СКИЈАШКИ РАЈ НА ИВЕРУ ИЗНАД МЕЋАВНИКА: Кустина бајка за децу жељну снега, учења и природе! (ВИДЕО)

Сваки долазак на Мећавник и Мокру Гору је празник сам по себи. Горе, изнад пута, угнежђен на брду стоји Мећавник, село измаштано из колективне свести и бајки српског и руског народа, а над њим бди Свети Сава који се настанио у тамошњој цркви.

 

Ово село има једну занимљиву особину коју дели са метеоролошким приликама око себе, а то је да на моменте у њему може владати нека посебна врста мира, али и велика гужва и она лепа врста хаоса која доводи до експлозије креативности и забаве.

Овога пута, на улазној капији сачекао нас је потпуни мир. Разгртали смо облаке док се кроз тишину нисмо пробили до Конака, локалног кафеа, а унутра бука.

 

Већ са врата могло се претпоставити да је унутра мноштво деце. Улазећи у Конак, свуда около била су деца са трегерима и руменим образима, очигледно тек пристигла с мраза у топло.

 

Међу њима су се размењивале само речи које се тичу скијања и радознали погледи свуда около који су падали на клавир, књиге, базен, стару балалајку и велики камин. Ни деца, која имају најбујнију машту, не могу да сакрију своје одушевљење Мећавником који је, олигледно, надрастао сва њихова маштања.

Питали смо их због чега су на Мећавнику, а они сложно одговарају: ,,Због скијања!”.

Рекли су нам да је још једна велика група деце смештена у хотелу ,,Младост” на скијалишту ,,Ивер”.

 

Након свитања, са Мећавника смо кренули према Иверу. Када се успињете од 700 метара ка 1350 метара надморске висине, виде се многе ствари, али тог јутра су се врхови Мокре Горе сакрили међу облацима и под снегом.

 

Вијугавим, али сувим путем довезли смо се на паркинг хотела Младост на Иверу где се слабо шта могло видети. Екипа Искре је дошла до самог хотела и на стазу за скијање на којој би Иверу могли да позавиде многи европски скијашки центри.

 

Доле у дну стазе се добро види, а идући према врху, магла је била све гушћа.

Распитали смо се где могу бити деца за коју смо чули да су овде на скијашком кампу све до 18. фебруара, и то у две групе које се смењују после неколико дана. Речено нам је да су пре 15 минута сви отишли на стазу, која је, тог тренутка, била готово пуста.

 

Међутим, након минут или два, пред нама ће се одиграти крајње филмска сцена. Из облака густе магле која се спустила, ваљда да опроба стазу и одскија се низбрдо, прво се чује смех, а затим једно по једно из магле се појављују деца на скијама, а наравно у пратњи својих инструктора.

 

Одједном, монотоно бела и магловита стаза претвара се у шарени водопад најмлађих скијаша који скијају као одрасли.

 

Желећи да чујемо више о овом ски кампу који већ годинама организују Ски клуб ,,Ројал” и ,,Лотика”, разговарали смо са Стефаном Вукићем, једним од главних инструктора на кампу:

 

– Ово је девети по реду камп на Мокрој Гори и сваке године се повећава број учесника, а разлог томе је тај што су овдашњи услови савршени. Учесници су смештени у два хотела која се налазе у непосредној близини један другог, а овај на Иверу је на самој стази што заиста јесте идеално за нас. Циљ овог кампа је да што већи број деце научимо да скијају – рекао је Вукић.

 

Свако заустављање на стази буди пажњу скијаша, па су се код нас заустављала многа деца желећи да кажу нешто о свом доживљају овог места и самог кампа.

Учесници кампа су видно одушевљени стазама које су, по њиховим речима, савршене, али и дружењем које се одвија и после одласка са стазе, настављајући се у спортској хали, у холовима хотела или у ресторану за вечером. Многа деца су овде први пут и баш на овом месту су научила да скијају, али су кроз камп упознали и  доста вршњака из целе Србије.

Највећи утисак на децу оставља базен на ком се опуштају након скијања, али и домаћа храна која овде, по њиховим речима, има много бољи укус него код куће.

 

Сви учесници кампа су обожаваоци природе, па је Ивер за њих веома атрактивно место и једина ствар која им овде тешко пада јесте то што се, након недељу дана скијања, пакују и иду кући како би следећој групи деце на недељу дана преоустили планину која у ове хладне зимске дане одзвања дечјим смехом као ретко која планина у било које доба године у Србији.

 

Одлазећи од Ивера, заједно са маглом, ка Мећавнику, иза нас остаје дечја вриска, звук снега који парају скије и у планини међу облацима остављамо оне који су свој распуст одлучили да проведу у природи упркос ветру, зими, леду, али и видео-играма, друштвеним мрежама и осталим стварима које су их могле задржати код куће.

 

Овај, већ традиционални, ски камп је најбоља потврда тога да у нашој земљи постоје места на која човек данас може побећи од свега што га онечовечава.

Наш доживљај деветог ски кампа на Мокрој Гори је јединствен, као и све што се одвија у амбијенту измаштаном од стране великог Емира Кустурице.

 

Толико је у ове дане у планини магије и смеха, али и туге због одласка да, барем на тренутак, ово место може послужити као идеално да се само укључи камера и сними филм о оном најбољем, најздравијем и најлепшем што ова земља има да понуди, а то су деца која ће је наследити.

 

Уколико наша земља остане на оваквој деци коју смо срели и са којом смо разговарали, онда немамо због чега да бринемо.