– Језик је одувек био најпогодније политичко и политикантско средство на овим просторима. Од средине 19. века до данас, увек су, као нека врста нуспродуката политичких процеса, паралелних процеса или оних који су претходили одређеним политичким процесима, то били језички процеси. Будући да Србија данас нема никакву језичку политику, клима за тако нешто је још повољнија. Политика је потпуно глува, нема и незаинтересована за оно што лингвисти говоре. Када једна држава настоји тако да се понаша према језику, онда имате ситуацију да не можете заштитити права већинскога језика и већинскога писма.
Ово у интервјуу за видео продукцију „Искре“ каже професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Александар Милановић.
Цео интервју са нашим познатим лингвистом можете погледати ОВДЕ.
Требало би поставити питање српским лингвистиам, коначно, да ли су они до данас учинили све што је потребно да ад српски језик и српско писмо у пракси буде макар у мало мањем проблему него што данас јесте код самих Срба. Ми не можемо,, очигледно, утицати много на друге истојезичнике, али бисмо морали да утичемо на сами себе у вези с нормирањем српског језика и статусом свога (ћириличког) писма.