САЈАМ ЗАВРШЕН – КОРИЦЕ ОСТАЛЕ ОТВОРЕНЕ: Академик Горан Петровић у Андрићграду доделио признања најбољим издавачима

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Искра

Симболички гледано сајмове књига не би требало отварати ни затварати. Књиге би увек, без престанка морале бити уз нас, јер када би смо исто то чинили са корицама неког дела, то не би значило ништа. Ми читамо, јер у овом чину проналазимо нешто због чега лакше опстајемо. Овим речима се академик Горан Петровић обратио публици  у Андрићевом институту у Вишеграду, а затим су најбољим издавачима додељена признања, чиме је манифестација окончана уз схватање – да тек исписане странице у духу младе државе, Републике Српске, трајно остају отворене – до наредног књижевног сусрета.

фото: Искра

За издавачки подухват године у Републици Српској, признање је припало Заводу за издавање уџбеника и наставних средстава из Источног Сарајева за дело „Књига Петра Кочића“, приређивача Душка Певуље. Иста награда за Србију, припала Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, за књигу „Косово и Метохија у политици великих сила 1896 – 1908“ Весне Зарковић.

Додељена је и специјална сајамска награда, и то Књижевној задрузи српског националног већа Подгорица и издавачу Фондација „Група север“, за књигу „Истрага предака“ Ивана Негришорца.

фото: Искра

Током претходних пет дана публици су представила 22 издавача из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

– Захваљујући енергији која у Републици Српској влада, а она је најважнија од свих енергија на простору где српски народ живи, створен је Андрићград. То је учињено да би смо истицали оне међу нама, који највише вреде – нагласио је Емир Кустурица, творац «вишеградске ренесансе».

Специјални гост овогодишњег Сајма књига био је француски писац Жозеф Понтис, аутор романа «На линији (фабричке цедуље)». Првенац младог писца овенчан је престижним наградама, а уочи сајма књига је добио је своје издање на српском језику, захваљујући издавачима «Лом» и Андрићевом институту.

фото: Искра

– Разговарао сам са својим српским пријатељима о односима Србије и Француске. Осетио сам велики понос, јер учествујем у продужењу оног светлијег дела наше заједничке прошлости. Велико је задовољство је видети књигу преведену на српски језик – рекао је Понтис – Посебна част била је срести се са Емиром Кустурицом. Он припада српској, али и француској култури. У мојој домовини он је култна личност, један од најзначајнијих уметника на споју два века.

Током претходних пет дана, колоплет издавача, писаца, читалачке публике, студената, Вишеграђана и пролазника кроз Андрићград – вртео се око књиге. Неколико догађаја, привукло је највише пажње.

Проф. др Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду и председник Задужбине Милоша Црњанског одржао је предавање „Српски модернисти“.Песник Ђорђо Сладоје представио је публици своју нову збирку песама «Занатски дом», која према речима критичара Желимира Никчевића «доказује да се о квалитету наше поезије не може добро просуђивати на основу квалитета наше стварности, јер је раскорак велики». 

фото: Искра

Публици је затим представљена антологија српске поезије о страдању Срба у 20. веку „Ми знамо судбу“, приређивача проф. др Ранка Поповића. У антологији је заступљено 150 аутора, са 300 изабраних песама. Уследила је промоција путописа „Руски крст“ новинара Зорана Шапоњића. Посебну пажњу читалачке публике, привукло је представљање лиричног приповедачког колоплета „Венац за оца“ Весне Капор, у коме се на репрезентативан начин преплићу „две магистрале“ српске прозе, Андрића и Црњанског. Уследила је промоција издаваштва Андрићевог института.

Уприличено је у Андрићграду и «Српско вече», духовна академија коју су беседама украсили књижевници Иван Негришорац који је представио своју књигу „Истрага предака“, као и Селимир Радуловић, Милица Бакрач и Будимир Дубак.

Вишеградски сајам организовао је Андрићев институт, у сарадњи са „старијим братом“ из српске престонице, Београдским сајмом књига.                        

Н. ЈАНКОВИЋ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.