Српско становништво Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе, Санског Моста и у још око 60 села и заселака, прогоњено је и убијано, а њихова имовина, цркве и храмови до темеља уништени.
И вечерас објављујемо детаље судског записника о бруталним злочинима, по наредби Атифа Дудаковића, који је и поред утврђених основа сумње, пуштен да се брани са слободе.
Убијање цивила српске националности, спаљивање скелета, паљење и уништавање имовине, прогон српског становништва – злочине по наредби Атифа Дудаковића, свједоци су до детаља описивали. Тако и ситуацију у којој Атиф Дудаковић војницима из бригаде наређује да, девет лица колико их је према исказу свједока било испред мотела у Босанском Петровцу, одведе у „сабирни центар“.
Дио записника са рочишта о одређивању притвора Атифу Дудаковићу:
„Заробљени су кренули и дошли до, већ, описане увале у којој сам, по мом доласку, затекао седам лешева. Постројили су се изнад увала. Ибрахим Шиљдедић – Шиљо, Реџеп Злојић „Злојић“ и наведени војник (Суд сумња да је ријеч о Самиру Солаковићу) су извршили стријељање ових заробљеника, на начин што су пуцали из аутоматског оружја у исте.“)
Свједоци су до детаља описали и стријељање седам заробљених војника Војске Републике Српске по наредби Атифа Дудаковића.
Дио записника са рочишта о одређивању притвора Атифу Дудаковићу:
„Након пуцњаве, један од заробљеника у које смо претходно пуцали, је био жив и јаукао говорећи убијте и мене, немојте ме остављати“. Након тога је Хасан Ружнић ишао од тијела до тијела заробљеника у које смо пуцали и свакоме од њих пуцао појединачно по један метак у главу, укључујући и рањеног заробљеника који је дозивао говорећи ‘убијте и мене’.“)
Бруталност злочина почињених по наредби Атифа Дудаковића, о чему постоји осам хиљада страница документације, захтијева најстрожу казну, поручују у Републичком центру за истраживање ратних злочина.
– Ако имате само у виду чињеницу да је достављено тачно 15 локација масовних гробница и 208 појединачних локација гробница лица српске националности која су брутално убијена и стрељана од стране припадника Петог корпуса, директно по наређењу Атифа Дудаковића најбоље показује размјеру злочина -истиче Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила.
Пуштањем Дудаковића на слободу, поручују у Републичком центру, Суд БиХ, према којем, напомињу, постоји велико неповјерење, директно се умијешао у исход поступка и тако утицао на могућност да Дудаковић изврши притисак на свједоке, чиме би се, сматрају, избјегло задовољење правде и осуђујућа пресуда.
Такође, судија Дарко Самарџић, који је процијенио да нема основа за одрђивање притвора Дудаковићу, у другом случају казнио је адвоката који је критиковао рад Суда БиХ.
Тако адвокат Слободан Перић из Бањалуке мора да плати три хиљада марака, због тврдње да Суд има једно правило кад потврђује оптужнице Србима, сасвим друго – кад одлучује о Бошњацима.