„СИСТЕМАТСКИ ПРЕГЛЕД ПЛАНЕТЕ“: Климатске промјене никад горе

Фото: РТРС

Фото: РТРС

Најновији глобални климатски извјештај 2015. годину представља као најгору у историји човјечанства што се тиче загријавања планете на основу бројних кључних показатеља. Температура, подизање нивоа мора и емисије плинова с ефектом стаклене баште достигли су рекордне нивое прошле године.

– Већина индикатора за климатске промјене настављају да показују тенденцију ка загријавању планете, приликом чега су регистроване рекордно високе температуре другу годину заредом – наводи се у годишњем извјештају „Стање климе“, који састављају на стотине научника широм свијета, преноси Бета.

У извјештају који је познат и као „годишњи систематски преглед планете“ је обухваћено 50 различитих аспеката климе.

На основу извјештаја за прошлу годину научници су дошли до закључка да су потучени рекорди у бар десет категорија.

Узимајући у обзир повлачење леденог покривача, суше и поплаве, годишњи извјештај о стању климе даје мрачну слику Земље.

– Више показатеља, као што је температура изнад површине земље и на површини океана, пораст нивоа мора и емисија плинова са ефектом стаклене баште потукли су рекорде установљене тек прошле године – наводе научници.

Већина показатеља за климатске промјене наставља да показује тенденцију ка загријавању планете, слиједи у извјештају.

Тренд пораста ће по очекивањима бити потврђен ове године, јер су првих шест мјесеци 2016. били далеко најтоплији на планети, према недавно објављеним подацима научника из америчке свемирске агенције НАСА.

Стручњаци указују да је природни феномен Ел Нињо, који је 2015. био изузетно јак, допринио јачању тенденције ка глобалном загријавању прошле године.

– Комбинацијом ефекта Ел Нињо и дугорочне тенденције ка загријавању, Земља је регистровала рекордно високе температуре другу годину за редом – наводи се у извјештају.

Концентрација плина са ефектом стаклене баште достигла је нова највиша мјерења 2015. Ниво воде је достигао највишу тачку, са 70 милиметара више од просјека регистрованог 1993. године.

Ниво воде расте постепено на цијелој планети, са порастом од око 3,3 милиметра годишње, али је тај раст бржи на неким тачкама Пацифика и Индијског океана, тако да постоји ризик да ће у наредним деценијама наставити да расте зависно од мјере у којој се буду топили глечери и ледене површине. Тиме се угрожавају милиони становника на обалама.

Прошла година је била обиљежена и кишама јачим од просечних што је изазвало велике поплаве, а јаке суше су погодиле површине два пута веће него претходне године (14 одсто у односу на осам одсто 2014.).

Арктик који је посебно осјетљива климатска зона, наставио је да се загријава.

Ови показатељи су много више од обичних бројки на графикону. Научници наводе да ова турбо клима утиче на популацију пингвина и има битну улогу у великом цвјетању алги, што је случај на сјеверозападној обали Пацифика.

Забиљежени су и екстремни топлотни таласи широм свијета, а најбруталнији су били у Индији и Пакистану гдје су однијели на хиљаде људских живота.

РТРС, Бета

Тагови: