ЕУ: Спасавај шта се спасти може
Фото: РТС
Немачка канцеларка мења курс и залаже се за „Европу са две брзине“. Многима се тај концепт не допада, јер он у себи крије опасност од разилажења интереса појединих држава, што би могло да доведе – до распада.
На последњи наступ немачке канцеларке на самиту Европске уније на Малти морало је да се чека. Био је предвиђен за петак у 18 сати, али је њена изјава за новинаре стално одлагана; што се дуже чекало, све више новинара је напуштало салу да би правовремено довршило своје чланке и прилоге. Тако је само мали број њих уживо чуо шта је канцеларка напослетку рекла, око 20 сати: „Историја последњих година је показала да ће постојати ЕУ са различитим брзинама, да неће сви учествовати у истим ступњевима интеграције.“ Ова реченица је у европским медијима остала готово незапажена.При томе је то први пут да је немачка канцеларка тако јасно присвојила овај, иначе стар, концепт. Они који су помислили да је то била само једнократна изјава, већ следећег дана су видели да су се преварили. Приликом састанка са пољском премијерком Шидло, Меркелова је поново поменула Европу која има „две брзине“. А Пољакиња, чија земља се заправо увек противила том концепту, није јој противречила.
Тако је постало јасно: немачка канцеларка се определила за оно што је, према њеном мишљењу, проходан пут за Европу коју потресају кризе. Она ће га следити са својом мирном одлучношћу. „То би требало озбиљно схватити“, рекао је један дипломата ЕУ у Бриселу у разговору за ДВ.
„Видите какви су изазови“
На предстојећем самиту у Риму, шефови држава и влада неће славити само 60 година постојања Европске економске заједнице, већ и визију будућности ЕУ после „Брегзита“. Европа са две брзине ће, како изгледа, бити део те визије. Иако у тој конструкцији постоји и много слободног простора, јер ће земље, већ према нахођењу, моћи да се прикључе – или не прикључе – неком пројекту, многи се при томе не осећају добро.
Један од таквих је и летонски министар спољних послова. У разговору за ДВ Едгар Ринкевичс је рекао: „Пре неколико година, то бих још био сматрао за лошу идеју“, али овај искусан политичар додаје: „Видите какви су изазови.“
Чињеница је да у Европи већ деценијама постоје различите брзине. Еврозона, слобода путовања у оквиру Шенгенског споразума, Протокол о социјалној политици из Мастрихта, све су то делови „деградиране интеграције“, у којима не могу да учествују све земље ЕУ.
Неке констелације се могу замислити у будућности: еврозона, језгро Европе са немачко-француским погоном или круг оснивачких земаља. Али није ли управо то део проблема? Зар се неће интереси земаља све више разилазити управо зато што је њихова повезаност све слабија?
„Једном ћемо имати ситуацију у којој одлуке неке врсте језгра ЕУ више неће бити у складу са позицијама других“, упозорава Ринкевичс.
Одржати пројекат ЕУ
Питање је, дакле, хоће ли Европска унија концептом различитих брзина продати своју душу? У времену „Брегзита“, Трампа, кризе са евром и мигрантима, многи политичари ЕУ још само следе паролу: Главно је да фирма остане читава, па макар то значило и крај уједињене Европе.
Због многих криза, ЕУ је изгубила свој „стратешки фокус“, каже посланица Европског парламента Тања Фајон. Ова социјалдемократска политичарка је из Словеније и страхује да ће у Европи различитих брзина та мала земља на истоку Уније – пасти на зачеље.
Она не би имала шта да супротстави политици националних интереса великих држава и савеза у ЕУ: „Основна идеја је била да смо равноправни партнери и да профитирамо од заједничке политике.“
Неке земље као што је Мађарска сада једноставно неће да сарађују када је реч о осетљивим темама. Једна од таквих тема је и расподела избеглица у оквиру Европске уније. Шта још вреди Европска унија ако се солидарност званично потисне у корист Европе à la carte?
„Такве ситуације још није било“, каже летонски министар спољних послова Ринкевичс, и додаје да је важно да се Европска унија одржи као пројекат.
И да то важи посебно за привреду, али и за заједничку валуту Старог континента.
Пред вратима је већ следећа криза у Грчкој, можда чак и трговински рат са Трамповим САД. Дакле, да не би све пропало, немачка канцеларка покушава да спасе бар скелет Европске уније. Можда ће се заједнички пројекат једном, у некој будућности која неће бити тако непријатна према ЕУ, на њеним ребрима појавити са нешто меса и мишића. Европа са „две брзине“ је покушај Ангеле Меркел – можда и последњи – да се спасе Европска унија.
