Слободан Антонић
О разлици између човека из народа и човека масе
Слободан Антонић
Иако на први поглед делују слично, ова два појма представљају различите друштвене типове.
Маса је млађа рођака гомиле, настала с масовним медијима. Док човек из народа мисли здравим разумом и на основу искуства, мисли човека из масе углавном производе медији – најпре штампа, па радио и телевизија, а данас друштвене мреже.
Како би био у гомили човек мора да се нађе физички уз друге људе. Маса, међутим, има исту психологију као и гомила – ирационална је, поводљива и зла – јер се све врсте нечасних поступака лакше чине у групи. Једино што код масе није нужно физичко присутво. Тај „лепак“, који километрима раздвојене појединце претвара у психолошку гомилу, чине управо масовни медији.
Ево како би се на основу неколико класичних дела – попут „Побуне маса“ (1930), Усамљене гомиле (1950) или „Извора тоталитаризма“ (1951) – могла описати разлика између човека из народа и човека масе.
Човек из народа је стабилно повезан с културом и историјом свог народа. Он зна да је тек карика у ланцу људи и нараштаја. Држи се традиције и здравог разума. Скептичан је према горљивим идеологијама и политичким мега-плановима. Живи од рада и цени рад. Има своје место у друштвеном поретку. Свестан је својих ограничења и признаје да и други људи имају врлине. Поштује искуство, знање и хијерархију ауторитета. Прича о ономе што зна, а радо ће да чује и о ономе што не зна. Преноси традицију на следеће поколење. Воли што је инокосан.
Човек масе, пак, након дуготрајног конзумирања медија, верује да је супериоран у односу на друге припаднике исте заједнице. Он верује да је боље информисан, дакле боље образован, а онда и морално, интелектуално и културно надмоћан над осталим људима у заједници. Овај осећај супериорности јача што је класни положај виши, мењајући његов карактер. Мисли да свет почиње од њега, због чега презире историју и искуство. Не жели дискусију или компромис, понаша се као размажено дете: „ви сте дужни, ја имам право, ја то хоћу, дакле ви морате“. У политици не тражи решења, већ кривца (непријатеља) и његово уништење сировим деловањем: поништавањем и линчом. Свуда око себе шири мржњу и нерпељивост према главној непријатељској групи, али и према другим фракцијама из сопствене групе.
Народ и масу чине сви слојеви, зато се они често не разликују (овде 107). Али, чак и кад су истог састава, њихов групни карактер је другачији. Народ одликује саосећајност и симпатија, масу емоционална зараза, односно афективна инфекција (Gefühlsansteckung, psychische Ansteckung), која по правилу завршава у огорчености (Ressentiment; Макс Шелер, овде; уп. овде 144 и даље).
Рецимо, човек из народа жали несрећу конкретне особе, или саосећа с тугом особе коју зна. С друге стране, човек масе жали зато што емоције околине, било директно или преко медија, прелазе на њега. Што је маса већа, зараза је кумулативнија, да би на крају прешла у хистерију, фанатизам или линч. Заражени људи верују да су сједињени узвишеном емоцијом, која год да је, али то убрзо рађа огорчење према свима који ту емоцију не деле. Зараза не спаја људе као личности, већ их утапа у исту масу, нетрпељиву према сваком ко је изван ње.
Човек масе види заједницу као непомирљиво подељену у два „племена“, где етички стандарди важе само унутар његове групе. Према онима који су „непријатељи“ дозовољено је све што хоће и може да уради. Човек масе се не либи да предузима најпрљавије преступе према „непријатељу“, при чему не осећа ни најмањи сукоб с властитом савешћу. Ово поготово кад се нађе у маси. „А кад маса делује по своме“, како каже Хосе Ортега и Гасет, „ради то само на један начин, јер други не познаје: линчује“.
Пошто мисли да свет почиње од њега, човек масе замишља да систем може бити много бољи, само ако би се он питао (да он дође на власт). Готово све што су радиле генерације пре њега он види као трице и кучине. С оно неколико једноставних идеја које је добио из медија, чини му се да ће се све решити једноставно – што у реалности најчешће значи да ће се поступати на основу незнања, несварених идеја или простог опонашања. И што су знање и карактер човека масе безначајнији, то ће бити дрскији и радикалнији у политичким захтевима.
У заоштреним друштвеним приликама човек масе лако упада у апокалиптичку емоционалну заразу о (политички) последњим временима. Стари свет се завршава, треба још сасвим мало и ево Хиљадугодишњег царства. Зато човек масе користи есхатолошки речник – „нема назад“, „сад или никад“, „после овога више ништа неће бити исто“. Очекује секуларну апокалипсу – догађај који ће бити „последњи суд“ и победити стари свет. У том догађају извршиће се морално прочишћење читавог друштва – уз коначно уклањање „грешника“.
Тип човека масе данас је веома присутан као „умрежена гомила“ (овде 12). Што је наратив радикалнији, то га „умрежена гомила“ лакше прихвата (14-15). Друштвене мреже постају плодно тле за дилетанте, примитивце и демагоге сваке врсте – само ако су довољно радикални да заголицају машту или покрену базичне страхове, предрасуде и фрустрације виртуелне гомиле (28).
Као и свака друга гомила, и ова показује изузетну поводљивост (посебно за ласкавцима), лаковерност (подложност сугестивности), импулсивност, раздражљивост, нетрпељивост, а онда и мржњу према свакоме кога види као непријатеља или ко јој се супротстави (27). Све то доводи до варваризације јавног простора – не само у смислу примитивизације мишљења и осећања, или неаргументованог рушења кредибилности (ауторитета), већ и одрицања од људскости оног другог, као непријатеља, корумпираног слабића, покварењака или издајника (28).
Друштвене мреже погодују умножавању човека масе зато што алгоритам ствара филтер балоне (filter bubble). Што се више комуницира на друштвеним мрежама и сурфује по интернету, то се филтер-балон више пуни истоврсним информацијама које га још више надувавају (98-99). У таквим балонима афективна инфекција је редовна појава. Посебно су честе разјарице (rage bait), онлајн поставке које изазвају јаку негативну емоцију, што након заједничког згражавања и бешњења, доводи до још чвршће хомогенизације налога који деле исти филтер балон. Тако људи из различитих слојева постају дигитални лумпенпролетаријат (116) – са свим одликама онлајн масе.
Овоме бих само још додао то да у својој сталној емоционалној грозници човек масе презире све који не деле његову горљивост, а посебно „неутралне“. Док су непријатељи морални грешници, неутрални су моралне издајице. И они ће, заједно с грешницима, на крају бити прочишћени.
Не знам зашто ми се учинило згодним да подсетим на разлику између човека из народа и човека масе. Штоно кажу: не може да штети, а ако не штети, можда ће да користи.
