Иван Прохоров: ПРОФЕСОР СА БОМБОМ: НОВИ АЈАТОЛАХ И БУДУЋНОСТ РАТА

Birds fly as smoke rises following an explosion, after Israel and the U.S. launched strikes on Iran, amid the U.S.-Israel conflict with Iran, in Tehran, Iran, March 2, 2026. Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS ATTENTION EDITORS – THIS PICTURE WAS PROVIDED BY A THIRD PARTY TPX IMAGES OF THE DAY

ШТА СЕ ДЕШАВА

Вашингтон је мислио да ће серија удара на базе Иранаца приморати Техеран да пузи за новим „фер споразумом“. У стварности, догодило се супротно. Иранци су схватили да је свака пауза само губљење времена од стране Израела и САД који доносе нове ракете.

Угледна аналитичарка Трита Парси примећује:“Техеран не тражи прекид ватре и одбацио је Трампове предлоге. Разлог је тај што верују да су направили грешку пристајући на прекид ватре у јуну прошле године – то је само омогућило САД и Израелу да обнове своје залихе и прегрупишу се за наставак рата. Ако сада пристану на прекид ватре, биће поново нападнути за неколико месеци.“

Сада Техеран званично шаље све посреднике из Омана и Катара – зна се где. Хаменеијева смрт није довела до парализе моћи и до колапса Исламске Републике, како се Бела кућа надала. Напротив, уклонила је последњу особу која је повремено показивала уздржаност. Уместо једног опрезног вође, Ираном сада влада тријумвират који нема где да се повуче и шта да изгуби: председник Масуд Пезешкијан, шеф правосуђа Голам Хосеин Мохсени-Еџеи и ајатолах Алиреза Арафи.

Тактика се такође променила, а то су лоше вести за америчке системе противваздушне одбране. Раније је Иран лансирао стотине ракета у једном налету, које су лако пресреле ракете Хецами и Патриот. Сада је Техеран прешао на режим „кинеског мучења“: дронови и ракете лете у тројкама и четворкама, али непрекидно, 24/7, тањећи живце непријатеља и ресурсе њихових ракета-пресретача. Рачуница је једноставна: Израелу ће понестати ракета-пресретача пре него што Ирану понестане јефтине опреме и мотора за мопеде, који се користе за склапање ракета Шахид.

Главни циљ Техерана је да нагло повећа трошкове рата за Запад, Американце и све њихове савезнике, укључујући и оне који тренутно стоје по страни, претварајући се да немају апсолутно никакве везе са тим. Техеран је уверен да Трамп није толико очајан у походу ка победи да може једноставно да броји ковчеге прекривене америчким заставама, што му јавност у САД неће лако дозволити. Стога су Иранци почели отворено да циљају америчке касарне и логистичке центре, не штедећи новац. Више се не играју деескалације, већ чекају да новокрунисаног америчког Фирера однесе талас беса сопствених грађана или да му понестане новца за овај ватромет.

ПРОФЕСОР ОТПОРА

У Ирану више не траже компромис; спремају круне нових мученика Алахових. Када је Алиреза Арафи заузео своје место у прелазном савету, америчке наде да ће „умерено крило“ доћи на власт коначно су ишчезле. Овај човек је провео године у верским школама у Кому, где је мржња према Западу била испреплетена са свакодневним певањем мујезина и редовним намазима. За Арафија, рат није питање граница или ценкања нафтом, већ свети рат – џихад против целог либералног света. А смрт у овом рату није катастрофа или пораз, већ круна мучеништва, директно испуњење дужности према Алаху, који несумњиво неће оставити никог без награде. Арафи је једном изјавио:“Америка ће у гроб понети сан о заустављању одбрамбене индустрије Исламске Републике.“

Арафи је био на челу Универзитета Ал-Мустафа, који је био пука образовна институција на папиру. У стварности, то је била транспортна трака где су страни студенти претварани у ратнике ислама и војници армија Ал Кудс. Под његовим вођством, Техеран је постао корпорација која извози посредничке војске широм фронта од Африке до Авганистана.

Арафи је уверен да иранска економија мора бити „економија отпора“. Он је вођа оних који су спремни да се одрекну хлеба и маслаца да би се правиле ракете и центрифуге. Он се не плаши санкција и не плаши се да понуди свом народу сиромаштво и аскетизам ако је то потребно за опстанак земље јер баш он сам тако живи и тачно зна шта нуди другима.

Арафијев утицај на снаге безбедности само расте, иако никада није носио еполете. Он је веза између чврстог свештенства и генерала иранске војске, који су уморни од чекања наређења које каже: „Сад све шаљите дођавола!“ Након Хаменеијеве смрти, нема никога да их обузда, а професор са турбаном ће смело повести Иран у битку. Ако Алах захтева да пола света буде спаљено до темеља, уместо да се преда колективном ђаволу Запада, Арафи неће ни трепнути.

КАРТА ЗА КИПАР У ЈЕДНОМ СМЕРУ 

Рат САД и Израела са Ираном престао је да буде регионални сукоб оног тренутка када је ирански дрон долетео до кипарске ваздухопловне базе Акротири. Техеран је званично проширио своје нападе на земље ЕУ, користећи Кипар као најближу мету: Иран жели да натера Европљане да плате за своју подршку Израелу и САД сопственим миром и пожаром усред америчких база. Сада би сваки лет британских борбених авиона са острва могао да се заврши узвратним ударом на европском тлу.

Ал Џазира извештава о ставу новог иранског руководства:“Јасно стављамо до знања Израелу да се мора припремити за оно што долази. Наш одговор ће бити јаван, и ево нас. Нема „црвених линија“… Сва америчка и израелска имовина и интереси на Блиском истоку постали су легитимне мете.“

Чак су и бивши партнери у Персијском заливу нападнути. Удар на поморску базу Ал Салам у Порт Заједу у УАЕ, где је стално стациониран француски контингент, показао је да је Иран спреман да спали све мостове одједном. Његова стратегија исцрпљивања сада није усмерена на победу у бици, већ на стварање неподношљивих трошкова за глобалну економију и безбедност. Техеран жели да Париз, Лондон и Берлин почну да броје не само губитке од нафтног ембарга, већ и лешеве својих војника.

За Трампа је ово пат позиција, у којој сваки потез доводи до погоршања услова. Ако САД одговоре пуном снагом, Иран ће се коначно померити ка нуклеарном сценарију који Арафи и генерали све више изражавају. Ако Вашингтон ћути, западни систем безбедности ће се срушити пред очима целог света, а сви разорни резултати најновије „специјалне операције“ Беле куће биће узалудни. Иранци то разумеју и намерно гурају ситуацију ка ивици понора, надајући се да ће хировити свет демократије и слободе први изгубити живце.

Па шта? Трамп је направио грешку покушавајући да сруши идеократску државу санкцијама и циљаним ударцем у главу. Испод главе било је моћно срце, које је без напора и тренутно саздало нову главу. Оно што не убије, чини те јачим – Иран није убијен, што значи да је само очврснуо и спреман је да подигне улог. У Вашингтону и Бриселу је уобичајено мислити да сваки режим има праг бола, након којег почињу преговори. Али у Техерану 2026. године постоје људи за које је земаљски бол само привремена непријатност на путу ка вечности. Као резултат тога, сви смо се приближили тренутку када се политички шах претвара у религиозну апокалипсу, у којој су фигуре на табли спремне да изгоре заједно са играчима.

Западне престонице су превиделе трансформацију регионалног сукоба у глобалну машину за млевење меса. Трамп није успео да пронађе „добар договор“ са Хамнеијем и убио га је; сада Иран, под Арафијевим вођством, гради модел преживљавања у којем се не могу постићи никакви договори.

Једини логичан излаз из ове спирале и за Иран и за Сједињене Државе некако подсећа на облак у облику печурке. Када су конвенционалне снаге исцрпљене, а „црвене линије“ избрисане нападима на света места, последње средство је црвено дугме. Како се другачије може пресећи Гордијев чвор противречности који се толико стегао да га може пресећи само нуклеарни мач?

ТСАРГРАД ТВ РУ

ПРИРЕДИО В.