ДА ЛИ ПЕДОФИЛИ ВОЛЕ НАШУ ДЕЦУ: БРИТАНСКИ ИЛУМИНАТИ, ЕПСТИНОВ СВЕТ И ПРОТИВПОРОДИЧНИ ЗАКОН У СРБИЈИ
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
ОПЕТ НАСРТАЈ НА НАШУ ДЕЦУ И ПОРОДИЦЕ
У Србији, од прве деценије 21. века, тече злочиначки НАТО – НВО насртај на српску децу, коју, под изговором заштите „дечијих права“, хоће да одузимају од њихових родитеља, да би их, наводно, заштитили од породичног насиља, а затим, између осталог, послали на усвајање у разне „хранитељске породице“ широм света, укључујући и оне „нестандардне сексуалне оријентације“. И да би све наше породице ставили под надзор, у земљи која је изгубила пола милиона становника за десет година, и где мање од ЈЕДАН ПОСТО становништва има четворо и више деце.
Ево шта нас чека:“Први пут после 20 година мења се Породични закон у Србији, а промене које нам се намећу под изговором „заштите детета“ и „усклађивања са међународним стандардима“ заправо представљају највећи напад на традиционалну српску породицу од Другог светског рата. Експлицитна забрана сваког облика телесног кажњавања деце, чак и једног шамара, није просто бирократска глупост. То је директан ударац на вековни начин на који су се српске породице васпитавале: са љубављу, али и са ауторитетом родитеља који зна да је његова реч закон у кући.
Министарство за бригу о породици и демографију, уз подршку „цивилног друштва“ и ЕУ, уводи „позитивно родитељство“ као једини дозвољени модел. Родитељи који прекрше забрану биће слати на „едукације“ и „саветовања“, а Центар за социјални рад добија још већа овлашћења да врши „корективни надзор“ над родитељским правом. У тежим случајевима, одузимање детета. И све то уз могућност да дете само пријави родитеља, анонимне пријаве комшија или „добронамерних“ пацијената који су сматрају својом дужношћу да пријаве „свако сумњиво понашање родитеља“.
Али хајде да будемо искрени: систем Центра за социјални рад у Србији већ одавно не функционише. Часни и поштени људи масовно одлазе из те службе јер је постала чиста бирократија која није наклоњена родитељима. Олако се одузимају деца из породица које су у тешком материјалном стању, не зато што су родитељи „насилници“, већ зато што не могу да обезбеде „стандарде“ које захтева центар. Дете се онда шаље у хранитељску породицу која за то прима плату, уместо да се тај новац да биолошким родитељима што је чиста будалаштина и потпуна нелогичност. То није заштита, то је трговина децом под државним покровитељством.
У традиционалним друштвима, какво је српско, породично насиље према деци је веома ретко. Прави проблем је занемаривање у породицама где је један или оба родитеља алкохоличар, наркоман или криминалац. Али „батине“ као свакодневна појава? То је мит који се користи да се оправда државна контрола. У српској кући, отац који каже „не“ и понекад „потврди“ то чвегером, или ћушком није насилник, он је родитељ. „Позитивно родитељство“ које нам се намеће није дало резултате ни у западним друштвима где се примењује деценијама. У традиционалним друштвима као што је наше, оно само ствара конфузију: деца ће учити да је сваки родитељски ауторитет „насиље“, а родитељи ће се плашити да васпитавају сопствену децу онако како су и сами васпитавани.
Након ових измена, сваки родитељ добија нову главобољу. Дете из хира може да пријави „превише строго“ васпитање. Kомшија који вас мрзи може анонимно да јави „занемаривање“, а у Србији се такве пријаве често узимају здраво за готово, без правог испитивања. Центар за социјални рад у сваком домаћинству на Балкану може да пронађе „нешто што није по стандарду“ јер ми не живимо у „амерички сан“ већ балканску јаву. Ми смо Срби. Немамо тај новац, а и нисмо баш толико декадентно друштво да би држава морала да преузме улогу старатеља над децом. На крају ће све да зависи од добре воље (или зле намере) службеника.
Ово није закон који Срби желе. Ово је закон који нам се намеће да бисмо се „ускладили са ЕУ стандардима“. Исто као што нам намећу и друге ствари под изговором „модернизације“ и „прогреса“.“(1)
Тако пише, баш како је у „Небеској Литургији“ пророковао Свети владика Николај – да ће у Србији доћи време да Србин неће смети „децу своју својом звати, ни слободно мислит` ни дисати“.
Све у име „дечјих права“ и УНИЦЕФ агенде, коју су, између осталог, разрађивали и педофили. Јер педофили воле децу. На свој, помало нарочит, начин, али их воле. Ко не верује, нека чита даље.
ВЕСТ ОД ПРЕ ОСАМ ГОДИНА
Ево једне вести из 2018. године.
ЊУЈОРК, 23. фебруар (C-Fam) Дугогодишњи консултант УН за права деце Питер Њуел осуђен је за сексуално насиље и содомизацију детета током три године, почев од 1965. године. Прошле недеље је затворен и служи шестогодишњу казну након што се изјаснио кривим.
Баш док УНИЦЕФ покушава да обузда штету, његов заменик извршног директора, Џастин Форсајт, поднео је оставку јуче када је откривена његова историја сексуалног узнемиравања. Оптужбе су поднете током његове претходне функције председника добротворне организације „Save th Children UK“. Форсајт је претходно 15 година радио у Оксфаму, скандалима оптерећеној добротворној организацији која је ухваћена у отварању бордела за хуманитарне раднике на Хаитију након разорног земљотреса 2010. године.
УНИЦЕФ је за Дејли мејл рекао да су били „дубоко шокирани“ када је Њуел први пут оптужен 2016. године. Седамдесетседмогодишњи мушкарац био је познат као ауторитет за права деце широм света. Предводио је међународне напоре да се деца еманципују од родитељског ауторитета и забрани телесно кажњавање.
Њуел је био високо цењени консултант генералног секретара УН по свим питањима која се тичу деце. Био је главни аутор значајног приручника из 1998. године о спровођењу Конвенције УН о правима детета, који је наручио УНИЦЕФ, а који је и данас међународно референтно дело.
Вести о Њуелу појавиле су се прошле недеље, док је сектор међународне помоћи потресао још један скандал, открића широко распрострањеног сексуалног недоличног понашања радника Оксфама и других међународних агенција за помоћ, укључујући сексуално злостављање деце.
Притисак медија навео је портпарола генералног секретара УН Антонија Гутереша да одговори на забринутост због мреже сексуалних злостављача са имунитетом запослених у УН.
„Да будемо јасни. Одговор је не. Сексуално злостављање је злочин. Уједињене нације не захтевају и неће захтевати имунитет у таквим случајевима“, наводи се у твиту на званичном Твитер налогу портпарола објављеном почетком прошле недеље.
У саопштењу прошле недеље, нова извршна директорка УНИЦЕФ-а, Хенријета Х. Форе, рекла је: „Имамо нулту толеранцију према сексуалној експлоатацији и злостављању и остајемо посвећени континуираном учењу и усавршавању. Желимо правду за децу жртве и одлучни смо да сарађујемо са свим партнерима како бисмо је постигли.“
Али узбуњивачи кажу да сексуално злостављање од стране УН и међународних хуманитарних радника траје деценијама без адекватног одговора и да УНИЦЕФ има евиденцију систематских неуспеха у том погледу.
Најновији скандал укључује УНИЦЕФ-ово немарно праћење широко распрострањеног сексуалног злостављања деце од стране мировних снага УН у Централноафричкој Републици. Упркос спровођењу истрага за утврђивање чињеница које су откриле широко распрострањено сексуално злостављање, УНИЦЕФ и друге власти УН нису предузеле мере које би довеле до кривичног гоњења починилаца.
Сексуално злостављање деце мучи УНИЦЕФ већ деценијама. Године 1987, мрежа дечјих порнографа користила је „тајну“ канцеларију у седишту УНИЦЕФ-а у Белгији за производњу и дистрибуцију дечје порнографије. Према извештају „Њујорк тајмса“ из тог времена, у подруму седишта пронађен је „тајни фотографски студио“ са преко хиљаду слика и списком од преко 400 имена широм Европе.
Заговорници аболиције трговине људима критиковали су лицемерје УН и других хуманитарних агенција које се залажу за легалну проституцију, при чему хуманитарни радници сматрају доступност јефтиног секса у земљама разореним ратом или природним катастрофама „пословном предношћу“. Неколико агенција УН, укључујући УНИЦЕФ, залагало се за снижавање старосне границе за секс и легализацију проституције као начина за „сузбијање ширења полно преносивих болести“.
Као што рекох, педофили воле децу. Зато су се толико ангажовали око УНИЦЕФ-а, који, како сви знамо, много брину о деци. Па и код нас, наравно.
Као што о деци и читавом свету брину просветљени – илуминати, током читаве историје овог тајног друштва, без кога не би било ни Епстиновог елитног острва.
ПРЕДИСТОРИЈА
Првог маја 1776. године (први мај – главни празник светских комуниста; 1776. година стоји на доларској новчаници), баварски језуита Адам Вајсхаупт основао је илуминате. Циљ ове тајне дружине био је Нови светски поредак који ће срушити религијске институције, државне међе и којим ће управљати „мудраци“, заједница „илуминираних“ (просветљених). Вајсхаупт је успео да се убаци у руководства европских тајних друштава и да тамо постави своје људе. Француска револуција која се завршила Наполеоновом диктатуром била је дело Вајсхауптове дружине. Када су њихови планови пропали у вишим круговима Немачке и Француске, илуминати су ушли у револуционарне организације и наставили да делују. У предговору немачком издању „Комунистичког манифеста“ Маркс и Енгелс наглашавају да је Комунистичка лига, звана „Лига праведника“ (која је, наравно, тајна), њих још 1847. овластила да напишу манифест који ће бити теоријско-практички програм партије. Године 1885. кардинал Хенри Манинг доказивао је да „Манифест“ није дело „отаца научног социјализма“, но тајних друштава чији су ова двојица били послушни пиони. На Маркса и Енгелса велики утицај имао је „црвени рабин“ Мозес Хес, пропагатор француске револуционарне идеологије. Након сусрета с 23-годишњим Марксом, 30-годишњи Хес бележи: „Маркс је веома млад човек који ће задати последњи ударац средњовековној религији и политици“.
ЦИЉЕВИ ИЛУМИНАТА
Циљеви илумината учлањених у разне јавне и тајне организације били су: укидање приватне својине, националних влада и националне суверености, стварање светске владајуће елите, као и борба против библијског теизма. Не треба заборавити да је у бољшевичку револуцију волстритски банкар Јакоб Шиф уложио двадесет милиона долара у злату, помажући Лењину и његовима. Кад то знамо, постаје нам јаснија изјава енглеског политичара Бенџамина Дизреалија да светом владају тајне силе.
Опасност политичког окултизма, међутим, многима ни данас није јасна; довољно је сетити се Хитлера и његовог пројекта „Трећег Рајха“, па видети како се тај окултизам може излити у стравичне облике уништења. Многи антифашисти су, читајући књигу бившег Хитлеровог следбеника Хермана Раушнинга, превидели да је он, још пре почетка Другог светског рата, о немачком фиреру говорио као о човеку болесна ума, опседнутом идејом о стварању магијског „натчовека“. Хитлер је био заражен магијом и окултним. Фирер је био члан „Друштва Туле“ – окултисти Карл Хаусхофер и Дитрих Екарт творци су идеја о аријевској расној премоћи. Милиони Словена, Јевреја и Рома жртвовани су на крвавим жртвеницима повампиреног Молоха да би се сан о „хиљадугодишњем Рајху“ остварио што пре.
Хитлер је био само претеча онога што гледамо у данашњем свету, који, са „Епстиновом коалицијом“ на челу, срља у понор Трећег светског рата.
ИЛУМИНАТИ – ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА
У својој изврсној књизи „Цивилиација новца“, која говори о завери зеленаша ( недавно ју је код нас објавила „Информатика“), руски философ и економиста, Валентин Катасонов, истиче да су сва тајна друштва, укључујући и илуминате, у ствари само агенти међуанродних лихвара:„Зеленаши су као своје агенте за реализацију планова освајања светске власти користили разна тајна друштва и редове религиозно-окултног и политичког карактера. Међу њима су катари, албигензи, валдензи, темплари, асасини, илуминати, језуити, розенкројцери, масони свих врста. Током последња два века главни „агенти утицајаˮ зеленаша у свету били су масони.
Овде ћемо дати реч руском мислиоцу А. Д. Нечволодову, који је на следећи начин описао масонство (тајно друштво „зидараˮ) почетком ХХ века: „Циљ масона је јасан: изградити светско царство главешина капитала на развалинама савремених држава, а притом су управо сами народи они несвесни зидари, који руше државни систем, своје сопствено здање, а заједно са њим руше и своју слободу, снагу, здравље и морал; све се то дешава као последица за њих погубног постојећег монетарног система, чију суштину прикрива читава армија гнусних превараната из редова поткупљених државних чиновника, које масони поткупљују да на одређени начин управљају државном привредом, као и из редова учених масона…ˮ Овде су укратко формулисане неке од најважнијих карактеристика масонства:
1) обезбеђење светске владавине зеленаша (они су „господари капиталаˮ);
2) да би се постигао наведени циљ треба разорити државу, а заједно са њом и „слободе, снагу, здравље и моралˮ људи;
3) народи свему томе несвесно помажу;
4) та несвесна помоћ проузрокована је постојећим монетарним системом;
5) поткупљени људи (агенти утицаја) скривају погубни карактер монетарног система;
6) међу такве поткупљене људе спадају чиновници, они који управљају државном привредом и разна „ученаˮ публика, на којој се темељи постојећи монетарни систем.“
И ту је, у ствари, кључ тајне: иза свега стоји прљава тајна новца, чији господари би да загосподаре светом. Два велика центра, Вол Стрит у Њујорку и Сити у Лондону, са том тајном се непосредно повезани.
Да кренемо прво од Лондона.
ИЛУМИНАТИ И БРИТАНСКА „ЕЛИТА“
У књизи British Illuminati Крис Еверард настоји да укаже на елите у Великој Британији коју назива „британским илуминатима“. Еверард тврди да ову елиту чине високо позиционирани политичари, чланови краљевске породице, шефови обавештајних служби, аристократија, припадници масонерије и људи из медија, посебно Би-Би-Сија. По њему, већина тих појединаца представља „самопроглашене изабране“, који су, како он наводи, корумпирали све институције британског друштва ради контроле и експлоатације остатка становништва.
Аутор тврди да елита делује као „затворени клуб“ у ком се моћ стиче и одржава кроз учешће у тајним обредима, сексуалним злоупотребама, изнудама и политичкој корупцији. По Еверарду, улаз у високу политику и власт немогућ је без припадности неком виду тајног друштва.
ЕПСТИН ПРЕ ЕПСТИНА
Када је отркривено да је Ендрју, рођени брат краља Чарлса Трећег, био умешан, до грла, у Епстинову причу, Еверард се није нимало зачудио. Он у својим истраживањима помиње људе попут принца Луја од Батенберга (Лорда Маунтбатена), вицекраља Бурме, за кога тврди да је био кључни човек у контроли трговине хероином у Бурми. Кроулијева повезаност са „краљевским ложама“ масонерије сведочи о ширем окултном утицају на Виндзоре.
Британска елита организује педофилске мреже које су системски прикриване деценијама. Ту су и конкретна имена као што су сер Питер Хејман (заменик директора МИ6), сер Питер Морисон (блиски сарадник Маргарет Тачер), Џими Савил (познати телевизијски водитељ), Крис Денинг и други. Аутор сугерише да су жртве педофилског сатанизма често била деца из хранитељских домова, која су била сексуално злоупотребљавана и убијана, док су злочини прикривани преко полиције, суда и медија.
ЛОЖЕ ЛАЖИ
Према Еверарду, британска масонерија има централну улогу у организацији и заштити ових мрежа. Иза ложа често стоје сатанистичке секте које користе крвне ритуале и жртвовања. Угледни чланови ложа заштићени су од кривичног гоњења чак и у случајевима тешких злочина. Женске масонске ложе такође постоје, али су ређе и по правилу искључене из директне политичке моћи.
Еверард критикује Би-Би-Си и друге институције које, по њему, системски прикривају злочине својих запослених и сарадника. Више истраживања и сведочења сведено на „цензуру у интересу националне безбедности“ (тзв. D-Notice), посебно када је реч о везама између политичара, Би-Би-Сијевих угледника и дечје проституције.
Као доказ трајања и дубине ових мрежа, Еверард наводи примере попут случаја водитеља дечјих програма, окрутног педофила Џимија Савила, који је, упркос бројним оптужбама, остао заштићен до смрти.
Указано је и на глобални ниво приче, јер је мрежа илумината распрострањена кроз институције попут УН, Беле куће и израелског лобија. Наглашава се да су многи неоконзервативни политичари у САД и Великој Британији чланови или симпатизери ових елитних тајних друштава и да утичу на спољну политику, укључујући ратове и економско поробљавање држава.
КУДА ИДЕМО?
Пишући о идеологији апсурда, амерички православни мислилац, јеромонах Серафим Роуз, у својој студији о нихилизму, указивао је да се западни мислиоци у доба постхришћанства поносе својим неверовањем у вечни живот:“Достојевски је био сасвим у праву када је бесмртности дао средишње место у свом хришћанском погледу на свет. Ако се човеков земаљски живот неизбежно окончава непостојањем, сва дела његова су у правом смислу те речи непостојећа: она не доносе плода.(…) Нешто више од пет стотина година Европа обмањује себе, стремећи царству хуманизма, либерализма и тобож хришћанског вероучења. Тај је пут довео до идеологије апсурда – директног покушаја да се замагли и затамни хришћанска Истина, прилагођавањем исте новим, земаљским, хуманистичким принципима. Идеологија апсурда поново доказује да је та Истина апсолутна и непролазна: ако ње нема, нема Истине уопште.“
И свет се претвара у пакао, каже Роуз.
Вера у Бога и бесмртност душе је основа људскости, сведочио је Достојевски. Ми живимо у нељудском свету, у коме су могући и Епстин и илуминати и свако зло. Па ипак, зло неће победити јер је победа Божија. И на нама је да останемо са Победником.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Епстиновци широм света желе нашу децу.
Они се и у Србији, преко својих „прокси ратника“, маскирају у љубитеље деце и њихових права.
Против тога се свим силама мора устати.
Сви знамо да ће реаговати и челници наше Цркве, и да ће заштити нашу децу и наше породице.
Ако ни због чега другог, а оно да би имао ко да упише студије на Универзитету „Свети Сава“.
Хвала нашој Цркви која ће се ових дана укључити у борбу против овог антипородичног закона.
УПУТНИЦЕ ( 27.4.2026. г.)
https://c-fam.org/friday_fax/unicef-consultant-sexually-assaulted-boy-years/
