„НА ЛИНИЈИ“ – РОМАН О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ: На Сајму књига у Андрићграду представљен роман француског писца Жозефа Понтиса

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: С. Гарић

Специјални госта Емира Кустурице пише о механичком и материјалистичком тренутку историје који укида људскост, о распаду „вестерна“ изнутра

ВИШЕГРАД – У Андрићевом институту у Вишеграду, на овдашњем четвртом међународном Сајму књига представљен је роман „На линији“ француског писца Жозефа Понтиса. Специјални гост Андрићевог института је за свој роман – првенац награђен најзначајнијим признањима у својој земљи, књига је пре неколико дана добила своје издање на српском језику, а аутобиографска повест о пролетерском и мукотрпном раду у једној фабрици за прераду рибе у Бретањи говори о механичкој и материјалистичкој цивилизацији која укида људску слободу, приказујући распад „вестерна“ изнутра.

Жозеф Понтис је рођен 1978. године у Ремсу, факултетски образован, био је васпитач младих Парижана са посебним потребама. Женидбом и пресељењем у Бретању, у поктрајину која производи највише хране у Европи, његов живот се мења. Он остаје без посла и принуђен је да „ухлебљење“ тражи преко Агенције за запошљавање. Тада почиње да ради „на траци“, у фабрици за прераду рибе… Директан увид у положај радника који се данас, у новоговору зову „оператери“, као и сопствени усуд тешког преживљавања, били су повод за настанак књиге…

Фото: С. Гарић

– Роман је писан у необичној форми, поетски фиксираним параграфима, из практичних разлога. По повратку са посла записивао сам линије, редове, своја размишљања, сваки дан јер од посла у фабрици за другачији приступ нисам имао времена. На послу, у 21. веку на послу сам затекао средину која је иста као из филма Чарлија Чаплина „Модерна времена“. Реч је о модерном ропству – рекао је Понтис – Многи су се кроз историју питали у којој мери можемо да прихватимо понижење ради биолошког опстанка и колико смо спремни да се боримо против онога што нам је мрско. На Западу, ова питања постоје вековима, али немају коначно разрешење.

Тежину Понтисовом роману даје успело евоцирање на различите историјске епохе. Током мучног рада он размишља о Хомеру, о Великом рату, операцији „Оверлорд“, Карлу Марксу, о европској епопеји духа и њеном данашњем исходишту… У једном пасусу, спомиње француског писца Жоржа Перека.

Питали смо Понтиса, под мозаиком младобосанцима у Андрићграду, да ли зна да је Перек аутор романа „Сарајевски атентат“, која у Француској никада није објављена, а у којој овај писац о Гаврилу Принципу пише: „Тај атентат, један је од најнеобичнијих који су се икада догодили, по домету један од највећих, најлепших, најплеменитијих који су икада извршени, када је историја могла постати епопеја, један од подухвата у којима су појединци могли да се уздигну до величанственог, до узвишеног.“

Фото: С. Гарић

– Нажалост, ова књига је тек недавно после неколико деценија ипак објављена и у Француској, и то након објављивања у Србији. Данашњи просечан Европљанин, када мисли о Принципу, сматра тек да је његов пуцањ био повод за Велики рат, без удубљивања у срж ствари – каже француски аутор.

Промицији књиге „На линији“ присуствовали су бројни Вишеграђани, оснивач Андрићевог института Емир Кустурица, бројне истакнуте личности из републике Српске и Србије. Модератори вечери били су књижевник Милан Ружић и књижевни критичар Желидраг Никчевић.

Н. ЈАНКОВИЋ

1 коментар

  1. Томислав каже:

    Свака вам част. Радите оно што они који би то највише требало да раде не раде.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.