Зове јуче Олга Кљуева, из завејане Москве шаље поздраве, и таман да узвратим, кад она пита – је ли се Кустурица шалио када је рекао да у његовом оркестру свира и Слободан Милошевић?
-Није, милошка!
И Олга ништа више не пита.
Нити јој је ишта јасно.
После је послала најаву телевизијске емисије у којој Емир Кустурица гостује код Захара Прилепина.
Биће емитована на Аранђеловдан, у ударном термину руске РЕН ТВ.
Пред долазак у студио, мало смо заснежили у Зубовском булевару, те ноћи.
Крили се од ветра, и кад смо ушли у подземну гаражу, јурнули смо према тенку паркираном у ћошку, да се фотографишемо, и испалимо цигарету.
Емир Кустурица је стигао касније.
Без Ордена дружбе на реверу.
Захар Прилепин, садашње најзначајније име Русије, негдашњи рокер који је носио минђушу, радио по клубовима и на гробљу, ветеран чеченског рата, у полицији крио да чита књиге док није постао командир, добитник најзначајнијих књижевних награда, међу њима и Јесењинове, братски је дочекао нашег прослављеног редитеља.
-Емир, ви видели Путина? – питао је.
-Да,видео сам га. Пили смо шампањское, разговарали. Он ми је дао Орден дружбе. Ја сам дружељубив човек!
-Је ли Путин питао за Прилепина, има ли времена да га чита? – наставио је Захар.
И од свег пића којим смо гошћени узео јабуку и са Кустурицом кренуо ка студију.
Причали су о Русији.
-Она ми је у срцу, рекао је наш редитељ, велика земља и велики народ, велики сте у свему!
За нас је музика као вотка.
Опијум за народ, како је Маркс говорио за религију.
После првих нота, публика у студију је у руском ритму завриштала од среће.
Очарана Кустурицом, његовом скромношћу и једноставношћу, Олга Кљуева, са којом сам био у режији, понављала је – маладец!
-Србија никада Русији неће увести санкције, ми смо то имали! – рекао је наш редитељ Прилепину, најављујући московску премијеру филма “ На млечном путу“ за 19. децембар, и додао да је сваки филм – филм о домовини, а Холивуд одавно претворен у аагенцију.
Далеко иза поноћи завршено је снимање.
По изласку из студија, Кустурицу су дочекали новинари, и обожаваоци.
-Јесте ли уморни, професоре? – питао је Деjан Спаравало.
-Чини ми се да нисам, идемо по Мају, а онда у живот. Грех је у Москви време трошити на спавању!
Испраћа нас Прилепин.
Пред нама његова прича из Доњецка, о човеку који је обилазио стражарнице, и свуда слушао речи које се и овде изговарају – С Богом, нека вас Христос чува!
Тагови: Емир Кустурица, Захар Прилепин, Москва, Олга Кљуева