ЛИРСКИ ОДГОВОР СРПСКОМ СТРАДАЊУ: Антологија поезије „Ми знамо судбу“ проф. др Ранка Поповића у Андрићевом институту

ИСКРА на Фејсбуку

проф. др Ранко Поповић (фото: Н. Јанковић)

На четвртом међународном Сајму књига у Андрићевом институту у Вишеграду представљена је антологија српске поезије о страдању Срба у 20. веку „Ми знамо судбу“, дело је приредио проф. др Ранко Поповић, а издавач је Друштво наставника српског језика и књижевности Републике Српске. Антологија обухвата дела 150 песника, објављено је 300 песама, а намера приређивача била је да култура памћења надвлада немар заборава, на свим просторима где Срби, масовно и плански затирани у прошлом веку, живе и опстају.

Књига је подељена у шест целина. Одабрана лирика је потресно и трајно сведочанство о српском етосу жртве и подвига, почев од балканских ратова, закључно са НАТО агресијом на нашу земљу 1999. године.

„Ми знамо судбу“ проф. др Ранко Поповић (фото: С. Гарић)

– Српска поезија је дала частан одговор српском страдању. Поезија као најкрилатија, која по природи жанра даје најбржи одговор, али сам био престрашен чињеницом да дела о српском страдању нису популарисана, изузимајући свега неколико опште познатих „чворишта“ из школских читанки. Како је могуће, да немамо макар стотину књига на ову тему? Мојковачка битка је, примера ради, опевана у два дела достојна помена. Многа стратишта, логори смрти које имамо већ под аустро – угарском, као да нису ни постојала. Предањско памћење једино књижевност суштински чува, одатле и потреба да се овом темом бавим  – нагласио је проф. др ранко Поповић, говорећи о антологији „Ми знамо судбу“ – Идентитет српског народа суштински је заснован на етосу подвига и жртве. Према овој истини се односимо аљкаво, немарно. Желео сам да подстакнем млађе људе, да истражују даље од школског програма, да схвате да постоје памћење и заборав, и да између ова два нема ничега, па нека одаберу сами.   

„Ми знамо судбу“ проф. др Ранко Поповић (фото: С. Гарић)

О књизи су поред приређивача, говорили проф. др Душко Певуља и уредник Сајма књига у Андрићграду Желидраг Никчевић. 

– Иза нас је век логорске цивилизације, како је записао Добрица Ћосић. Срби су били изложени прогонима и сеобама, беспримерним зверствима, геноциду и на крају века 1999. године разарањима и убијањима, која први пут у историји по починиоце нису представљали никакву опасност. Раније збирке сличних интенција нису ширину и обим Поповићевог подухвата, фрагментарне су и неретко површне. Испред нас сада има значајан допринос националној меморијалној култури – рекао је проф. др Душко Певуља – Све заступљене ауторе није могуће побројати, али поменимо најзаступљеније песнике, то су: Љубомир Симовић, Ђорђо Сладоје, Стеван Раичковић, Десанка Максимовић, Милан конменић, Зоран Костић, Јован Дучић…

                                                       

Н. ЈАНКОВИЋ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.