ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ СВЕТ: ПРВИ СВЕТСКИ РАТ У ИСТОРИЈИ И ИСТОРИОГРАФИЈИ

ИСКРА на Фејсбуку

У Андрићевом институту 30. јуна у 9:30 часова почеће међународна конференција: „Године које су промениле свет: Први светски рат у историји и историографији“ у организацији Одјељења за историју Института. 

Велики рат није био само први од два глобална и катаклизмична војна сукоба у 20. веку, највећа и најкрвавија у историји људске расе. Представљао је и цивилизацијску прекретницу – политичку, економску, технолошку, културну и војну. По последицама његов утицај траје до данашњих дана. Конференција не обележава само стогодишњицу Првог светског рата. Амбиција је да конференција размотри и допринесе потпунијем разумевању питања како и зашто је дошло до рата, какви су били токови рата, поготово на Балкану, као и његово непосредно и једновековно наслеђе.

Улаз на конференцију је слободан.

 

ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Субота, 30 јун:

09:30 – 11:15: Панел I: Пут у рат – почетак рата

Референти:

Брус Менинг: Додатна размишљања о Јулској кризи 1914.

Олег Ајрапетов: Почетак Првог светског рата: реакција руског друштва

Фјодор Гајда: Руски радикални либерали и руски циљеви у Првом светском рату

Јован Заметица: „Немирни сусед“: историчари и балкански узроци Првог светског рата

Миле Бјелајац: Где је било буре барута: аустроугарски план за случај да Србија прихвати ултиматум од 23. jула 1914.

Мирослав Перишић: Атентат у Сарајеву: отворена питања

 

11:30 – 13:15: Панел II: Први светски рат на Балкану и у Југоисточној Европи

                       Референти:

Шон Брејди: Велики рат у Југоисточној Европи из другог угла: случај Сицилије 1914-1918.

Алексеј Тимофејев: Балкан и руско-српски односи у Првом светском рату 1914-1917.

Горан Милорадовић: Српска војска 1916-1918. и добровољачко питање: мотивација, очекивања, допринос, последице

Марвин Бенџамин Фрид: Аустроугарски ратни циљеви на Балкану

 

14:15 – 16:00: Панел III: Окупација, цивилне жртве, ратни заробљеници разарања

Референти:

Алан Каминг: Хуманост и снага: Улога Болнице шкотских жена у Србији 1914-1919.

Гордана Илић Марковић: Српски ратни заробљеници и интернирци у Аустроугарској и аустроугарски ратни заробљеници у Краљевини Србији у Првом светском рату

Радослав Распоповић: О аустроугарској окупационој власти у Црној Гори

Далибор Денда: Српски ратни заробљеници у Бугарској 1915-1918.

Велибор Видић: Ваљевска болница 1914-1915.

Дмитар Тасић: Краљевина Србија и имовина поданика непријатељских држава током Првог светског рата

 

16:15 – 18:00: Панел IV: Крај рата, последице Версајске конференције, поуке историје

Референти:

Миле Бјелајац: Версај и тзв. вештачке државе

Боривоје Милошевић: Босна и Херцеговина у вријеме завршетка Првог свјетског рата и стварања југословенске државе

Љубодраг Димић: Албанци и Југославија 1918-1921.

Војислав Павловић: Исход Великог рата на југословенском простору и могућа алтернативна државна и територијална решења

Светозар Рајак: Век Првог светског рата: поуке и упозорења историје

Недеља, 1. јул:

09:00 – 10:45: Панел V: Први светски рат у историографији, кинематографији и књижевности

Референти:

Милош Ковић: Гаврило Принцип: скица за портрет

Предраг Лажетић: Вредновање традиција Првог светског рата у збиркама и на поставкама Војног музеја у Београду 1918-2018.

Јован Делић: Књижевност и Први светски рат

Александра Вранеш: Књига у Првом светском рату

Бојан Јовић: Први светски рат – неки естетички и поетички аспекти

 

10:45 – 11:15: Завршетак конференције

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.