,,Цетињски вјесник“ 1908: Србе православне и муслимане вјера је дијелила, али крв свезала и под заједнички барјак сабрала

Aли, пођи мирно пред Алахов пријесто, мој слатки Авдо! Док си задњијем погледом својим сагледао злу судбу твоје отаџбине, дотле си смрћу твојом прогласио празник светога братства Срба православних и муслимана, које је негдје вјера дијелила, али које је крв сад зближила, свезала и под заједнички барјак сабрала, ријечи су којима се Бранислав Нушић опростио од истакнутог Србина муслиманске вјере, Авда Карабеговића 1908. године у Београду.

Лист ,,Цетињски вјесник“ је 17. децембра 1908. године објавио Нушићев комплетан дирљиви опроштајни говор, у коме је поручио да је мајка чувеног Србина мухамединца његова отаџбина, да се родио на обалама тужне Саве, својим првим погледом да је сагледао аустријске бајонете, а да је прво његово сазнање било да му је отаџбина заробљена и да је рођен као роб.

– Родио си се крај тужне Саве, а умро си крај крваве Дрине и задњи поглед твој сагледао је опет аустријске бајонете, а последње сазнање твоје било је да је твоја судбина још тужна робиња, истицало се у говору.

– Кад будемо загазили Дрину, ево ти беса. Авдо, први плотун намијенићемо теби, то ће бити твој парастос, којим ћемо ти учинити помен на првој стопи босанског земљишта. Вјеруј у то, Авдо, и са том вјером пођи спокојно на они свијет, гдје ти желим слатки и мирни покој, поручио је Нушић на крају.

Пјесник Авдо Карабеговић рођен је 25. августа 1878. године у Модричи, у Босни, у угледној али осиромашеној беговској породици, а умро у Лозници 5. децембра 1908. године. Био је апостол идеје „брат је мио које вјере био“. Пошто је знао своје коријене, своје најљепше пјесме посветио је српству и његовим знаменитим представницима.

* У сваком броју ,,Цетињског вјесника“ биле су рубрике Српство и Словенство у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.