МЕЊАО ИЗЈАВЕ: Момира Стојановића у Хагу терети – дезертер!

„Најпоузданији“ сведок на чијим исказима су базиране оптужбе против генерала Момира Стојановића, бившег начелника ВБА и актуелног председника скупштинског Одбора за безбедност, за којим је недавно расписана црвена Интерполова потерница због наводних ратних злочина на Косову, јесте Нике Перај. Њега је Војни суд у Нишу после ратних сукоба осудио на 15 година робије због дезертерства.

У питању је Албанац католичке вероисповести, бивши официр у 52. артиљеријско-ракетној бригади Војске Југославије, који је, као капетан прве класе ВЈ, до краја јуна 1999. учествовао у војним операцијама на Косову и Метохији. Три дана пре повлачења војске с КиМ, он је дезертирао.

Перај је у неколико наврата сведочио пред Хашким трибуналом о злочинима почињеним у пределу Ђаковице, а први пут на суђењу Слободану Милошевићу. Бивши председник Југославије покушао је да га дискредитује као дезертера, који је дошао да сведочи против њега „на захтев ОВК“, да би тиме обезбедио себи „полису животног осигурања“, јер је као официр ВЈ био на „списку ОВК за ликвидацију“.

Перај је, између осталог, у исказу пред Трибуналом, који је доступан јавности и касније коришћен у суђењу тзв. косовској шесторки (Лазаревићу, Павковићу, Ојданићу, Шаиновићу, Лукићу и Милутиновићу), као и Властимиру Ђорђевићу, навео да је непосредан повод за злочине било убиство полицајца Милутина Прашчевића. Тврдио је да је био на неформалном састанку у једној приватној кући, близу касарне, у Ђаковици, на којем је Момир Стојановић, у то време начелник безбедности Приштинског корпуса, рекао да се спрема велика одмазда и наводно наредио убиство више од сто „глава“ и паљење кућа у области Река.

Перај је сведочио и да је „операција Меја“ координисана из команде ВЈ у Ђаковици, где је, како тврди, видео извештај по којем је тог дана „у Кореници убијено 74, а у Меји 68 терориста“. Такође је сведочио да је лично видео лешеве око 20 људи убијених из непосредне близине. Током унакрсног испитивања, он је објаснио „да је изјава о елиминацији 100 глава изнета у време Прашчевићеве сахране, и да он није директно учествовао у том разговору, већ је чуо коментаре“.

– Нике Перај је пред хашким истражитељима дао три-четири различите изјаве. Зато он за нас, иако је Трибунал у великом делу уважио његово сведочење, није био кредибилан сведок – каже адвокат Михаило Бакрач, који је бранио генерала Владимира Лазаревића.

Он је навео да је одбрана довела у питање кредибилитет тог сведока и да је после њега сведочио и генерал Стојановић:
– Да је тачно оно што је Перај рекао, Стојановић не би могао да дође у Хаг јер би се плашио да тужилаштво не подигне и против њега оптужницу, и да га не задрже. Он је, међутим, дошао и сведочио без бојазни, јер му је биографија чиста. Када одбрана доведе сведока, јасно је да он неће одговарати само на питања која иду у корист браниоцима, већ ће му питања постављати и тужилаштво и судско веће. Стојановић није имао проблема да одговори ни на једно питање, нити је накнадно имао проблема са Хагом. Он је негирао Перајеве наводе, као, уосталом, и генерал Лазаревић.

СУМЊЕ

Као и Милошевић, тако су и браниоци „косовске петорке“ од почетка сумњали да је Перај или шпијун ОВК убачен у редове војске или да је пребегао на другу страну и сведочењем купио слободу на Косову, где је и остао да живи.

Тагови: Интерпол, Косово и Метохија, Момир Стојановић, Ратни злочин, Хаг