ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ИСКРУ“: Песме Матије Бећковића из новог рукописа (6)

Три песме Матије Бећковића из рукописа за нову књигу поезије у којој ће најзаступљенији бити поетски портрети пријатеља великог песника.
Песме које ћемо објављивати представљају само један мањи део рукописа и биће објављиване на Искри сваког другог дана.

КАРАЂОРЂЕВИЋ

Што се мене тиче
Нека говори како хоће

Да се не дај Боже родио глувонем
Волео бих га још више

Али због душмана
Не би марило да научи српски

Али баш због њих неће

Он је Карађорђевић

Онај који је
И оно што је
Знао не знао
Учио не учио

Да се труди
Да се свиди и угоди
Жив неће

А ја знам
Да он српски зна
Боље од свих

Али крије

Зна се зашто

Да свак покаже
Ко је и шта је

БАТА МИХАИЛОВИЋ

Само га је једном мајка помиловала
Мислила је да спава

ДОБРИЦА ЋОСИЋ

У последњим данима живота
Гласом са оног света
Позвао ме да дођем код њега

Мислио сам зове да се опростимо
И дошао у заказано време
Да чујем последњу реч

Али уместо у постељи
Сачекао ме на ногама

У кући су горела сва светла
А сто поостављен за вечеру

Кад за трен остадосмо насамо
Он се нагну
И шапну

Запамти

Кад изгубиш мушкост
Више ниси
Ни човек
Ни писац
Ни Србин

То је моја последња реч