног схватања песништва.

„То није велика поезија, ако могу тако да кажем. Не желим да је унижавам као песникињу, јер је свакако значајна књижевна фигура, али она није песник по мери нашег разумевања песништва“, навео је Арбутина.

Препознатљива по књизи „Горко-слатки Ерос“

Карсон је позната и по интересовању за античку књижевност , посебно за теме ероса, жудње и Сапфине поезије. Њена књига „Горкос-латки Ерос“, објављена 1986. године, препознатљива је управо по таквом приступу.

Арбутина сматра да се у стваралаштву Ен Карсон не налази она врста поетичке провокације која, према његовом мишљењу, треба да буде једна од важних особина поезије.

„Поезија увек мора да има известан револуционарни карактер. То не мора да се очитава само у форми и стилу, већ и у потреби песника да помери границе појавног, да уђе иза ствари и појава. То Ен Карсон не ради.“

Говорећи о критеријуми ма којима се Нобелов комитет руководи, Арбутина је оценио да се последњих година могу уочити и одређени ванкњижевни критеријуми. Према његовом мишљењу, избор Карсон неће изазвати велике полемике.

„Ово у књижевном смислу није велика грешка, можемо рећи да и није грешка.  Али у сваком другом смислу, то је нешто што неће изазвати никакву буру.“

Арбутина, међутим, не очекује да ће Нобелова награда значајно променити интересовање читалаца у Србији за дела Ен Карсон. Иако награда готово извесно може да повећа пажњу интелектуалне и читалачке јавности, овак књижевни критичар сматра да то не значи аутоматски и велики раст тиража.

„На тираж ће утицати жеља интелектуалне елите, ако тако уопште више нешто постоји у Србији, да прочита и види коме је Нобелов жири дао награду и шта је то најбоље у свету према оцени Нобеловог жирија.“

Нобел није главно мерило

Подсећајући да Нобелова награда није пресудна за место неког аутора у историји светске књижевности, Арбутина је навео примере Лава Толстоја и Хорхеа Луиса Борхеса, који никада нису добили Нобелово признање, иако су остали међу најзначајнијим именима светске књижевности.

„Толстој је био предлаган много пута и није добио награду, што није сметало његовој позицији у светској књижевности. Мој омиљени писац Хорхе Луис Борхес такође је био предлаган, али је није добио“, подсетио је Арбутина.

Према његовој оцени, Нобелова награда може да скрене пажњу на одређено дело и привремено повећа интересовање за аутора, али не мора нужно да промени његов дугорочни положај међу читаоцима.

„Те књиге једноставно остану на нивоу читаности и познатости који су имале и пре Нобела, можда неколико процената више, јер људи желе да виде шта је то добило Нобелову награду“, закључио је Арбутина.