Конференција у Скупштини Србије: Страдање Срба у НДХ од 1941. до 1945.

„Други светски рат, након ужасног страдања Срба, преживели смо моја мајка Ана, мој брат Живко и ја. После рата смо сазнали да су усташе наше најближе убиле маљем“, навела је Радојичић.

Истакла је да за њеног брата Илију, који је у то време био беба, није ништа сазнала ни након 85 година.

„Када смо у логору Стара Градишка одвојени од мајке, мајка ми је рекла да водим рачуна о браћи, а ја сам брата изгубила. То ме је обележило за цео живот. Тражим га од краја Другог светског рата до данас и никад нећу одустати“, рекла је Радојичић.

Према њеним речима, у свету има много народа који крију своја злодела, али српски народ је једини, како је казала, који је крио своја страдања.

Она је рекла да је преживела захваљујући Дијани Будисављевић која је спасила хиљаде деце из логора на територији Независне Државе Хрватске, истичући да јој у Београду треба подићи споменик, као и да рушевину зграде у Старој Градишки у којој је био логор треба претворити у меморијални центар.

„Надам се да ће моји унуци обићи меморијални комплекс Стара Градишка“, рекла је Радојичић.

Историчар проф. др Милош Ковић истакао је да иницијатива за усвајање резолуције о геноциду над Србима у НДХ у више наврата није прихваћена.

У овој Скупштини се упорно одбијају предлози резолуција о геноциду над Србима. Ова држава нема дан сећања на геноцид над српским народом. Она памти Холокауст и треба да га памти. Памти и страдање Рома и Јевреја, али свест о томе шта су Срби претрпели три пута у 20. веку не постоји“, рекао је Ковић.

Додао је да оног часа када нација буде освестила шта се дешавало у периоду од 1941. до 1945. године, и када то уђе у темеље српског националног идентитета, то ће значити дубинску промену у јавном животу Србије.

„То ће значити коначни почетак ослобођења од југословенских илузија и почетак трезвене политике Републике Србије. То значи – свест о томе одакле нам прети опасност“, поручио је Ковић.

Нагласио је да није реч о позиву на нове конфликте, истичући да нико не жели ратове и сукобе.

„Овде је реч само о томе да наша политика у региону буде дефинисана речима: Никада више! Дакле, никада више неће ставити руке на нашу децу као што се догодило 1941. и 1995. године“, навео је Ковић.

Циљ није, истакао је, политика конфронтација и неговање непријатељстава.

„Циљ је сачувати духовну и биолошку супстанцу овог народа. Треба да уђемо у време у ком неће бити важно да ли смо левичари или десничари, да ли смо монархисти или републиканци – циљ политика ове земље требало би да буде биолошка одбрана српског народа“, поручио је Ковић.