МУХИН: Била би ми част да добијем српско држављанство

Фото: Sputnik

Била би ми велика част да добијем српско држављанство, каже за Спутњик Николај Мухин, руководилац уметничког тима за радове на куполи у Храму Светог Саве, члан Руске академије уметности и народни уметник Русије.

„Нико ми ништа није нудио и то питање никада до сада није покретано. Не знам да ли постоји правна основа да грађанин Русије има двојно, руско-српско држављанство и о томе ћу се распитати. Ако таква могућност постоји, ако није у супротности са законом Руске Федерације, са задовољством ћу узети држављанство Србије. То би за мене била велика част“, каже Мухин, одговарајући на питање да ли су тачне гласине да прижељкује српски пасош.

Мухин је први пут дошао у Србију 1994. године када је у посети нашој земљи боравио блаженопочивши патријарх московски и целе Русије Алексиј Други. Тада није могао ни да замисли да ће у Србији радити више од 15 година и да ће ту стећи много пријатеља. За то време он је за Српску православну цркву осликао четири храма и иконостас у манастиру Липовина.

„О декорисању Храма Светог Саве почео сам да размишљам 1994. године, приликом моје прве посете Србији. Тада сам био са делегацијом коју је предводио руски патријарх Алексиј Други. Сећам се да сам био фасциниран величином београдског Храма, јер тада још није био изграђен Храм Христа Спаситеља у Москви“, прича Мухин.

Тренутно са својим тимом, састављеним од стотинак врсних руских уметника, у московској радионици Мухин ради на изради мозаика за куполу Храма Светог Саве. Како каже, у атеље се последњих месеци готово преселио.

„Овај посао је смисао мог живота. То је оно што испуњава цело моје биће, то је разлог мог постојања. Ништа друго и не умем да радим. Због грандиозности овог подухвата, са мислима о београдском Храму лежем и са њима се будим. То је постало нешто најзначајније у мом животу“, каже он.

Мухин припада најужем кругу руских мајстора иконописа, а често је називан и „најбољим наследником великог Андреја Рубљова“. У Русији и целом православном свету ужива изузетно велики углед.

Светску афирмацију стекао је радећи на фрескама у Храму Христа Спаситеља у Москви, за шта је добио и признање Руске православне цркве — Орден Сергија Радоњишког. Осликавао је православне храмове широм света — у Загребу у Хрватској, Нијагати у Јапану, у САД у држави Охајо, на Малти, Азербејџану итд.

Искуства стечена у осликавању московског Храма су драгоцена за њега и његов тим, али се задаци знатно разликују од ових који су сада постављени када је реч о декорисању београдског Храма.

„Не могу се поредити та два храма, јер се ради о принципијелно различитим стварима и задацима. Код нас у Храму Христа Спаситеља је зидно сликарство, тј. то су фреске, а у Храму Светог Саве су мозаици. Све је другачије — технологије, логистика, припрема, материјали, количине. Заиста има много разлика“, објашњава Мухин.

На осликавању московског Храма радило се чак и ноћу, а посао је завршен за рекордних осам месеци, иако је реч о скоро дупло већој површини.

С друге стране, Мухин обећава да ће радови на куполи Храма Светог Саве бити у потпуности завршени у предвиђеном року, до децембра ове године. За то су најзаслужнији руски уметници и руска енергетска компанија „Гаспромњефт“, која је донирала 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе.

Београдски Храм биће украшен по узору на примерке византијских мозаичних декорација 12. века. У куполи Храма ће се налазити композиција Вазнесења Господњег са Спаситељем и Пресветом Богородицом, апостолима и арханђелима и празничним тропарима.

Сферичну славу Христа подржавају четири анђела у белим одеждама, композиционо образујући крст. Црвена боја и злато на крилима анђела уносе тријумфалну ноту празника Васкрсења Господња, који претходи Вазнесењу.

Мухин је већ разрадио и изглед олтарског простора, али пре тога мора да се уговори тај део посла. Да би олтар био завршен до почетка 2019. године, када се обележава 800 година аутокефалности СПЦ оличене у првом архиепископу Светом Сави, Мухин и његов тим морали би већ у јулу да приону на посао. Сада је то, међутим, у рукама добротвора и — Бога.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Тагови:

?>