РАЗГРАНИЧЕЊЕ ЦГ и КиМ: Чији су Кула и Чакор?

Порука из Приштине коју је јавности предочила посланица Демократског савеза Косова Бесе Гадзери да границу са Црном Гором треба мењати и вратити ону из времена 1974. па до 2002. године, отворила је нову причу о нерешеним међама Подгорице са суседима. Јер, после Хрвата (Превлака), БиХ (Суторина) сада и Косовари упиру прстом на Црну Гору и то баш у часу када режим увелико заговара евроатлантске пројекте, чланство у НАТО и ЕУ. Узгред, питање границе са Албанијом није „утврдо“ завршено, а посебно оне преко Великог блата – Скадарског језера.

– Влада Црне Горе је поставила таблу на територији Косова и нашим грађанима, становницима општина Пећ и Дечани, не дозвољава се да користе своју земљу на граници са Црном Гором – казала је Гаџери на седници косовског парламента, наводећи да су Црногорци „ушли“ негде седам километара, а негде пет и тако све до 40. километра.

Пре четири године Подгорица и Приштина започеле су консултације о потписивању споразума о демаркацији 79 километара дуге границе, али потпис још није стављен на тај документ. Разлог који се прећуткује јесте што косовска страна још није била начисто коме припадају Кула и Чакор. Ради се о појасу који је шумовит и богат пашњацима (око шест хиљада хектара), али и катунима. Џаба што су катастарски папири на страни Црне Горе, договора још нема.

– Црна Гора треба да има границе тамо где су јој и биле – дипломатски одговара за „Новости“ Мехмет Бардхи, председник Демократског савеза. – Спор није решен код Куле где је гробље и тамо се сада налази знак међаш, ту је и Чакор, пашњаци и катуни на којима мештани издижу стоку. Двојица дипломата Лукшић и Тачи морају да седну и утврде границу, по мапи која је важила у Уставу СФРЈ из 1974.

Овај гранични проблем почео је да се јавља 1999. године, свега пар месеци после НАТО бомбардовања СРЈ, када су припадници Кфора срушили пут на Чакору, од Мурине према Пећи и на неколико места поставили пирамиде која је за снаге међународне заједнице била линија разграничења Црне Горе и Косова. Али тај посао је изведен на штету Црне Горе, јер су пирамиде постављене 850 метара унутар њене територије! То је и разлог што још није пуштен у саобраћај асфалтирани пут према Пећи са заједничким граничним прелазом на Чакору, иако је Црна Гора у тај пут уложила око милион евра.

Тензије на том простору почеле су да расту 2009. године када су у околини Рожаја на путу за Пећ, косметски Албанци уништили и уклонили обележја државе Црне Горе! Они су данима протестовали, тврдећи да око хиљаду хектара земљишта на подручју планине Жљеб, између Рожаја и Пећи припада Космету, односно да је Црна Гора на територије те „државе“ ушла чак шест километара. По њима, то земљиште је у катастарским књигама општине Пећ, али је истина да оно заведено и у истим књигама у Рожајама где људи плаћају порез… Потом су уследили протести становника Пећи, Истока, Ђаковице и Дечана који су тражили да користе катуне на црногорској страни Чакора. Власт у Приштини најављивала је „скору демаркацију границе са Црном Гором“, али ни на двадесетак одржаних састанака није постигнут договор две стране око спорних локација – Кули у општини Рожаје, и Чакору, под шумом, коју шумокрадице тамане, као и пашњацима.

Узалуд што је члан црногорске комисије и директор Управе за некретнине, Драган Ковачевић, махао папирима тврдећи да та територија неспорно припада Црној Гори позивајући се на бројне папире и катастарску документацију стару преко 80 година. Договора нема.

ПРИМЕДБА МИТРОПОЛИТА

Приликом недавне посете шефа косовске дипломатије Хашима Тачија Подгорици, реаговао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. – Надам се да долази да нашем премијеру Ђукановићу врати оно што је за време Зетске бановине припадало Црној Гори и да му каже: „Ево ти, човече, Метохија. Враћам оно што сам отео.“ Ако би Тачи вратио оно што је све до 1945. било црногорско, тиме би се васпоставила права Црна Гора – сматра митрополит.

Тагови: Влада Црне Горе, Граница, Косово и Метохија, Кула, Црна Гора, Чакор